Izvor: RTS, 13.Okt.2011, 08:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čemu pesimizam zbog Putina

Ne branimo Vladimira Putina kao demokratu, ali veliki broj negativnih komentara posle najave da će se on vratiti u Kremlj kao predsednik uprošćen je moralni stav koji se predstavlja kao politička analiza, piše američki dnevnik.

U uvodniku Njujork tajmsa od 28. septembra, na primer, tvrdi se da Putin, koji je "jasno pokazao svoj prezir prema demokratskim pravima", potiskuje "liberalnijeg i više prozapadno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nastrojenog" Dmitrija Medvedeva. U uvodniku Vašington posta od 26. septembra kaže se da je "Vladimir Putin odlučio da bi voleo da ponovo bude predsednik, pa će tako i biti".

Međutim, složenost ruske politike ne može se svesti na hirove jednog čoveka – koliko god on bio moćan. Kao što se jasno moglo zaključiti iz polemike u ruskoj štampi pre najave od 24. septembra, Putinov povratak u Kremlj delimično je podstaknut željama vladajuće klase u Rusiji – najviših zvaničnika i finansijske elite, takozvane oligarhije.

Vodeći zagovornik Medvedeva, Igor Jurgens, priznao je da su se "uticajne grupe" koje favorizuju Putina "pokazale kao snažnije".

U njihovim očima, i verovatno Putinovim, "cvrkutavi" Medvedev nije uspeo da se oslobodi svog imidža slabe političke figure. U stvari, Medvedev nije prošao svoju četvorogodišnju audiciju za drugi mandat.

Ruska elita, uključujući Putinov i Medvedevljev tabor, izgleda shvata da je privredi Rusije hitno potrebna diversifikacija naspram velike zavisnosti od izvoza nafte i gasa. Država mora pronaći nove izvore prihoda za svoj sve veći budžet.

Kao što je Putin nedavno upozorio, takve reforme zahtevaće "neprijatan lek", uključujući veće poreze za poslovnu klasu, koja se uveliko obogatila pri univerzalnom porezu od 13 odsto, dok su mnogi Rusi osiromašili. Vladajuća klasa, posvećena sopstvenim interesima, želi da oštriji i popularniji Putin bude predsednik u vreme tih promena.

Američki komentatori i ruske ankete 

Moglo bi se ispostaviti, kao što neki američki komentatori tvrde, da je Putinov povratak "loša vest za ruski narod". Međutim, rezultati anketa pokazuju da, posle više od deset godina vladavine, većina Rusa još uvek ne povezuje Putina sa "lošim vestima" za zemlju.

Razlog je jasan svakome ko je pratio Rusiju od kraja Sovjetskog Saveza: Putin je obnovio penzije, povećao plate i podigao životni standard nakon traumatičnih devedesetih godina, kad je politika Borisa Jeljcina osiromašila zemlju.

I šta sa veoma hvaljenim "resetovanjem" predsednika Obame? Ruski stručnjak u Centru za američki progres kaže da će "Putinov povratak sledeće godine preokrenuti sve te pozitivne tendencije" i da "nije dobar za Sjedinjene Američke Države".

Možda je tako u ograničenom smislu, jer je Obamina administracija nepromišljeno zasnovala svoje resetovanje prvenstveno na Medvedevu – nepotrebno vređajući Putina, kao kad je potpredsednik Bajden tokom posete Moskvi ove godine rekao grupama Rusa da Putin ne bi trebalo da se vrati na položaj predsednika.

Ipak, značajnija pretpostavka da će Putinov povratak značiti dalje propadanje demokratskih izgleda Rusije zasnovana je na pogrešnoj premisi da je Jeljcin, poput Medvedeva danas, bio liberalni demokrata.

Međutim, upravo je Jeljcin, koga je podržavao SAD, 1993. godine upotrebio tenkove radi rušenja demokratski izabranog parlamenta, poništavajući na taj način demokratizaciju Rusije započetu u vreme Mihaila Gorbačova, a to poništenje intenzivirano je tokom Putinove vladavine.

Ko je liberalniji? 

I premda Medvedev često govori u stilu zapadnog liberalizma, baš on je 2008. godine preuzeo ličnu odgovornost za primenu vojne sile protiv Gruzije, a zatim za toliko oštro povećanje vojne potrošnje da je njegov uveliko cenjeni ministar finansija Aleksej Kudrin prošlog meseca podneo ostavku.

Štaviše, ako je Putin rešen da vodi retrogradnu politiku, zašto bi obećao da će "liberalnijeg" Medvedeva postaviti na mesto premijera – poziciju koju je Putin osnažio tokom protekle četiri godine?

Zaista, s obzirom na stvarne alternative, a ne one koje se Amerikancima možda više sviđaju, otkud pretpostavka da će Putinov povratak u Kremlj biti loš po zapadne interese? Na primer, Njujork tajms je 28. septembra javio da su zapadne banke i korporacije pozdravile tu najavu kao "na kraju karajeva, pozitivnu za strane investitore".

Takođe, treba primetiti da je Putin od 2000. do 2008, dok je bio predsednik, napravio značajnije ustupke Vašingtonu nego Medvedev tokom protekle četiri godine – davši Bušovoj administraciji bitnu podršku u Avganistanu posle terorističkih napada od 11. septembra 2001, prihvativši novi talas širenja NATO-a i povlačenje SAD iz Sporazuma o antibalističkim raketama, pristavši na proširenje ruskih linija snabdevanja američkih vojnika u Avganistanu.

Ti dani popustljivog Putina, međutim, možda su prošli. On je još 2002. godine izjavio da se "doba ruskih geopolitičkih ustupaka bliži kraju". Jasno je da će Putinova buduća saradnja sa Vašingtonom zavisiti od njegovog shvatanja nacionalnih interesa Rusije i u istoj meri od saradnje Vašingtona s Moskvom, koja, uprkos Obaminom hvaljenom "resetovanju", još uvek ne uključuje bilo kakve značajne američke ustupke.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin,   Vašington

Nastavak na RTS...