Izvor: B92, 07.Maj.2015, 12:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan kada je "rođen" Vladimir Putin

Na današnji dan pre 15 godina Vladimir Putin je prvi put zvanično postao predsednik Rusije, pošto je zamenio Borisa Jeljcina.

Široj svetskoj javnosti tada nije bio previše poznat, a vlast je preuzeo u trenutku kada se Rusija borila s teškom ekonomskom situacijom i strahovanjima od širenja bezvlašća.

Prvi zadatak s kojim se suočio bila je kriza u Čečeniji, a već tada je bivši agent KGB-a najavio da će federacijom vladati čvrstom rukom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
“Jurićemo teroriste bilo gde, na aerodromima, u toaletima, pogubićemo ih čak i u poljskim klozetima“, rekao je tada Putin.

Takva njegova retorika se nije dopala zapadnim medijima, koji na početku njegovog mandata nisu imali toliko oštre stavove. Ipak, takvim načinom istupanja, Putin je stekao veliko poštovanje u Rusiji.

Njegov sledeći cilj bilo je suočavanje s oligarsima, koji su krajem devedesetih godina 20. veka kroz finansijsku moć generisali i veliku političku moć.

“Neki od njih su dolazili u moju kancelariju i govorili mi da nikada neću biti predsednik“, rekao je nedavno Putin.

Kada je “sredio“ probleme u svojoj kući, Putin se preorijentisao na spoljnu politiku i već u startu ostavio jak utisak na lidere velikih svetskih sila.

“Gledao sam ga u oči, video sam da je iskren i da može da mu se veruje. Imali smo veoma dobar dijalog. Mogao sam da osetim da ima dušu“, rekao je tadašnji predsednik SAD Džordž Buš, posle Samita u Sloveniji 2001. godine.

Ipak, Putina su čekali veliki izazovi kod kuće, nesreća s podmornicom Kursk, teroristički napad na školu u Beslanu... Bezbednosne snage i sam predsednik su bili na meti kritika zbog tih događaja, a kao problem koji nije bilo lako rešiti pojavio se islamistički terorizam.

S druge strane, sa Zapada su stizale optužbe da Putin kontroliše oba doma parlamenta, sve političke partije, kao i da primorava civilno društvo da mu se ne suprotstavlja.

Ustavno ograničenje da ne može da ima tri uzastopna mandata, Putin je rešio time što je preuzeo premijersku ulogu, dok je predsednik postao njegov saradnik, Dmitrij Medvedev, i to u godini koju je obeležila svetska ekonomska kriza.

Putin se vratio na predsedničko mesto 2012. godine.

“Obećao sam vam da ću pobediti. Pobedio sam!“, rekao je Putin po objavljivanju konačnih rezultata izbora, a već sledeće godine Rusija je ostvarila veliki ekonomski rast, javni dug je bio među najmanjima na svetu, a plate i penzije su znatno porasle.

Putin je našao način da se to proslavi, organizovanjem ZOI u Sočiju, međutim, kada se činilo da nema daljih prepreka da Putin mirno vlada, došlo je do krize u Ukrajini...

Državni udar i dolazak na vlast proevropske struje u Kijevu, doveo je do odluke Moskve da anektira Krim, što je u narednim mesecima dovelo do pojačavanja sukoba na istoku Ukrajine i serije optužbi Zapada da je Rusija kriva za haos.

Sankcije Zapada su dovele rusku ekonomiju na rub propasti, ali je ona počela da se normalizuje ove godine.

Nakon 15 godina na vlasti Putin je dokazao jedno, da mu nije strano da ulazi u sukob sa izazovima i da, uglavnom po pravilu, iz njih izlazi kao pobednik.

“Možda našem medvedu treba da mirno sedi, da jede svoje bobice i med, možda će tada da ga ostave na miru. Ali ne. Oni će uvek hteti da ga stave na lanac, a ako to urade, uništiće mu zube i kandže“, rekao je Putin na jednoj od maratonskih sesija pitanja i odgovora, koje redovno održava.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin

Nastavak na B92...