Izvor: Vostok.rs, 27.Okt.2012, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugi život muzeja
27.10.2012. -
Prestonički muzeji 2013. godne će zakoračiti u regione. Sada Ministarstvo kulture pokušava da formira pokretni fond za izložbe u provinciji. Godišnje će biti održavano do 80 izložbi. Ekspanzija muzeja u regione je ovaploćenje majskog ukaza predsednika Vladimira Putina.
Po provinciji će svake goidne putovati oko 300 eksponata vodećih ruskih muzeja, izjavilo je Ministarstvo kulture. To znači 50-80 pokretnih izložbi godišnje. Njihov sastav iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << godine u godinu će se menjati. Sada predstoji da se odgovori na glavno pitanje – koje eksponate su muzejski radnici spremni da predstave za projekat? Za sada predstavnici najboljih prestoničkih i peterburških muzeja odbijaju da komentarišu – izgleda da se nalaze u stavu iščekivanja.
Slične putujuće izložbe već praktikuju neki muzeji. Na primer, Državni Borodinski vojno-istorijski muzej. U godišnjici 200 godina Otadžinbskog rata 1812. godine on je ponudio mobilnu izložbu sa slikarstvom, grafikom i sa opremom ruskih u francuskih vojnika. Pa i muzejski giganti – Tretjakovska galerija i Ermitaž – s vremena na vreme takođe odlaze u provinciju sa izložbama.
Od Moskve od marta do jula protekla je jedna od velikih stranih pokretnih izložbi – Genij da Vinči. To je očigledna enciklopedija naučnih i umetničkih otkrića titana Renesanse. Na njoj su prikazani i uzorci tehnike koju su oni konstruisali – na rpimer, drevne preteče savremenog tenka. Izložbu je organizovala međunarodna kompanija Grand Egzibišns. Genij da Vinči je posetio i Sankt-Peterbrug, a sada putuje u Kazanj.
Jasno je da redovni odlazak najboljih ruskih muzeja u narod mnogo košta. Sumarna cena jedne pokretne izložbe u privinciji se procenjuje na 5-10 miliona rubalja.
Samo osiguranje eksponata iz fondova, na primer Tretjakovske galerije ili Ermitaža, to je već 1,5-3 miliona rubalja, govori izvršni direktor Ruskog komiteta Međunarodnog saveta muzeja Afanasij Gnedovski. Košta i prevoz remek-dela – jer za svaki treba napraviti poseban kontejner, što nije jeftino. Pa i montaža izložbe znači novac.
Međutim, ko finansira projekat za sada je nejasno, primećuje Afanasij Gnedovski.
- Istoričar umetnosti Olga Babanova podvlači da projekat treba popularizovati u medijima. Izložba eksponata iz prestoničkih muzeja elitarna je stvar, koja zahteva pripremu za percepciju. Ove izložbe ne mogu da privuku milione posetilaca. Tako da ako projekat ne dobije dobru informacionu podršku, on može da bude gubitnički za državu.
Koji će muzeji predstaviti eksponate za sada se ne zna. Muzejski radnici ne žure da odgovore. Nije isključeno da će pokretne izložbe biti minimalističke, a to znači ne previše skupe, smtra zamenik geralnog direktora Državnog izložbenog muzejskog centra ROSIZO Aleksandar Sisojenko.
Predsednik je u majskom ukazu postavio još jedan zadatak: da se do 2018. godine napravi 27 virtuelnih muzeja.
Ovaj zadatak nije tako složen, ubeđeni su eksperti. Veći deo ruskih muzeja sada je u stanju da pravi dobre IT-sisteme uz korišćenje mogućnosti slika iz baza podataka.
Vodeći muzeji su se utvrdili u virtuelnom prostoru još 2000-ih godina. Pioniri su bili Ruski muzej i Ermitaž. Državni ruski muzej je među prvima postavio interaktivne monitore, a riznica Jekaterine Velike – Ermitaž, napravio je virtualne ekskurzije. I Tretjakovka je napravila digitalnu kolekciju.
Muzej likovnih umetnosti Puškin ove godine, povodom sopstvene stogodišnjice, obnovio je svoj Itnernet-portal. Tamo ima informacija na 8 jezika, predstavljene su slike glavnih remek-dela muzeja i komentari uz njih. Slike se mogu uvećati i pogledati u detaljima.
Muzeji su vrlo pokretna forma koja se menja zajedno sa publikom, govori profesor, istoričar umetnosti Moskovskog humanitarnog univerziteta Ana Kostina. Danas muzeji nude mnogo inovacija: festivale, medijateke, stvaralačke susrete. Primer tome je muzički festival Decembarske večeri u Muzeju Puškin, kojem je više od 30 godina i koji se i dalje razvija. Još jedan primer je majski projekat Noć muzeja, kada u čitavoj zemlji reka posetilaca ide u muzeje do kasno u noć. Ova romantična akcija je privukla dosta omladine.
Rusija je muzejska zemlja, kod nas su tradicije mecenatske podrške postajale pre revolucije, istakao je u intervjuu za Glas Rusije direktor Centralnog doma umetnika Vasilij Bičkov. Tako da je još jedan zadatak koji je postavio Vladimir Putin - udvostručenje broja izložbenih projekata do 2018. godine ostvarljiv.
Od 1. januara naredne godine u životu muzeja će se pojaviti još jedna novina – oni će produžiti radno vreme radnim danima. Tako će više ljudi moći da vidi muzejske riznice.
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
