Izvor: Press, 15.Dec.2014, 17:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi zajedno protiv trgovine ljudima
Centri za socijalni rad, policija, škole, Nacionalna služba za zapošljavanje, tužilaštvo, sudovi, NVO, lokalne samouprave i sami građani ne mogu da se bore protiv trgovine ljudima pojedinačno, pokazala je danas predstavljena analiza Centra za istraživanje javnih politika.
"Njihova zajednička akcija nije moguća u svakoj fazi procesa, pa je zato neophodno identifikovati koje institucije potencijalno >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << mogu biti koordinatori u borbi protiv trgovine ljudima", istakla je direktorka Centra za istraživanje javnih politika Branka Anđelković na konferenciji koju je organizovao taj Centar.
Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta "Unapređenje prevencije, zaštite i integracije žrtava trgovine ljudima kroz razvoj lokalnih socijalnih politika" i vršeno je na teritoriji opština Pirot, Smederevo i Sremska Mitrovica.
Cilj istraživanja je da se steknu detaljnija saznanja o tome kako akteri na lokalnom nivou sarađuju u borbi protiv trgovine ljudima i koji su im resursi dostupni za zaštitu i integraciju žrtava.
Rezultati su pokazali da se najveći deo aktivnosti za suprotstavljanje trgovini ljudima sprovodi na nacionalnom nivou, da to nije slučaj i sa lokalnim samoupravama, a razlog tome je što pripadnici tih zajednica pogrešno veruju da u njihovim sredinama ne postoji trgovina ljudima.
S obzirom da su resursi lokalnih zajednica ograničeni, mora se odrediti prioritet akcija, kako bi se fokus stavio na razvoj mehanizama koji najviše odgovaraju potrebama te sredine, bilo u domenu prevencije, zaštite ili integracije, rečeno je na konferenciji.
"Ne postoji ulaganje u povezivanje institucija na lokalnom nivou radi rešavanja nekog problema, a upravo je to aktivnost koja treba da se finansira kako sa centralnog tako i sa lokalnog nivoa", poručila je Anđelković.
Metode suprotstavljanja trgovini ljudima ogledaju se u prevenciji, prepoznavanju, zaštiti i integraciji žrtava.
Vođa istraživanja Marko Milanović rekao je da je 27 miliona žrtava trgovine ljudima eksploatisano u svakom trenutku.
On je dodao da je 94,4 odsto građana upoznato sa postojanjem trgovine ljudima, a samo petina njih smatra da bi mogla da prepozna konkretnu situaciju i to oslanjajući se na intuiciju, opšte ponašanje ili životno iskustvo.
Nešto više od 50 odsto ispitanika smatra da su žrtve delom i same odgovorne za ono što im se desilo, četvrtina anketiranih izjednačava trgovinu sa seksualnom eksploatacijom devojčica i žena, a oko 7,5 odsto je povezuje sa nestankom dece i krađom beba iz bolnica, rečeno je na konferenciji.
Načelnik Odeljenja za upravno-nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Vulević je rekao da borba protiv trgovine ljudima traje skoro 60 godina i da je najvažnije tim licima pružiti bezbednost, brigu o zdravlju, egzistencijalne uslove i rehabilitaciju, kako bi se korisnik ovih usluga uveo u društveni sistem.
On je dodao da je uloga nevladinih organizacija veoma bitna i da su zapravo one te koje su povukle sistem da reaguje u prepoznavanju problema zaštite žrtava trgovine ljudima.
Direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić istakla je da se njihova delatnost ogleda kroz tri ključne nadležnosti i to identifikaciju žrtava, koordinaciju zaštite i vođenje evidencije.
"Kada policija dođe do žrtve, to znači da je ona već bila ekspolatisana", rekla je Kljajić i dodala da je neophodno uključivanje prosvete i zdravstvenog sistema koji se često sreću sa žrtvama, ali ne prepoznaju signale.
Prema podacima iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima za 2013. godinu, policija je u nešto više od 72 odsto slučajeva upućivala moguće žrtve na ovu instituciju.
Projekat je realizovao Centar za istraživanje javnih politika u saradnji sa Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima, a podržalo ga je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
