Izvor: RTS, 02.Jan.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svešću protiv đubreta
Svaki stanovnik Srbije dnevno za sobom ostavi oko 600 grama smeća, što se godišnje nagomila na 1,73 miliona tona komunalnog otpada. Deo tog otpada ne odlaže se na propisani način stvarajući ne samo ružnu sliku već i ogroman ekološki problem.
Godišnje se u Srbiji gotovo 70 miliona tona smeća ne sakupi, već se ono nalazi razbacano na divljim deponijama. Zbog toga u Ministarstvu ekologije kažu da Zakon o komunalnim delatnostima što pre treba promeniti.
„Kroz >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << taj zakon treba da uvedemo sistem koji bi mogao da nađe pravilan način da se spreči nekontrolisano odlaganje otpada, odnosno da se i kazni građanin ako baci iz kola nešto ili ako baci u parku nešto", kaže pomoćnik ministra ekologije Aleksandar Vesić.
Ipak, problem ne mogu da reše samo kazne. Mnogo više se mora raditi na razvoju svesti građanstva, kako bi se ono oslobodilo ružnih navika.
„Evo prođite npr. Zrenjaninskim putem, ako očistimo u četvrtak, petak kada je naš red, prođite tuda u ponedeljak i videćete šta se radi. Iznosi se smeće sa prikolicama, malterskim kolicima, s traktorskim prikolicama i baca se, čak ne ni u kontejnere nego pored kontejnera", kaže pomoćnik direktora operative u beogradskoj Gradskoj čistoći Milorad Tomov.
Problem sa rasutim smećem imaju i zemlje u okruženju. Doduše neke isto kao i Srbija, a neke malo manje.
Entuzijazam čistača
Ipak, u razvijenim zemljama, za razliku od Srbije, mnogo je veća šansa da vas neko prijavi ako primeti da smeće bacate na mestima gde to nije predviđeno.
Tako su i u Mađarskoj, koja je članica Evropske unije, ekološki pokreti vrlo aktivni.
Đerđ Dropa iz Demokratske stranake zelenih u Mađarskoj kaže da su ranije lokalne vlasti u Budimpešti besplatno odnosile otpad, a da sada ljudi moraju to da plate na licu mesta.
Zbog toga su mnogi počeli da bacaju đubre pored puteva.
„Naravno, to je potpuno nelegalno i ako to neko vidi ili slika i ima dokaz, onda to može da ode i do suda, gde su predviđene visoke kazne. Ali kako to da sprovedete? Da li uvek imate pri ruci fotoaparat, da li možete da slikate, imate li vremena da se sudite? Stvarno morate da imate puno entuzijazma", smatra Dropa.
Deset teških koraka
U ekološkom pokretu grada Novog Sada kažu da država najpre mora da obezbedi mesta za bezbedno odlaganje smeća, ali dodaju da su visoke kazne, ipak, jedini način da se na građane utiče da promene svoje navike.
„Ako ste svesni da vas niko za to neće ni zaustaviti, ni kazniti, niti uhoditi, onda nije čudo što na 10 koraka od deponije ostavljate svoje smeće. Ako se uduže lokalna samouprava, mogućnosti za civilizovano odlaganje smeća i naravno represija kaznenim merama, samo u tom trojstvu možemo podići ne toliko svest, nego strah od kazne", kaže predsednik tog pokreta Nikola Aleksić.
Za razliku od Aleksića, njegov kolega iz Mađarske smatra da taj problem nije moguće u potpunosti rešiti, ali da je veoma važno da se sa edukacijom o štetnosti nesmotrenog bacanja smeća počne još u vrtiću.
„Mislim da mladi ljudi to ne rade toliko. Oni čak uče svoju prodicu i kažu tata pobogu šta to radiš, ne bi trebalo to da radiš", kaže Dropa.
Od 12 minuta do večnosti
U beogradskoj gradskoj čistoći kažu da je osim što građani prave divlje deponije problem i to što u kontejnere odlažu i one vrste smeća koje ne bi smeli, kao što je npr. šut.
„Kontejneri su predviđeni za nekih 300 do 500 kilograma smeća, oni napune kontejner šutom i em upropaste kontejner i još nam prave problem. Moramo da radimo ručno istovar kontejera," kaže Tomov.
Način života nas tera da pravimo smeće, ali nas svakako ne sprečava da ga odlažemo na parvi način.
Svaki stavnovnik Srbije godišnje iskoristi 150 plastičnih kesa, jer prilikom svake kupovine upotrebi barem jednu.
U svetu se godišnje kupcima da 13 milijardi kesa.
One se u proseku koriste 12 minuta, nakon čega se bacaju, pa najčešće završavaju kao „ukrasi" pored puteva.
U prirodi, međutim, ostaju hiljadama godina, jer ne mogu da se razgrade. Iako su mnoge države odlučile da zabrane upotrebu plastičnih kesa , Srbija - nije u toj grupi.
„Mi ne možemo da zabranimo plastične kese, ali možemo u svakom slučaju da destimulišemo proizvođače i trgovce, a da stimulišemo proizvodnju papirnih ili biorazgradivih kesa. Normalno da ne može ambalaža da bude od kartona koji je proizveden tako što ćemo poseći šume. Ne , nego mora iz reciklaže", objašnjava Vesić.
Međutim, problem je i to što se u Srbiji trenutno malo reciklira.
Kad smeće radi za nas
Na oko hiljadu deponija, koje su u stvari prava smetlišta, nema mogućnosti niti da se smeće pripremi za reciklažu, niti da se reciklira.
Strategijom o upravljanju otpadom iz 2003. godine predviđeno je da se sve one do 2010. godine zatvore, a da se umesto njih otvori 29 regionalnih deponija.
Zbog kašnjenja sa donošenjem potrebnih zakona sasvim je sigurno da će rok biti probijen.
Do kraja sledeće godine samo će 9 takvih deponija početi sa radom.
Izgradnja jedne sanitarne deponije košta najmanje 8 do 10 miliona evra.
„Ukoliko nećete da se organski otpad odloži na deponiju, već da se od njega pravi prirodno đubrivo, onda je neophodno uložiti još oko 2 miliona evra. Ukoliko hoćete da ostatak upotrebite u energetske svrhe onda je to još jedno 6 - 7 miliona evra", objašnjava pomoćnik ministra ekologije.
Iako je za izgradnju moderne deponije potrebno mnogo novca, treba znati da se na duži rok ona sama isplati.
Primera radi jedna reciklirana flaša sačuva toliko energije koliko je kompjuteru potrebno da radi 26 minuta.
Reciklažom jedne konzerve uštedi se energije dovoljno da televizor radi 3 sata.
Čak 70 odsto manje energije je potrebno da se proizvede papir od starog papira, nego od novih sirovina.
Očistimo Srbiju
A da bi se više recikliralo potrebno je i građane stimulisati da svoje smeće razvrstavaju. Tako će sasvim sigurno, kažu u ekološkom pokretu, i Srbija postati čistija.
„Ako vi razdvajate smeće u porodičnom domaćinstvu po vrstama, da se svaki dan odnosi jedna vrsta, vi ste oslobođeni plaćanja odnošenja smeća, a ako ne razdvajate smeće vi plaćate hiljadu puta više. I da vidite u trenutku ste shvatili da ne postoji lažna solidarnost. Vi ćete prvi prijaviti vašeg komšiju. Ne želite da plaćate umesto njega zato što je on neodgovoran, nesavestan ili bahat pa baca sve vrste smeća u jedan dan", kaže Aleksić.
Problem se može rešiti i tako što će se za svaku zgradu ili kvart proceniti koliko je i kakvih kontejnera potrebno postaviti.
Đerđ Dropa kaže da stanari zgrade u kojoj živi u Budimpešti na raspolaganju imaju 12 kontejnera.
„To znači da je to dovoljno za tu zgradu. Ako se u zgradi nalazi kompanija koja ne proizvodi tipičan komunalni otpad, onda se to posebno tretira. Dva puta godišnje lokalna vlast omogućava da se oslobodite kabastog smeća. Ako npr. hoćete da bacite vaš stari nameštaj ili da očistite podrum ili tavan, onda taj otpad možete da stavite pored puta i to će biti besplatno odneto", objašnjava Dropa.
Ministarsvo je najavilo akciju pod nazivom Očistimo Srbiju, u kojoj planira da, koliko god je moguće, od smeća očisti obale reka i ukloni divlje deponije.
Međutim, to neće biti od velikog značaja, ukoliko mi sami ne shvatimo da svoje smeće ne smemo da bacamo gde nam padne na pamet.
Možda to neće moći bez znatno oštrijih kazni, jer sadašnje udaranje po džepu nije dovoljno da nas prizove pameti.
