Izvor: Politika, 01.Sep.2014, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tusk bri­še gra­ni­ce iz­me­đu is­toč­ne i za­pad­ne Evro­pe

Ime­no­va­nje Fe­de­ri­ke Mo­ge­ri­ni za še­fi­cu di­plo­ma­ti­je EU mo­glo bi da bu­de ohra­bru­ju­ća vest za Sr­bi­ju i iz­grad­nju „Ju­žnog to­ka”

Čla­ni­ce EU do­go­vo­ri­le su se u su­bo­tu da će no­vi li­der Uni­je bi­ti pre­mi­jer ze­mlje ko­ja se pri­dru­ži­la bri­sel­skom klu­bu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pre (sa­mo) de­set go­di­na, kao i da će no­va še­fi­ca di­plo­ma­ti­je bi­ti mi­ni­star­ka ko­ju bi­je glas da je „sla­ba na Pu­ti­na”. Ime­no­va­nje Po­lja­ka Do­nal­da Tu­ska i Ita­li­jan­ke Fe­de­ri­ke Mo­ge­ri­ni na naj­vi­ša me­sta u EU po­ka­zu­je da je po­de­la na is­toč­nu i za­pad­nu Evro­pu za­sta­re­la i pre­va­zi­đe­na, kao i da će bri­sel­ska di­plo­ma­ti­ja ve­ro­vat­no bi­ti po­sve­će­na kom­pro­mi­snom re­še­nju kon­flik­ta s Ru­si­jom, što bi mo­glo i da olak­ša po­zi­ci­ju Sr­bi­je.

Biv­šeg bel­gij­skog pre­mi­je­ra Her­ma­na von Rom­pe­ja na me­stu pred­sed­ni­ka Evrop­skog sa­ve­ta za­me­ni­će Tusk (57), pre­mi­jer Polj­ske, is­toč­no­e­vrop­ske ze­mlje či­ji se glas, kao ni glas dru­gih dr­ža­va biv­šeg is­toč­nog blo­ka, ni­je pre­vi­še uzi­mao u ob­zir u EU. Na Po­lja­ke se gle­da­lo kao na si­ro­ma­šne čla­no­ve Uni­je, ko­ji tre­ba da sle­de po­li­ti­ku za­pad­ne Evro­pe. Me­đu­tim, Tu­skov uspeh po­ka­zu­je da toj po­de­li vi­še ne­ma me­sta. Polj­ska, ta­ko­re­ći, ni­je ose­ti­la svet­sku eko­nom­sku kri­zu, ko­ja je te­ško po­go­di­la Fran­cu­sku, Špa­ni­ju, Ita­li­ju i dru­ge ze­mlje „sta­re Evro­pe” i je­di­na je evrop­ska ze­mlja ko­ja je u sva­kom tro­me­seč­ju od iz­bi­ja­nja kri­ze 2008. ostva­ri­va­la eko­nom­ski rast. Zbog to­ga je je­dan biv­ši polj­ski di­plo­ma­ta za „Nju­jork tajms” ka­zao da je „sli­ka cen­tral­ne Evro­pe i Polj­ske kao si­ro­ma­šnih ro­đa­ka ve­o­ma pre­va­zi­đe­na”. Tu­skov uspeh je i uspeh is­toč­no­e­vrop­skih ze­ma­lja ko­je ni­kad do­sad ni­su ima­le pred­stav­ni­ka u vr­hu EU. Alek­san­dar Smo­lar iz polj­ske fon­da­ci­je „Ba­to­ri” ka­že da je pri­met­no da su za­pad­ni li­de­ri po­sled­njih go­di­na pro­me­ni­li na­čin na ko­ji po­sma­tra­ju Var­ša­vu.

„Ne ta­ko dav­no, ka­da se go­vo­ri­lo o evrop­skoj po­li­ti­ci u Pa­ri­zu i Bri­se­lu, ni­jed­na od ze­ma­lja ta­ko­zva­ne no­ve Evro­pe ni­je čak bi­la ni po­me­nu­ta. Uvek se vo­di­lo ra­ču­na o sta­roj Evro­pi, o Ne­mač­koj, Fran­cu­skoj, Bri­ta­ni­ji, Ita­li­ji… Sa­da je dru­ga­či­je. Polj­ski stav o mno­gim pi­ta­nji­ma, po­seb­no o Ru­si­ji i Is­to­ku, uvek se po­mi­nje i uzi­ma ozbilj­no”, ob­ja­šnja­va Smo­lar.

Tusk je go­di­na­ma lo­bi­rao za ja­či glas Var­ša­ve i dru­gih is­toč­nih pre­sto­ni­ca u EU. Osim to­ga, on uži­va po­dr­šku polj­skih gra­đa­na i zna­čaj­na je po­li­tič­ka lič­nost, što se ta­ko­đe gle­da­lo pri iz­bo­ru no­vog pred­sed­ni­ka Evrop­skog sa­ve­ta. Fran­cu­ska, ko­ja ne uspe­va da se iz­bo­ri s kri­zom, a njen pred­sed­nik Fran­soa Oland ima iz­u­zet­no ni­zak rej­ting, na su­bot­njem sa­mi­tu sa­svim je skraj­nu­ta.

O Polj­skoj se du­go go­vo­ri­lo da je „no­va Evro­pa” jer je, za raz­li­ku od ne­kih sta­rih čla­ni­ca EU, po­dr­ža­la ra­to­ve Džor­dža Bu­ša. Zbog to­ga, kao i zbog iz­ra­že­nih an­ti­ru­skih sta­vo­va, o Polj­skoj se go­vo­ri kao o „ame­rič­kom tro­jan­skom ko­nju” u Evro­pi. Me­đu­tim, Tusk je ka­zao da EU ne tre­ba da ra­di­ka­li­zu­je po­li­ti­ku pre­ma Ru­si­ji. Osim to­ga, po­sled­njih go­di­na iz­gra­dio je čvr­sto sa­ve­zni­štvo s Ber­li­nom, a ne s Va­šing­to­nom. Zbog to­ga po­zna­va­o­ci pri­li­ka sma­tra­ju da je Tusk sti­gao na vrh EU ne za­to što je „ame­rič­ki čo­vek”, već za­to što je sna­žna fi­gu­ra ze­mlje ko­ja je po­sta­la – Za­pad.

Po­ja­vio se na jav­noj sce­ni kao bo­rac pro­tiv ko­mu­ni­zma u po­kre­tu „So­li­dar­nost”. Kon­zer­va­tiv­ni je po­li­ti­čar i ve­o­ma je bli­zak s ne­mač­kom kan­ce­lar­kom An­ge­lom Mer­kel. I de­talj iz nje­go­ve bi­o­gra­fi­je – da go­vo­ri ne­mač­ki, po­zna­je sa­mo osno­ve en­gle­skog i ne zna ni reč fran­cu­skog – mo­že da ilu­stru­je ja­ča­nje ne­mač­kog i sla­blje­nje fran­cu­skog i bri­tan­skog uti­ca­ja u EU. To se vi­de­lo i kad je ne­što ra­ni­je za pred­sed­ni­ka Evrop­ske ko­mi­si­je ime­no­van biv­ši pre­mi­jer Luk­sem­bur­ga Žan Klod Jun­ker. Bri­tan­ski pre­mi­jer Dej­vid Ka­me­ron iz­ri­či­to ni­je že­leo da Jun­ker za­me­ni Žo­zea Ma­nu­e­la Ba­ro­za na če­lu Ko­mi­si­je, ali je na kra­ju ipak pre­vag­nuo ne­mač­ki uti­caj.

Od Tu­ska se, kao od ne­ko­ga ko će pred­se­da­va­ti sa­stan­ci­ma s Mer­ke­lo­vom, Olan­dom, Ka­me­ro­nom i dru­gim li­de­ri­ma čla­ni­ca, oče­ku­je ve­šti­na skla­pa­nja kom­pro­mi­sa ko­ju je po­ka­zao kod ku­će. Da mi­ri raz­li­či­te in­te­re­se mo­ra­će i Fe­de­ri­ka Mo­ge­ri­ni (41), ita­li­jan­ska mi­ni­star­ka spolj­nih po­slo­va, ko­ja do­la­zi na me­sto še­fi­ce di­plo­ma­ti­je EU. Bal­tič­ke ze­mlje pro­ti­vi­le su se nje­nom do­la­sku na me­sto ko­je da­nas oba­vlja Ke­trin Ešton jer se sma­tra­lo da je na­klo­nje­na ru­skom pred­sed­ni­ku Vla­di­mi­ru Pu­ti­nu. Ona je u ju­lu, u je­ku kri­ze u Ukra­ji­ni, po­se­ti­la i Ki­jev i Mo­skvu i po­zva­la Pu­ti­na na eko­nom­ski sa­mit u Mi­la­nu u ok­to­bru. Me­ge­ri­ni­je­va je od ta­da po­ku­ša­va­la da ube­di bri­sel­ski klub da ni­je „sla­ba na Pu­ti­na”, pa je ju­če iz­ja­vi­la da „Kremlj po­stu­pa su­prot­no in­te­re­si­ma svog na­ro­da”. Ipak, ova so­ci­jal­de­mo­krat­ki­nja s di­plo­mom po­li­tič­kih na­u­ka i od­lič­nim zna­njem en­gle­skog i fran­cu­skog i osnov­nim ni­vo­om špan­skog po­sle ime­no­va­nja je, za list „Ko­ri­je­re de­la se­ra”, iz­ja­vi­la da je „u in­te­re­su Ukra­ji­ne, Evro­pe i Ru­si­je da kri­za bu­de re­še­na po­li­tič­ki, a ne voj­no”.

Mo­ge­ri­ni­je­va pred­sta­vlja ze­mlju ko­joj ni­je u in­te­re­su da se si­tu­a­ci­ja s Ru­si­jom do­dat­no za­o­štra­va. Ita­li­ja je je­dan od naj­ve­ćih po­tro­ša­ča ru­skog ga­sa i za­go­vor­nik iz­grad­nje ga­so­vo­da „Ju­žni tok” ko­ji bi gas u Evro­pu do­pre­mao za­o­bi­la­ze­ći Ukra­ji­nu. Mo­ge­ri­ni­je­va na če­lu evrop­ske di­plo­ma­ti­je mo­gla bi da­lje da se za­lo­ži za ovaj pro­je­kat ko­ji je ve­o­ma va­žan za Be­o­grad, bu­du­ći da ga­so­vod tre­ba da pro­đe kroz Sr­bi­ju. Evrop­ski ko­me­sar za ener­ge­ti­ku Gin­ter Etin­ger ka­zao je da je „Ju­žni tok” neo­dr­živ ako „Ga­spr­om” bu­de dr­žao i gas i ga­so­vod, jer se ko­si s an­ti­mo­no­pol­skom po­li­ti­kom EU. Ne­mač­ke di­plo­ma­te ne­dav­no su po­sla­le sig­nal Be­o­gra­du da se oče­ku­je da Sr­bi­ja usa­gla­si svo­ju po­li­ti­ku pre­ma Mo­skvi, od­no­sno da Ru­si­ji uve­de sank­ci­je. Me­đu­tim, i u sa­moj Uni­ji ne­ma sa­gla­sja oko po­li­ti­ke pre­ma Kre­mlju, jer su po­je­di­ne čla­ni­ce je­dva ube­đe­ne da pri­sta­nu na sank­ci­je. Ka­ko u in­ter­vjuu za „Doj­če ve­le” ob­ja­šnja­va ne­mač­ki po­sla­nik iz re­do­va so­ci­jal­de­mo­kra­ta Dit­mar Ni­tan, EU ne tre­ba da za­u­sta­vlja evrop­ski put Sr­bi­je zbog Ru­si­je jer ni sa­ma EU ne­ma je­din­stven stav. „Za­to sa­da pred Sr­bi­ju ne bi tre­ba­lo po­sta­vlja­ti zah­te­ve ko­ji i po­je­di­nim čla­ni­ca­ma EU te­ško pa­da­ju”, ka­zao je Ni­tan. On je do­dao da do­bar od­nos Be­o­gra­da i Mo­skve tre­ba po­sma­tra­ti kao pred­nost jer Sr­bi­ja mo­že da otvo­ri ka­na­le ko­mu­ni­ka­ci­je iz­me­đu Bri­se­la i Kre­mlja.

Je­le­na Ste­va­no­vić

objavljeno: 02.09.2014.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Politika...

Akter: Dačić pozdravio izbor Mogerinijeve

B92: Mogerini i Tusk privrženi Srbiji?

EurActiv Srbija: (Ne)iskusna političarka i iskusni političar

Akter: Tusk i Mogerini - ravnoteža u EU?