Izvor: RTS, 03.Jul.2012, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upozorenje NBS
Rast javnog duga, potencijalna kriza u evrozoni i nelikvidnost privrede su boljke koje ugrožavaju finansijsku stabilnost Srbije, navodi Narodna banka Srbije.
Narodna banka Srbije skrenula je pažnju Narodnoj skupštini da su, bez obzira na pad inflacije i pojedine pozitivne pokazatelje iz prethodne godine, rast javnog duga, potencijalna kriza u evrozoni, stagnacija i nelikvidnost privrede, boljke koje i dalje prate našu ekonomiju i ugrožavaju finansijsku stabilnost i privredni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rast Srbije.
"Svi ovi podaci ukazuju na neophodnost da se što pre formira nova vlada koja će biti u stanju da obuzda javnu potrošnju, a sa druge strane da obezbedi uslove za oporavak privrede", navedeno je u redovnom godišnjem izveštaju za 2011. godinu, koji je NBS 29. juna predala Skupštini.
U izveštaju se ističe da je javni dug premašio, ne samo granicu definisanu Zakonom, već i granicu iznad koje je kriza javnog duga moguća i da je neophodno snažno fiskalno prilagođavanje.
NBS je upozorila i na rizik krize u evrozoni koja bi imao uticaja na Srbiju s obzirom na veoma značajan udeo (73,8 odsto) stranih banaka u aktivi bankarskog sektora naše zemlje, kao i na obimnu trgovnisku saradnju sa pojedinim zemljama EU.
Isto tako, skrenuta je pažnja na zabrinjavajući porast problematičnih kredita koji su krajem 2011. godine činili 19 odsto od ukupnog broja odobrenih kredita. U sektoru privrede ovaj problem je izraženiji (24,6 odsto), dok u sektoru stanovništva to učešće stagnira (9,1 odsto).
NBS je obezbedila bankama povoljnije uslove za reprogramiranje kredita dužnicima, ali i pored toga je zabeležen dalji rast problematičnih kredita koji je u martu iznosio 20,4 procenta.
Kako bi smanjila uticaj ovih rizika na finansijsku stabilnost zemlje, NBS je nastavila s pažljivim sprovođenjem i praćenjem mera monetarne politike i pojačanog nadzora nad finansijskim institucijama, uz primenu "Bazel 2" standarda i uvažavanja potrebe racionalnog upravljanja deviznim rezervama zemlje.
Novim standardima regulacije banaka potrebno je dodatno obezbediti adekvatnu kapitalizaciju bankarskog sistema u Srbiji.
Time se, uz jačanje odgovornosti vlasnika za poslovanje banaka, stvaraju dodatni preduslovi za smanjivanje rizika pojave slučajeva poput Agrobanke i štite se poreski obveznici, građani i privreda od mogućih posledica krize ili zloupotreba od strane nesavesnih pojedinaca.
Manja inflacija
U prethodnoj godini zabeležena su i neka pozitivna kretanja. Pre svega, inflacija je krajem 2011. godine bila sedam odsto, što je nešto više od gornje granice odstupanja od cilja, koja je za kraj decembra 2011. bila šest odsto.
To je za 3,3 odsto manje u odnosu na inflaciju u decembru 2010. godine. Ovaj pozitivan trend se nastavio i u 2012. godini što pokazuje rekordno niska stopa od 2,7 odsto u aprilu.
Paralelno sa padom inflacije, NBS je u toku 2011. godine smanjivala i referentnu kamatnu stopu da bi na kraju godine ona iznosila 9,75 odsto, odnosno 1,75 odsto manje nego u decembru 2010. godine.
Uz navedene rezultate, relativna stabilnost kursa dinara koji je u 2011. godini ojačao u odnosu na evro za 0,8 odsto i porast štednje stanovništva za 6,6 odsto doprineli su daljoj izgradnji poverenja međunarodnih investitora prema Srbiji o čemu svedoči i poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje sa BB- na BB od strane agencije "Standard end Poor's" u martu 2011. godine, navodi centralna banka.
Ovi pokazatelji su obezbedili Srbiji bolje uslove i nižu cenu eventualnog spoljnog zaduživanja i pozitivno uticali na poverenje stranih investitora.
U preporukama za 2012. godinu posebno mesto zauzima jačanje stabilnosti finansijskog sistema.
U cilju zaštite od deviznog rizika, NBS će nastaviti politiku dinarizacije, odnosno, podsticanja veće upotrebe dinara kroz razvoj tržišta dinarskih hartija od vrednosti, stvaranje uslova za uvođenje novih dinarskih proizvoda i zaštite od deviznog rizika.
Potpisan memorandum o dinarizaciji između Vlade Srbije i NBS predstavlja dobru osnovu intenziviranja ovih napora zajedno sa Vladom i drugim državnim organima.
Posebna pažnja će se obratiti na sprovođenje novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, sa ciljem da se obezbedi transparentiji rad banaka i otklone eventualni propusti koji su predmet žalbi korisnika, a samim tim izgradi veće poverenje građana u bankarski i ukupni finansijski sektor naše zemlje, navedeno je u saopštenju NBS.
