Izvor: Danas, 19.Nov.2014, 01:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učiniti nemogućno
„Moramo učiniti nemogućno“, rekao je Jovan Ćirilov Marini Abramović u foajeu mančesterskog hotela „Mint“ misleći na to da predstava Boba Vilsona o njenom životu pod obavezno treba da bude viđena u Beogradu i to na Bitefu.
Svoj susret sa art zvezdom, utiske o svemu, kao i kritiku Vilsonovog komada „Život i smrt Marine Abramović“, koji je premijerno prikazan leta 2011, opisao je u Danasu u tekstu „Susret dive i divova“ 20. jula 2011. Zašto je to važno? >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Zato što Ćirilov neće otići zauvek ako upamtimo njegove reči, misli i ideje. Naravno, pogotovo oni s kojima je bio blizak i koje je podržavao. U tom smislu zanimljiv je deo razgovora o kome je pisao gde pominje da se seća prvog susreta s Marinom Abramović - „u Avinjonu tog jula, u dan pre šest godina“. Tada mu je obećala da će „sa svojom predstavom doći u njen ‘nezahvalni’ rodni Beograd, najviše da je vidi njena majka. Nije došla“, zapisao je Ćirilov dodavši da se sutradan, posle premijere u Mančesteru sreo s Marinom, „kao da su stari prijatelji“, i da mu je tada pričala šta je zapisala u svom testamentu. Ali, navodi Ćirilov „najviše je bila zaokupljena temom odnosa Beograda prema njoj: „Što me ne voli? Nije tačno! Vole te i cene. Šta te briga za dva-tri zavidljivca. Ima ih svugde. Ali kako da dođemo? Imamo silna potpisana gostovanja u svetu, cele godine, a onda u junu 2012. razilazimo se na razne strane. Ko će nas ponovo sakupiti!“
„Moramo učiniti nemogućno. Tu predstavu Beograd treba da vidi i to na Bitefu. Nigde je neće tako do srži doživeti kao svoju kao publika kod nas. Morate doći.“
Predstava „Život i smrt Marine Abramović“ nažalost nije viđena u Beogradu.
Petica s pčelicom
Većina novinara i novinarki koji su bili u kontaktu s Ćirilovim imaju pregršt utisaka iz susreta ili telefonskih razgovora s njim. Pošto se sa ubedljivim pokrićem nepatvorenog estetičara s pravom u sve mešao na fin način. Kad vas blago ukori, to vam je kao da dobijete keca iz vladanja. Zbog svega što zna i ume, za većinu je predstavljao autoritet. Kad vas pohvali - petica s pčelicom.
Recimo, zataji vam tehnika, a on dobaci da mu se, kad je on radio kao novinar, to nikad nije desilo. Smrači vam se, naravno, ali izvučete pouku da je nepristojno doći na razgovor s tri sagovornika s kilavim baterijama na diktafonu. Pojasniće vam u raspravi, do detalja, tako da za svagda upamtite, zašto je jedini fer termin Romi - bez obzira na to kako ova socijalna grupa samu sebe zove. I za razliku od mnogih umnih i značajnih ličnosti iz našeg javnog i kulturnog života, Ćirilov je uvek izlazio u susret medijima. I kad je na slavi, sastanku, rođendanu. Umeo je, bog zna kako, da se izvuče i dobaci vam izjavu dajući vam uputstva na koji broj fiksnog i tačno u koje vreme možete da računate na njega.
Sangvinični zmaj
Kad se ljucne, kao recimo zbog malog nesporazuma u vezi s tačnom destinacijom susreta s novinarom Danasa - redakcija ili kafana, a vi mu se izvinite, kaže: „Ma prošlo je to mene. Sangvinik sam po temperamentu.“ A u vezi sa temperamentom ili, bolje, karakterom, zanimljiva je priča kako je od Olje Ivanjicki kupio jedan njen stari rad pod nazivom „Salamander“. Govorio je za sebe da liči na guštera. I to je tačno. I to većim delom prema pozitivnoj simbolici ovog bića. Oni s boljim okom u gušterima vide direktnu vezu sa zmajevima. Gušter je sinonim za promenu, fleksibilnost, oštroumnost, munjevitu brzinu. Poseduje odličnu moć kamuflaže, pa piše negde da se čini da gušter postaje jedan od bitnijih simbola od koga se mnogo toga može naučiti i primeniti u svakodnevnom životu.
Za stare Egipćane i Grke gušteri su predstavljali vrhovnu mudrost i dobru sreću. Grci su ga dovodili u direktnu vezu sa glasnikom bogova Hermesom.
