Izvor: BKTV News, 14.Apr.2014, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GEOPOLITIKA: TAMNI VILAJET EVROINTEGRACIJA
Prirodni gas, nafta, uljani škriljci, ugalj, raznovrsni minerali i druga prirodna blaga bila su i ostala opšta mesta na kojima se velike sile spotiču u neprestanoj borbi za osvajanje globalne dominacije. Aktuelna ukrajinska kriza upravo je jedan od epicentara geostrateških gibanja koje narušavaju opštu političku i ekonomsku ravnotežu u odnosima između velikih sila.
Upravo zato je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin diplomatskim kanalima uputio pismo liderima >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Zapadne i Istočne Evrope, među kojima i predsedniku Srbije Tomislavau Nikoliću, u kojem je izrazio svoju duboku zabrinutost zbog pitanja vezanih za isporuku ruskog gasa. Budući da se Srbija nalazi na koridoru izgradnje ,,Južnog toka”, ukrajinska kriza može itekako da proizvede ozbiljne posledice po privredni razvoj Srbije.
Kako prenosi ,,Tanjug”, u razgovoru sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Čepurinom, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je izrazio nadu da će se situacija rešiti na miran način kroz dijalog i kompromis. „Naše iskreno i odano prijateljstvo sa Ruskom Federacijom i moje lično poštovanje prema predsedniku Putinu ostaje neupitno“, rekao je Nikolić, i dodao da Srbija i dalje stoji na poziciji neutralnosti u odnosu na situaciju u Ukrajini.
Međutim, ostalo je otvoreno pitanje kakve bi posledice ovakav razvoj događaja imao za Srbiju i zapadni Balkan? Prema mišljenju profesora dr Predraga Simića sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, najveće posledice imala bi blokada „Južnog toka“ koji za ove zemlje, teško pogođene krizom „evrozone“, ima veliki značaj. „Čak i ako EU odustane od namere da blokadom ovog gasovoda kazni Rusiju, njegov završetak bi bio odložen za više godina u korist „Južnog koridora“ koji zaobilazi zapadni Balkan, ali bi milijarde uložene u njega dodatno pomogle ekonomski oporavak južne Evrope. U toj perspektivi, energetska bezbednost zapadnog Balkana bila bi prepuštena ćudima rusko-ukrajinskih odnosa, a i jedini izvor prirodnog gasa za njih bi bio postojeći gasovod preko Ukrajine koji je do sada dva puta – 2006. i 2009. godine – bio nakratko zatvaran. Najteže posledice ovakvog razvoja događaja osetile bi Bugarska i Srbija, ali i druge zemlje regiona. Posledice po Srbiju se tu ne završavaju i nastavak krize bi pogodio i druge grane – na primer, metalurgiju koja zavisi od sirovina iz Ukrajine“, objašnjava profesor Predrag Simić u svom autorskom tekstu objavljenom u dnevniku „Politika“.
U političkom životu Srbije koja je na putu pridruživanja Evropskoj Uniji pojavljuju se „dobronamernici“ i savetodavci izvučeni iz „naftalina“. Veliko je pitanje koliko političari, poput Šredera, Stros Kana, Guzenbauera mogu da pomognu Srbiji koja tumara kroz „tamni vilajet“ neizvesnih evrointegracija. Očigledno je da dolazi vreme kada neće biti ni malo lako biti Istok Zapadu i Zapad Istoku. Jer, šta god da se izabere, kajanje predstoji.
Predrag Prokopljević
Tweet
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
.jpg)
