Izvor: Politika, 18.Jan.2011, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svest o Hilandaru
U noći između 3. i 4. marta 2004. godine izgoreo je u požaru manastir Hilandar, tačnije, više od polovine manastirskog kompleksa. Jedno od najvećih uništavanja srpskog umetničkog i istorijskog blaga mnogi porede sa nestankom Narodne biblioteke Srbije u bombardovanju 1941. godine.
Iskazane u brojkama, posledice požara u Hilandaru su sledeće: površina pod objektima manastira je 4.602 metra kvadratna, a izgoreli su objekti na površini od 1968,5 kvadrata (42,78 odsto). Od ukupne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << korisne površine u objektima manastir je imao 10.500 kvadrata, a izgoreo je 5.761 metar kvadratni (54,87 odsto). Vatrom je bilo zahvaćeno osam građevinskih celina dok su trpezarija Svetog kralja Milutina iz 14. veka i paraklis Svetih Arhanđela pretrpeli oštećenja usled blizine vatre i gašenja požara.
Od 2004. godine u Hilandaru je obnovljen deo manastirskog kompleksa (Senara, Portirnica i konak iz 1814. zvani Sinodik – središnje krilo Velikog konaka). Počeli su radovi na zapadnom i istočnom krilu Velikog konaka. Završetak Velikog konaka u celini je sa 2011. pomeren na 2012. godinu. Slede radovi na ulaznom delu sa Starim konakom, sa učvršćivanjem temelja jugozapadne strane građevinskog kompleksa, obnova Dohije, Igumenarije i Belog konaka.
Kada je pre gotovo sedam godina vest o požaru na Svetoj gori uznemirila javnost, jedna od prvih reakcija bilo je otvaranje žiro-računa Srpske pravoslavne crkve za uplatu donacija. Pomoć je stizala sa svih strana – od države do udruženja zanatlija i preduzetnika koji su nudili usluge svojih zidara, tesara, stolara...
Od 2004. do 2008. godine Vlada Srbije je preko Ministarstva kulture uplaćivala oko milion evra godišnje. Sa dotacijom iz 2009. godine ukupna novčana pomoć države iznosila je oko 5,5 miliona evra. Srpska pravoslavna crkva je prikupila oko dva miliona evra, a Grčka je preko Centra za zaštitu svetogorskog nasleđa iz Soluna (Kedak) za projekte obnove dala dva miliona evra, ali prošle godine nije dala nikakva sredstva.
Već od 2005. godine smanjuju se novčana sredstva za obnovu Hilandara. Srbija je 2009. godine prepolovila sumu novca, a rezervni fond Zadužbine manastira Hilandar je potrošen.
Prema najnovijim procenama potrebno je još devet miliona evra za završetak obnove. Poslednji apel za pomoć stigao je od Svetog arhijerejskog sabora SPC.
Činjenica je da su i pored zastoja, uslovljenih u najvećoj meri ekonomskom krizom, u Hilandar već uložena znatna materijalna sredstva i da radovi nisu stali. Uprkos finansijskim zastojima, duhovni život u Hilandaru, što je najvažnije, nije izgubio na intenzitetu.
Projekat obnove Hilandara u situaciji svekolike krize svakako zahteva strpljenje bratstva i strpljenje javnosti, ali i svest društva da 70 odsto oštećenih objekata nisu upotrebljivi i da je prvobitno postavljen rok za završetak svih radova (2014) već odložen.
Marija Đorđević
objavljeno: 19.01.2011.
