Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jun.2021, 15:50

Despotović: Samit Putin - Bajden istorijski

Prvi susret predsednika SAD Džozefa Bajdena i Rusije Vladimira Putina završen je u Ženevi posle nepuna četiri sata. Putin je rekao da je sa Bajdenom imao konstruktivne i otvorene razgovore. Američki predsednik u odvojenom obraćanju novinarima poručuje da su razgovori išli u dobrom pravcu i da je na obojici odgovornost da imaju stabilne i predvidive odnose.

Sjedinjene Američke Države i Rusija su dokazale da su sposobne da postignu napredak u zajedničkim ciljevima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << čak i u periodima napetosti, istaknuto je u zajedničkom saopštenju koje je objavljeno posle samita Vladimira Putina i Džozefa Bajdena, održanog u sredu, u ženevskoj vili "La Granž".

Razgovori su išli u dobrom pravcu, nije bilo napetosti, jednodušna je ocena oba predsednika u obraćanju javnosti. Ono što bi se moglo izdvojiti kao konkretan rezultat ovog, reklo bi se dugoočekivanog, susreta dvojice svetskih lidera je usvojena zajednička deklaracija o strateškoj nuklearnoj stabilnosti.

Principijelni maniri "razumevanja"

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je na konferenciji za novinare nakon samita sa svojim američkim kolegom Džozefom Bajdenom da su pregovori bili „dobri“.

„Nije bilo nikakvog neprijateljstva tokom pregovora, naš susret je održan u ’principijelnom maniru‘. Po mnogim pitanjima naši stavovi se mimoilaze, međutim, ja smatram da je bila pokazana želja da se obe strane međusobno razumeju kako bi pronašli put da se stavovi približe. Sve u svemu razgovor je bio konstruktivan. Postignut je konkretan dogovor da se pokrenu konsultacije po pitanju strateške stabilnosti na institucionalnom nivou. I u tom kontekstu je postignut dogovor i da se ambasadori Rusije i SAD vrate na svoje poslove“, poručio je ruski predsednik.

Odgledavši press konferenciju u hotelskoj sobi i analizirajući Putinove poruke upućene novinarima, javnosti se obratio i američki predsednik Džozef Bajden uz poruku da njegova agenda nije usmerena protiv Rusije, nego je namenjena za američki narod.

“Upravo sam završio poslednji sastanak na ovom putovanju. Puno se prašine podiglo oko ovog sastanka. Ne postoji bolji način za dijalog osim licem u lice. Rekao sam predsedniku Putinu da moja agenda nije protiv Rusije ili bilo koga drugog. Ona je za američki narod, jer moj fokus u narednom periodu biće borba protiv korone, obnova američke ekonomije i jačanje veza sa saveznicima. Takođe sam mu rekao da nijedan predsednik Sjedinjenih Država ne može da održi poverenje američkog naroda ako se ne izjasni za odbranu demokratskih vrednosti. Predsednik Putin i ja delimo zajedničku odgovornost oko uspostavljanja stabilnih odnosa“, konstatovao je Bajden.

Nema unisonog stava oko Ukrajine, Navaljnog i "hladnog rata"

Usaglašenog stava nije bilo, recimo, oko pominjanja opozicionog lidera Alekseja Navaljnija, čiju sudbinu Bajden vezuje za temu poštovanja ljudskih prava:

“Kakav bih ja to predsednik Sjedinjenih američkih država bio ukoliko ne bih insistirao na poštovanju ljudskih prava, što je bila i jedna od centralnih tema samita. Dotakli smo se i slučaja opoziccionog lidera Alekseja Navaljnog, i upozorio predsednika Putina da bi njegova smrt bila neprihvatljiva. Bio sam jasan da će posledice po Rusiju biti katstrofalne u slučaju da se to desi!”

Odgovarajući na pitanje novinara o blogeru Alekseju Navaljniju, Putin je rekao da je on u zatvoru jer je svesno prekršio zakon Ruske Federacije, napustio teritoriju zemlje i nije se javljao organima bezbednosti budući da je u tom trenutku bio na odsluženju uslovne kazne.

"Nije se javio organima vlasti nakon što je pušten iz bolnice iz Nemačke, ignorisao je zakon, zbog čega je i podignuta poternica. Moje polazište je da je on svesno išao na to da bude uhapšen. On je učinio ono što je hteo, o čemu još treba da razgovaramo".

Bez unisonih tonova ostale su i teme Ukrajine i hladnog rata. Bajden tvrdi da oko Ukrajine, recimo, problem više vidi u percepciji rešavanja nastalog konflikta.

“Sa predsednikom Putinom sam se složio da rešenje ukrajinskog pitanja leži pre svega u nastavku diplomatije o Ukrajini, na osnovama potpisanog sporazumima iz Minska. Rekao bih da nije da se Putin ne slaže sa onim što se dogodilo, već da ima drugačiju perspektivu o tome šta treba učiniti. Lično mislim da Putin ne želi hladni rat, jer on nije u interesima niti Ruske Federacije niti Sjedinjenih američkih država, i uverio sam se da Putin ovo razume”, primećuje američki lider.

Kada je reč o obavezama Rusije oko Ukrajine, Putin je poručio da Rusija insistira samo o jednoj stvari, a to je realizacija Minskih sporazuma, sa čim je saglasan i Bajden, i to u slučaju ako je Kijev na to spreman.

“Šta je predložila Ukrajina? Predložila je da se, kao prvo, vrate njihove oružane snage na svoja stara mesta. Šta to znači? To znači da vojska Ukrajine treba da uđe u Donbas. Kao drugo, predložili su da zatvore granicu između Rusije i Ukrajine u tom delu. I treće – izbore sprovesti tri meseca nakon što se ove dve stavke ispune. To nema nikakve veze sa Minskim sporazumima. Što se tiče pitanja hladnog rata, podsetio sam predsednika Bajdena da Rusija ne dovlači svoje naoružanje na američke granice”, pojašnjava Putin.

Povratak diplomatije i relaksacija zategnutosti

Naučni savetnik u Institutu za političke studije profesor dr Ljubiša Despotović slaže se da razgovori Bajdena i Putina u Ženevi možda ne mogu oceniti kao istorijski, ali su svakako dobra osnova za ponovno uspostavljanje kanala komunikacije između administracije novog predsednika SAD i ruske strane.

“Slažem se sa ocenom da nisu istorijski, ali sa druge strane možda i postanu. Zašto ovo kažem? Odnosi između Amerike i Ruske federacije su se poslednjih decenija, a naročito poslednjih nekoliko godina, spustili na opasno niske nivoe, razobručili sve pravne okvire koji su postojali, pre svih one koji su se odnosili na nuklearno obuzdavanje i kontrolu nuklearnog naoružanja a usput naravno i one vezane za kompletno naoružanje koje je jedna od opasnih poluga moći velikih sila. Tako da u tom segmentu prvi kontakt koji je usledio deluje obećavajuće, od uspostavljanja ponovnih diplomatskih odnosa i vraćanja u neke okvire normalnog komuniciranja koje podrazumeva diplomatija i ono što je posebno važno to je relaksiranje osnovnih tih poluga balansa sile koji će se usmeriti ka regulisanju međusobnih odnosa. To pre svega znači da se pitanje kontrole nuklearnog naoružanja ponovo vrati u pravne okvire, kako bi se to osnovno pitanje svetske stabilnosti i mira stavilo pod kontrolu”, kaže Despotović, za prvi program radija RTV.

Despotovića smo pitali i da li najava povratka dvojice ambasadora na svoje dužnosti, Džona Salivana u Moskvu i Anatolija Antonova u Vašington, možemo posmatrati kao konačan ulazak diplomatske komunikacije u sve zategnutije odnose dve velesile, i koliko je ta činjenica zaista nagovešaj izvesnije stabilnosti na svetskoj političkoj sceni?

“Naravno da jeste, to bi upravo trebalo da znači pravljenje prvih koraka iz vrlo niske tačke neslaganja i skukobljavanja niskog intenziteta, ka procesu mirnijeg perioda međusobnih dogovaranja. Naravno to jeste napredak i prvi korak, dok je drugi upravo ovo što sam već nagovestio a to je kontrola nuklearnog naoružanja. Ali, ne smemo da zanemarimo jednu činjenicu da se ništa suštinski nije promenilo, i da će i dalje svaka od ovih sila pojedinačno pokušavati da napravi iskorak u tom segmentu stvarajući neku vrstu prednosti. Naravno, polazne pozicije više nisu iste, jer SAD više nema monopol nad novim svetskim poretkom iz perioda takozvanog “Rimland-а” (geopolitički značaj priobalnog prostora evroazijskog kopna), kada su bivše članice SSSR-a, od pribaltičkih zemalja do srednje Evrope, tačnije crnomorskih zemalja koje su pripadale Varšavskom paktu, praktično prešle bez opaljenog metka i potrošenog dolara u tabor SAD-a. Upravo u tom periodu Amerikanci stalno pokušavaju da se domognu granica Rusije i da u tom segmentu u svakom pogledu izgrade strukture vojne moći i domognu se strateških tačaka na ruskoj teritoriji. Ruska federacija je u tom segmentu pokušavala da parira koliko je to bilo moguće, pre svega u iskoraku u vojnoj tehnologiji a kasnije kroz državnu i ekonomsku samostalnost Rusije. Mislim da je u ovom momentu u velikom segmentu Rusija uspela da parira što se Amerikancima nije dopalo, i ne dopada. Ali ono, što i jeste čitav sukob oko koga su nastali tako niski odnosi jeste upravo to, geopolitička infiltracija i transgresija Amerike ka ruskim granicama i ka postsovjetskom prostoru kao primarnoj geopolitičkoj zoni ruskih interesa sa jedne strane, i pokušaj Rusije da u tom segmentu parira, sa druge strane. Tu se ništa bitnije neće menjati, jer tu postoje te tačke koje su dakle sporne i dalje, ne samo Ukrajina, ne samo Gruzija, ne samo islamske zemlje koje se nalaze u srednjoj Aziji a koje su pripadale SSSR-u i pokušavaju da se destabiluzuju putem radikalnog islama, znate i sami šta se sve dešavalo u Siriji,nego tu postoje i ove oblasti oko Pribaltika, Kalinjingradska oblast i tako dalje, znači čitav niz tačaka koje već jesu ili mogu da budu potencijalno vrlo problematične”, zaključuje Despotović.

Dosta potencirana u javnosti i tema sajber kriminala našla se na dnevnom redu ovonedeljnog rusko-američkog samita.

Bajden je rekao da je Putinu jasno stavio do znanja da Amerika ima značaj sajber potencijal, kao i da će Vašington odgovoriti u slučaju da Moskva prekrši „osnovne norme“.

On je precizirao da je Putinu dao spisak od 16 organizacija koje predstavljaju „kritičnu infrastrukturu“, zbog kojih bi SAD imale nultu toleranciju u slučaju napada.

Putin je potvrdio da će SAD i Rusija pokrenuti konsultacije po pitanju sajber bezbednosti, kao teme od presudne važnosti. Naveo je i da je pitanje sajber bezbednosti jednako važno za Rusiju koliko i za SAD.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...