Izvor: RTS, 22.Nov.2019, 12:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tolksdorf: Zemlje Zapadnog Balkana treba da budu članice EU

Zemlje Zapadnog Balkana treba da budu članice EU i odlučni smo da podržimo i pratimo države na tom putu, jer proces pridruživanja postavlja snažnu motivaciju za refome, navodi Helge Tolksdorf iz nemačkog Ministarstva privrede i energetike.
Helge Tolksdorf navodi će se preduzeti sve potrebne radnje kako bi u martu 2020. dobili odgovarajuću odluku u Evropskom savetu.

"Taj motor, pokretač >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << reformi pokazuje i sporazum Severne Makedonije i Grčke. EU, nažalost, nije postigla konsenzus o početku pregovora sa Severnom Makedonijom. Nemačka vlada to vidi kao neophodan korak. Preduzećemo sve potreben radnje, doneti odluke da marta 2020. dobijemo odgovarajuću odluku u Evropskom savetu", kaže Tolksdorf.
Na otvaranju konferencije "Zapadni Balkan i nemačka privreda", Tolkdorf je rekao da Nemačka već godinama posvećuje veliku pažnju Zapadnom Balkanu, za koji kaže da zauzima sve značajniju ulogu za Nemačku.
U tom kontekstu je pomenuo je Berlinski proces koji je incirala nemačka kancelarka Angela Merkel 2014. od kada su, navodi, preduzete brojne inicijative u vezi sa dobavljačima za nemačka preduzeća, dualno obrazovanje, ali i Digitalni samit za Zapadni Balkan koji je ove godine uspešno održan u Beogradu.
Postavljamo kamen temeljac društva budućnosti
Na otvaranju konferencije "Zapadni Balkan i nemačka privreda", Slavica Đukić Dejanović je rekla da su migracije stanovništva demografski fenomen koji je najteže predvideti i izmeriti i da predstavljaju deo svakodnevne realnosti savremenog društva.
Ističe da je, prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva iz 2011. godine, u inostranstvo otišlo oko 150.000 naših građana prosečne starosti 28,7 godina, a među njima svaki peti je imao diplomu visoke ili više škole.
"Popis stanivništva koji će biti sproveden sledeće godine svakako će nam dati preciznije podatke", kaže ministarka.
Navela je da je njen kabinet u saradnji sa partnerima spoveo nekoliko istraživanja u vezi sa migracijama studenata, koje je obuhvatilo više od 11.000 studenata i istraživanja o stavovima visokokvalifikovane dijaspore i povratnika, kao i o namerama stanovnoštva o preseljenju, koje je sprovedeno u četiri lokalne samouprave.
"Zaključak istraživanja jeste potreba za promenom okolnosti koje teraju mlade ljude da odlaze, odnosno povećanje njihove motivacije da ostanu u Srbiji", rekla je Đukić Dejanovićeva.
To se, naglašava, može postiće jedino stvaranjem povoljnog ambijenta za život, stvaranjem uslova za ostvarivanje uspešne profesionalne karijere, adekvatnim uslovima za naučnoistraživački rad i mogućnosti da žive od svog rada.

Tri četvrtine (76 odsto) anketiranih visokoobrazovanih za sada ne planira da se vrati u Srbiju, kaže ministarka, ali i navodi da je ohrabrujući podatak to što je više od polovine anketiranih (57 odsto) spremno da ulaže stečene resurse u našu zemlju, uključujući i finansijska sredstva, znanje, iskustvo i poslovne kontakte.
"Ova informacija nam je vrlo bitna, jer ukazuje na neophodnost daljeg povezivanja, aktiviranja i korišćenja svih raspoloživih potencijala naših ljudi u inostranstvu i njihovog povezivanja sa nama ovde, kroz različite vrste projekata", navela je ministarka.
Povezanost migracija i razvoja je, kaže, prepoznata u velikom broju međunarodnih dokumenata, a posebno je izdvojila sveobuhvatnu razvojnu Agendu UN o održivom razvoju do 2030. sa svojih 17 ciljeva.
"Mi sada postavljamo kamen temeljac društva budućnosti u kome će buduće generacije živeti u svetu smanjenih razlika i većih mogućnosti za sve i u kome će mladi ne samo odlaziti, već i dolaziti u Srbiju", zaključila je ministarka.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na RTS...