Izvor: Blic, 21.Apr.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uslovi i odgovornost
Uslove, kaže se, stvaraju vlasti, a ljudi delaju tako da ostvare što je moguće veću korist za sebe u tim uslovima. Tako da, recimo, preduzetnici ulažu u ono što im donosi najveću dobit, u uslovima koje određuje država.
Tako da je država odgovorna kako za to da li neko radi ili ne radi i da li neko stiče dobit ili, naprotiv, stvara gubitke. Koliko je to tačno?
Veoma malo. Zašto? Zato što vlasti takođe delaju u uslovima koji nisu sasvim pod njihovom kontrolom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U vreme komunizma, bilo je verovatno bliže istini svu odgovornost prebaciti na vlasti, jer su one, uostalom tu odgovornost i monopolizovale. No, i tada, političari i svi drugi su delovali i uslovima koje nisu mogli u potpunosti ili nisu mogli nikako da odrede. Što, da to odmah kažem, povećava, a ne smanjuje odgovornost.
U kapitalističkoj i demokratskoj zemlji, bez obzira na njihovu nerazvijenost, vlast moraju da vode računa o glasovima, a usled toga i o dobrobiti građana. Što su uslovi na koje mogu da utiču, ali ne i da ih u potpunosti odrede. Građani imaju izbor, kao što ih imaju i potrošači i preduzetnici. Tako da ne bi bilo netačno reći da vlasti delaju u uslovima koje im određuju glasači i preduzetnici, a i drugi politički i privredni akteri. Svi oni, dakle, odgovaraju za ono što čine.
Recimo, preduzetnici odgovaraju pred vlasnicima ako ne ostvare dobit. Šta, međutim, ako ostvare gubitak? Jedan odgovor koji se često čuje u javnosti jeste da su za to krive vlasti, pa bi one trebalo da uzmu na sebe deo troškova. Sada se udružuju preduzetnici sa sindikatima i zahtevaju pare od poreskih obveznika. Ovi su poslednji odgovorni jer su za vlast glasali, ali za gubitke su odgovorni vlasnici i preduzetnici. Ako ste ulagali, računali ste sa postojećim uslovima, pa ako nema dobiti, uslovi ne mogu da budu za to odgovorni.
