Izvor: Politika, 21.Sep.2014, 20:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uprkos primirju, eksplozije u Donjecku
Dva ukrajinska vojnika su poginula dan nakon što su dve strane potpisale Memorandum o sprovođenju prekida vatre
Kijev – Tek što su se ukrajinska vlada i proruski pobunjenici u subotu u Minsku dogovorili o primeni sporazuma o prekidu vatre a već juče su na istoku Ukrajine ponovo odjekivale eksplozije. Kijev je saopštio da su dva ukrajinska vojnika poginula u borbi, dok je AFP javljao da se u Donjecku čuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pucnjava i da je situacija daleko od poštovanja primirja.
Memorandum o sprovođenju režima prekida vatre potpisan je prekjuče u Belorusiji.
„Memorandum predviđa povlačenje oružja kalibra većeg od sto milimetara na rastojanje od najmanje 15 kilometara sa svake strane”, izjavio je bivši ukrajinski predsednik Leonid Kučma, dodavši da se tako stvara mogućnost stvaranja „zone bezbednosti” od najmanje 30 kilometar. Kako prenosi Tanjug, Kučma je posle šestočasovnih razgovora rekao da memorandum predviđa da se „prekid vatre smatra opštim” kao i da se u roku od 24 časa zabrani primena svih vrsta oružja i vođenje ofanzivnih borbenih dejstava.
Međutim, ukrajinska vojska je juče saopštila da neće povući svoje snage sa linije fronta sve dok sve strane ne ispoštuju prethodno postignut sporazum o prekidu vatre.
„Jedna od ključnih tačaka (sporazuma iz Minska) je princip koji se odnosi na prekid vatre”, izjavio je portparol ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Andrej Lisenko, ističući da pošto prva tačka nije ispunjena, ne može da se priča ni o drugima.
On je novinarima u Kijevu rekao da vlada neće govoriti o sprovođenju sporazuma sve dok se u potpunosti ne postigne prekid vatre.
„Ako se ukrajinske snage povuku, to će biti učinjeno istovremeno sa povlačenjem ruskih snaga”, kazao je on.
AFP javlja da na licu mesta nema ni naznaka povlačenja bilo koje strane.
Pre nego što su stigle vesti o obnovljenoj pucnjavi, OEBS je saopštio da će „neodložno i aktivno” podržati sprovođenje sporazuma iz Minska koji predviđa stvaranje tampon zone. Visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton takođe je pozdravila dogovor iz Minska i pozvala ukrajinske vlasti i proruske snage da poštuju dogovoreno.
„Primili smo k znanju da se nivo nasilja znatno smanjio otkad je na snazi prekid vatre, kao i da je to omogućilo razmenu zarobljenika i donošenje zakona o amnestiji za izvesne delove donjeckog i luganskog regiona”, kaže se u saopštenju koje je Eštonova poslala medijima.
Ona je naglasila da se protokol o primeni primirja koje su dve strane postigle u Minsku mora poštovati da bi se našlo političko rešenje za ukrajinsku krizu.
„EU je spremna da podrži sve napore u primeni sporazuma, uključujući i one koje preduzima Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju”, navela je Eštonova.
Prema podacima UN, skoro 2.900 ljudi je poginulo u Ukrajini od izbijanja sukoba u aprilu. S. R.
Antrfile
Nemci će tužiti Ukrajinu zbog obaranja malezijskog aviona
Potpis: „Boing” je pogođen velikim brojem projektila Foto Rojters
Berlin – Porodice Nemaca poginulih u rušenju malezijskog aviona na istoku Ukrajine nameravaju da tuže Ukrajinu i njenog predsednika za ubistvo iz nehata svih 298 ljudi koliko ih je bilo u letelici.
Elmar Gimila, advokat koji predstavlja tri porodice nemačkih žrtava, profesor zakona o avijaciji, izjavio je da je prema međunarodnom zakonu Ukrajina trebalo da zatvori vazduhoplovni prostor ukoliko nije mogla da garantuje bezbednost letova.
„Svaka zemlja je odgovorna za bezbednost svog vazduhoplovnog prostora”, naveo je Gimila u saopštenju koje citira Tanjug.
Gimila smatra da je Ukrajina, time što nije zatvorila vazdušni prostor, prihvatila da će životi na stotine ljudi biti uništeni, što to predstavlja kršenje ljudskih prva.
U prvom zvaničnom izveštaju holandskih veštaka, objavljenom početkom meseca, navodi se da je avion, oboren sredinom jula, pogođen u letu „velikim brojem projektila izuzetne brzine”, što ga je izlomilo na komade. Malezijski avion se srušio 17. jula, a poginulo je 298 ljudi, među kojima su dve trećine bili Holanđani.
Istražitelji su zaključke o uzrocima pada aviona doneli na osnovu informacija iz crnih kutija aviona, sa fotografija i iz video-snimka s lica mesta, kao i na osnovu informacija dobijenih od ukrajinske kontrole vazdušnog saobraćaja. Međutim, holandski istražitelji nisu bili u mogućnosti da obiđu mesto nesreće u regionu Donjecka zbog oružanih borbi između proruskih aktivista i ukrajinskih snaga, pa su se oslonili na informacije ukrajinskog stručnjaka sa lica mesta.
Holandski odbor za bezbednost koordiniše istragu o tragediji počev od 23. jula na osnovu sporazuma sa Kijevom, a grupa međunarodnih istražitelja sastoji se od stručnjaka iz Australije, Malezije, Holandije, SAD, Rusije i Ukrajine.
Konačni izveštaj očekuje se sledeće godine.
S. R.
objavljeno: 22.09.2014.
