Izvor: Press, 29.Maj.2010, 23:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro neće iznad 105
Kurs se stabilizovao, ostalo je prostora za još dva do tri dinara do kraja godine. Ako hoće, NBS može da spusti evro i na 60. Tadić se ponaša kao Putin
Srbija je pre krize trošila više nego što se proizvodi, a kad smo videli da nemamo više novca od privatizacije, da nam više ne daju kredite, shvatili smo da ne može toliko da se troši. Na globalnom nivou to se rešava tako što se smanji količina para koje se troše za uvoz, a to se >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << radi tako što se obori vrednost valute, objašnjava ekonomista Goran Nikolić u intervjuu Pressu zašto je dinar postao rekorder u gubitku vrednosti.
On kaže da ne treba da čudi činjenica da je Srbija imala najveći pad nacionalne valute od početka krize zato što je i naša privreda najslabija od zemalja koje imaju plivajući kurs. Nikolić, međutim, ističe da ne očekuje da će Srbiju da zadesi grčki scenario „pošto bismo prvo morali da budemo Grčka da bismo imali i grčki scenario".
Ko je odgovoran za pad dinara, Vlada ili NBS?
- Kurs je odgovornost Narodne banke, pošto ona ima sve instrumente za kontrolu kursa. Narodna banka raspolaže deviznim rezervama od 11 milijardi evra, a novčana masa u upotrebi je 2,3 milijarde. Narodna banka može da spusti evro i na 80 dinara, ako hoće može i na 60. Da je Narodna banka htela da brani dinar, ona bi ga odbranila. Ideja je da padom dinara postanemo konkuretniji na spoljnom tržištu, pošto obaranjem dinara poskupljuje uvozna roba. Imali smo i zamrzavanje plata i penzija skoro dve godine, što znači da je uz inflaciju realna masa zarada opala, pa ljudi više nemaju novac za skupu uvoznu robu. Time se smanjuje tržišni deficit i održava se na podnošljivom nivou, makar za istočnoevropske standarde.
To znači da je neko namerno ojačao evro pre krize na manje od 80 dinara, što je sada dovelo do realnog pada od 26 odsto? Kako ocenjujete politiku NBS?
- To je bila greška. Ja delim Radovana Jelašića na dva perioda. Pozni Radovan, koji počinje od 2009. godine, vodi pametnu monetarnu politiku, ali rani radovi Radovana Jelašića su ubitačni. On je jakim kursom načinio udarac privredi. Nije nam to uništilo privredu, ali svakako da nije bilo dobro.
Da li će dinar i dalje da pada?
- Mislim da je ostalo prostora za još dva do tri dinara do kraja godine. Kurs se stabilizovao i neće preći 105 dinara.
Koliko na kurs utiče mešetarenje banaka i takozvani psihološki efekat, na koji se pozivala ministarka finansija Dijana Dragutinović?
- Mešetarenje je fenomen koji služi da se opravda loše stanje u privredi. Imamo budžetski deficit od 14 odsto, što je mnogo. Banke rade svoj posao i njih ne zanima ničija dobrobit. To pogotovo važi za banke sa centralama u inostranstvu, koje dobijaju naloge kako da se ponašaju na tržištu deviza i one to ispunjavaju. Mešetarenje može da poremeti kurs na kraći period, ali da mi imamo jaku privredu to ne bi bio problem.
Čini se da vlast olako žrtvuje standard građana.
- Srbija je od 2000. godine forsirala potrošnju, što može da se objasni željom političkih elita da se izađe u susret očekivanjima naroda o rastu životnog standarda posle demokratskih promena. Postavljalo se pitanje zašto se nije više ulagalo u infrastrukturu. Investicije su žrtvovane zarad potrošnje. Ali danas ne mogu da se očekuju pozitivni efekti velikih ulaganja, čak ni na neki srednji period. Danas nijedan autoput nema dovoljnu frekvenciju da bi se finansijski isplatila gradnja puta. Ljudima se mažu oči pričama da ćemo mi da budemo veza Evrope sa Azijom. To je zabluda. Oni koji idu u Aziju, idu avionom. Prevoz robe u dalje azijske države je daleko isplativiji teretnim brodovima nego kamionima. I zato ne može da se smanji životni standard ljudima na račun velikih investicija koje ne mogu da se isplate. Kao Čaušesku u Rumuniji, koji je odlučio da isplati kompletan spoljni dug, a onda su Rumuni ostali bez struje...
Da li je rešenje da tajkuni poslušaju predsednika Tadića i presele firme sa Kipra u Srbiju?
- I ta preduzeća su u krizi, ne verujem da od njih može da se uzme mnogo novca. To je sve zakonski regulisano. Prema našem zakonu, nije čak ni bitno gde je registrovana firma, nego gde se obavlja delatnost, niti to utiče na poreze pri prodaji imovine. Postoji problem poreza na dobit, ali je to realno mala količina novca, pošto se većina dobiti reinvestira. Priča se o preraspodeli novca koji treba da se premesti iz sive u belu zonu, ali taj novac ne postoji. Srbija je zemlja sa malim brojem preduzetnika, jedva oko dva odsto ljudi se bavi preduzetništvom. Mi objektivno nismo narod sa preduzetničkim duhom i o tome treba da se misli, da nemamo mnogo ljudi koji znaju da privređuju. Sve se svodi na priču o Robinu Hudu, da se uzme od bogatih i da se da siromašnima. Ali, ima tu i opasnih elemenata, to je putinovski pristup.
Kažete da Boris Tadić pokušava da se ponaša kao Putin?
- Pritisak na biznismene jeste putinovska metoda, ali to je moguće u Rusiji. Tadić priča o tome, ali on ne može da se ponaša kao Putin.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
.jpg)
