Izvor: Politika, 28.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd, ipak, veruje Putinu
Stav ruskog premijera da je opravdano porediti slučajeve Kosova i Južne Osetije i Abhazije ne zabrinjava vlast i opoziciju u Beogradu
To što je ruski premijer Vladimir Putin izjavio da su sa moralnog stanovišta poređenja Kosova sa Južnom Osetijom i Abhazijom potpuno osnovana navodeći da u oba slučaja „postoje etnički konflikti” i da je „bilo kršenja zakona”, ne znači, prema mišljenju sagovornika „Politike”, da je Rusija promenila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poziciju u vezi sa problemom južne srpske pokrajine.
Predstavnici Demokratske stranke i opozicione Demokratske stranke Srbije ističu da u onome što je Putin rekao nema ničeg novog. Jelena Trivan, portparol DS-a, ističe da su odnosi Srbije i Rusije čvršći nego ranije – i u drugim sferama, ne samo kada je reč o diplomatiji i međunarodnom pravu.
„Rusija je imala principijelnu poziciju od početka, od otvaranja problema s Kosovom. Ona od te pozicije nije odustala niti će i pomoći će Srbiji u odbrani njenih interesa u sporu pred Međunarodnim sudom pravde. Zato mislim da nema nikakvih naznaka ni bojazni da bi ta pozicija mogla da se promeni”, kaže Jelena Trivan.
Prema njenim rečima Putinova izjava ne deluje kao nešto što nije u skladu sa dosadašnjom pozicijom Rusije kada je reč o Kosovu i Metohiji. „Naprotiv, mislim da imamo više razloga da verujemo da će ta pozicija biti čvršća i odnosi dublji. Poseta Medvedeva to samo dokazuje”, navodi ona.
Potpredsednik Izvršnog odbora DSS-a Nebojša Bakarec ističe da su Rusi uvek govorili, u vezi sa KiM, da je napravljen presedan. Govorili su to, ističe on, i pre nego što je proglašena nezavisnost Kosova i povlačili su određene paralele između KiM i teritorija Abhazije i Južne Osetije, gde Rusija ima problema. „Zato oni kažu: ako je napravljen presedan u vezi sa KiM, onda može da bude napravljen i u vezi sa Osetijom i Abhazijom. Ti presedani onda mogu da budu pravljeni svuda”, kaže Bakarec.
Za razliku od Trivanove i Bakareca, član Predsedništva Liberalno-demokratske partije Ivan Andrić smatra da Putinova izjava svakako znači promenu stava, jednostavno zbog toga što su se i političke okolnosti promenile (Abhazija i Južna Osetija su proglasile nezavisnost posle Kosova). Ipak, kako dodaje, to nije promena koja bi značila da je Rusija sada spremna da prizna Kosovo.
– Kompjuterskim jezikom rečeno, ruski stav je samo „apdejtovan”. A kako će se to odraziti na našu državnu politiku u vezi sa Kosovom – mogu samo da kažem da ukoliko bilo kakav trzaj neke velike sile može da prouzrokuje neki buran rezultat, onda je to dokaz da je ta politika pogrešna – kaže Andrić.
Prema njegovim rečima, taj „dopunjeni” stav koji je Putin izrekao ne mora da znači da će podrška Rusije zvaničnoj politici Beograda biti manja, ali „može da podigne cenu koju Srbija plaća za podršku svojim političkim stavovima”.
Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić nije želeo da komentariše Putinovu izjavu, a to nisu želeli ni u G17 plus.
Simeon Pobulić, zamenik predsednika Foruma za međunarodne odnose, ističe da su „Rusi veoma dobro iskoristili Kosovo za neke svoje ciljeve”.
– Tu oni nas nisu ništa povredili, jednostavno, SAD i neke evropske zemlje su priznale Kosovo i oni su onda isti taj model primenili u Gruziji – kaže Pobulić dodajući da je sadašnje rukovodstvo Srbije sasvim svesno činjenice da su svuda u svetu, pa i u ovom slučaju, glavni kriterijumi – interesi.
Ovakva pozicija Rusije, kako navodi, Srbiji ne smeta mnogo, ali pitanje je šta će se događati na Međunarodnom sudu pravde, pošto je i u slučaju Kosova i u slučaju teritorija u neposrednoj interesnoj sferi Rusije reč o osetljivom problemu samoopredeljenja. „Ono što mene teši jeste to što je postupak pred tim sudom daleko odmakao”, kaže Pobulić.
Ono što Beograd želi, napominje on, jesu novi pregovori o Kosovu, i Srbija treba da ostane na sadašnjim pozicijama i da radi kako je i do sada radila u tom cilju.
Politički analitičar Branko Radun navodi da na ovu Putinovu izjavu treba gledati u kontekstu redefinisanja rusko-američkih odnosa. „Putin ovim kaže Amerikancima: vi ste dali Kosovu nezavisnost mimo međunarodnog prava, sad nemojte da se bunite zbog Osetije i Abhazije. Vi ste urušili međunarodne odnose i mi to prihvatamo kao realnost”, kaže Radun.
„Zapadna diplomatija je želela da stvori sliku da je pitanje Kosova zatvoreno i da će, čak i ako ga Srbija i ne prizna, Kosovo biti u nekoj političkoj realnosti nezavisno”, objašnjava Radun: Sada, kako ističe, svako pominjanje Kosova u kontekstu rušenja međunarodnog prava vraća ga u igru i tu negde mi moramo tražiti svoju šansu.
„Mislim da je sa naše strane dosta toga činjeno neodgovorno i možda bez nekih dogovora sa Rusijom. Na taj način smo gubili kredit u ruskim očima, ali ova Putinova izjava generalno ne znači rusko pristajanje na nezavisnost Kosova. Ta izjava bila je više poređenje slučajeva i potenciranje problema dvostrukih standarda”, kaže Radun.
B. Baković
[objavljeno: 29/08/2009]
