Izvor: Politika, 01.Maj.2014, 11:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Berlinu potreban „Južni tok”

Neizvesna budućnost snabdevanja Evrope ruskim gasom preko ukrajinskog gasovoda, kao posledica aktuelne krize, otvorila nove perspektive za širenje alternativnih mreža

„Južni tok” bi mogao da dobije novi prioritet u snabdevanju Evrope ruskim gasom, a uz jaku podršku Nemačke i njenih evropskih saveznika – nasuprot nastojanju Brisela da se ovaj projekat marginalizuje. Na takav zaključak navodi sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina, bivšeg nemačkog kancelara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gerharda Šredera i šefa ruskog energetskog džina „Gasproma” Alekseja Milera prošlog ponedeljka uveče u Sankt Peterburgu.

Kao povod za sastanak Putina, Šredera i Milera navedena je privatna proslava sedamdesetog rođendana bivšeg šefa nemačke vlade. Postoje, međutim, elementi koji nedvosmisleno ukazuju na drugi karakter sastanka.

Šreder je, naime, proslavio rođendan 7. aprila, kada je i Socijaldemokratska partija Nemačke svečanim aktom u Berlinu obeležila rođendan bivšeg šefa. Sa druge strane, teško je objasniti kako je ruski predsednik našao vremena da zbog Šrederove rođendanske žurke, sticajem okolnosti priređene u Sankt Peterburgu, doputuje iz Moskve u nekadašnju carsku prestonicu na Nevi – usred ukrajinske krize koja je svela odnose Istoka i Zapada na najniži nivo od epohe hladnog rata. Putin se, uz to, zaputio u Sankt Peterburg neposredno posle odluke SAD i EU o pooštravanju sankcija Rusiji zbog navodne podrške separatistima na istoku Ukrajine.

Izvori u kuloarima Bundestaga i parlamenta u Beču ukazuju da bi sastanak u Sankt Peterburgu trebalo posmatrati u svetlu prethodnih, ali i najavljenih događanja.

Posle prošlonedeljnog poljskog predloga da članice EU dogovore zajedničku strategiju u snabdevanju ruskim gasom i pred saopštenje iz Brisela da je sastanak na tu temu u pripremi, u Beču su se sastali generalni direktor austrijskog multinacionalnog energetskog koncerna OMV Gerhard Rojs i prvi čovek „Gasproma” Aleksej Miler. Dva „kapetana energetike”, kako su Miler i Rojs titulisani u austrijskim medijima, razmatrali su razvoj energetske situacije u svetlu političke krize u Ukrajini i došli do zaključka da se moraju unaprediti alternativni gasovodi kojim bi se sprečile eventualne nestašice, ukoliko gasovod koji vodi kroz Ukrajinu ne bude mogao da bude korišćen u punom obimu.

U pres-službi koncerna OMV ukazano je da bi budući glavni pravac snabdevanja mogao da postane „Severni tok”, ispod Baltičkog mora, preko koga Rusija snabdeva Nemačku prirodnim gasom, a čiji su kapaciteti samo delom (oko 30 odsto) iskorišćeni. „U sledećem koraku bi višak gasa bio prosleđen Austriji preko nemačkog nacionalnog gasovoda ’Opal’ da bi bile zadovoljene potrebe alpske republike i nemačkog juga.”

Na primedbu „Politike” da je nelogično i ekonomski neisplativo da Nemačka preko svoje mreže snabdeva Austriju, da bi preko „gasovodne raskrsnice” u Baumgartenu kraj Beča gas bio vraćan u južnu Nemačku, predočeno je da se takav plan odnosi na takozvanu ad hok meru, a da bi u dužem vremenskom periodu bolja alternativa bila – „Južni tok”.

Prema mišljenju energetskih stručnjaka, inicijativa Austrijanaca i Šredera svodi se na pokušaj da se Nemačkoj i njenim srednjoevropskim saveznicima obezbedi snabdevanje gasom iz dva pravca – sa severa i juga, umesto da ukrajinski tok bude glavni smer snabdevanja. U skladu sa tim, sastanak u Beču predstavljao je prvi korak, „opipavanje” mogućnosti pred „rođendansku žurku” u Sankt Peterburgu. A ako se uzme u obzir da se među zvanicama obreo i premijer nemačke pokrajine Meklenburg-Prednja Pomeranija Ervin Selering, privatni karakter proslave dobija (polu)zvanični oblik, pa se već spekuliše sa mogućnošću da se priprema dogovor o stavu koji će Nemačka sa njenim najbližim saveznicima – Austrija, Holandija, skandinavske zemlje – zauzeti prilikom najavljenih razgovora na nivou EU o zajedničkoj strategiji energetskog snabdevanja evropske dvadeset i osmorice.

Šef vlade nemačke pokrajine na najisturenijoj granici prema istoku Selering objasnio je o čemu je reč: „Kolege iz CDU (čelna stranka u vladajućoj koaliciji – demohrišćani kancelarke Angele Merkel) savetovali su mi da odložim putovanje zbog aktuelne situacije. Međutim, mi (SPD) ne nameravamo da stavimo dobre odnose na kocku zbog trenutnih političkih trzavica.”

Dobri odnosi Berlina i Moskve definišu se u Nemačkoj uspešnom ekonomsko-političkom saradnjom koja ima prvenstvo nad geopolitičkim interesima. Takav stav ne dele samo Šrederovi socijaldemokrati već i najuticajniji lobi unutar vladajuće stranke demohrišćana – Savez nemačkih industrijalaca i privrednika. Tog mišljenja su, najzad, i oni od čijih glasova zavisi opstanak vlade – birači.

Nemačka javnost mahom i sve glasnije pokazuje neraspoloženje zbog zatezanja odnosa Zapada i Rusije. Prema juče objavljenim rezultatima ispitivanja javnog mnjenja koje je sproveo nirnberški ogranak američke globalne kompanije GFK, ukrajinska kriza je zaustavila rast konjunkture u Nemačkoj, beležen od sredine prošle godine, dok su indikatori štednje ukazali da se ušteđevina delom preusmerava u privatne kanale: „Poverenje u ekonomsku stabilnost opada uprkos povoljnoj situaciji na tržištu rada i umerenoj inflaciji”, ističe se u analizi GFK.

Znači li sve rečeno da nemačka podrška Ukrajini jenjava? Jedan od parametara, pre donošenja zaključka, bio bi komentar „Špigla” u kome Jakob Augštajn piše da su strahovanja Zapada neosnovana, po kojima bi Pitin mogao da napadne Ukrajinu. „Putin čeka da se Ukrajina sama rasparča. Ako se ukrajinski zapad okrene Zapadu, a istok Rusiji – niko neće biti oštećen, ponajmanje mi (Nemačka)”, zaključio je Augštajn.

Drugi parametar je „senzacionalno otkriće” nemačkih medija da Ukrajina preko Nemačke snabdeva sirijsku opoziciju oružjem. Citirajući navode obaveštajnih i vojnoobaveštajnih službi, mediji su predočili Nemcima da Ukrajini nedostaje čak i lako naoružanje, a da je pri tom samo u toku 2011. godine Ukrajina u nemačkim fabrikama generalno „prilagodila” 54.000 kalašnjikova koje je prosledila Asadovim protivnicima.

Miloš Kazimirović

----------------------------------------

Pu­ti­no­vi „ko­ri­sni idi­o­ti”

Polj­ski so­ci­o­log Sla­vo­mir Sje­ra­kov­ski u autor­skom tek­stu u „Nju­jork taj­msu” na­zi­va sve za­pad­ne in­te­lek­tu­al­ce ko­ji po­ka­zu­ju raz­u­me­va­nje za ru­sku po­zi­ci­ju u ukra­jin­skoj kri­zi – „ko­ri­snim idi­o­ti­ma”. Ter­min, po­zajm­ljen od Le­nji­na, ko­ri­sti se za lju­de ko­ji ne­sve­sno ra­de na ne­či­joj pro­pa­gan­di, to jest, u ovom slu­ča­ju, za biv­še ne­mač­ke kan­ce­la­re Ger­har­da Šre­de­ra i Hel­mu­ta Ko­la. Sjer­kov­ski, ko­ji je u Polj­skoj na če­lu in­sti­tu­ta, a u SAD če­sto go­stu­je na uni­ver­zi­te­ti­ma, sma­tra da su trend za­po­če­li još Vol­ter, An­dre Žid, Pa­blo Ne­ru­da i Žan-Pol Sar­tr jer su po­ka­zi­va­li sim­pa­ti­je pre­ma car­skoj Ru­si­ji, od­no­sno SSSR. Autor pi­še da je to na­iv­nost lju­di s za­pa­da, dok on i osta­li in­te­lek­tu­al­ci sa is­to­ka Evro­pe zna­ju ko­li­ko je opa­sna „agre­si­ja Vla­di­mi­ra Pu­ti­na”. Sjer­kov­ski oštro kri­ti­ku­je ana­li­ti­ča­ra Sti­ve­na Ko­e­na, po ko­me je Pu­tin sa­mo re­a­go­vao na za­pad­ne pro­vo­ka­ci­je u ru­skoj in­te­re­snoj sfe­ri – Ukra­ji­ni, i na po­ni­že­nje ko­je je Ru­si­ja do­ži­ve­la ka­da su Polj­ska, Če­ška i Ma­đar­ska ušle u NA­TO. Dok Šre­de­ra na­zi­va ne­mač­kim ocem „Ga­spro­mo­vog so­ci­ja­li­zma”, Sjer­kov­ski se pi­ta šta ni­je u re­du sa biv­šim kan­ce­la­rom kao i sa osta­li­ma ko­ji po­ka­zu­ju pro­ru­ske sen­ti­men­te. Da li se ne­mač­ki in­te­lek­tu­al­ci još ka­ju zbog zlo­či­na pro­tiv Ru­sa ili su žr­tve stok­holm­skog sin­dro­ma, pi­ta se autor. Ne da­ju­ći od­go­vor na ovo pi­ta­nje, polj­ski so­ci­o­log i ko­lum­ni­sta „Nju­jork taj­msa” ipak za­klju­ču­je da Ru­si­ji to­kom su­ko­ba sa Ukra­ji­nom i ni­je po­treb­na pro­pa­gan­da ka­da „ima svo­je ko­ri­sne idi­o­te”.

J. S.

objavljeno: 01.05.2014
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin

Nastavak na Politika...