Izvor: RTS, 07.Sep.2009, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suđenje za zločine u Zvorniku
U Veću za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu nastavljeno suđenje bivšem predsedniku privremene Vlade Zvornika Branku Grujiću i tadašnjem komandantu teritorijale odbrane tog grada Branku Popoviću. Terete se da su počinili zločin nad civilnim stanovništvom u Zvorniku 1992. godine.
Na suđenju Branku Grujiću i Branku Popoviću koji se terete da su počinili zločin nad civilnim muslimanskim stanovništvom u Zvorniku 1992. godine, svedočio je tadašnji komandant Druge >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << čete iz Drinjače, Dragan Gotovac koji je rekao da nema neposredna saznanja o zločinima.
Bivši predsednik privremene Vlade Zvornika Branko Grujić i tadašnji komandant teritorijale odbrane tog grada Branko Popović terete se za zarobljavanje, nečovečno postupanje i smrt oko 700 osoba, od kojih je do sada iz masovne grobnice na Crnom Vrhu i Grbavcima identifikovano 270 lica.
Kako se navodi u optužnici, Grujić i Popović su smišljeno i sinhronizovano preduzimali akcije i radnje iz svojih ovlašćenja u cilju prinudnog razdvajanja i nezakonitog uzimanja talaca muslimanske nacionalnosti, koji su potom masovno ubijani.
Prema dvojici optuženih postupak je vođen u predmetu "Zvornik 1" (zločini u domu kulture u Čelopeku i na mestima zvanim "Ciglana" i "Ekonomija") , ali je odlukom Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu razdvoljen zbog istrage koja se još vodila.
Na današnjem glavnom pretresu Gotovac je ispričao da je pre rata bio sudija u Zvorniku, da je 28. marta 1992. godine bio mobilisan u JNA, a posle je bio pripadnik Vojske Republike Srpske.
Ispričao je da je s brigadom bio u selima oko Zvornika i da nije imao informacija šta se u dešava u gradu.
Na pitanja članova sudskog veća da li mu je poznato za zločine u Čelopeku, "Ciglani", Ekonomiji" i školsko-tehničkom centru u Karakaju, Gotovac je rekao da je tek posle rata čuo o tome, objasnivši da je za vreme rata bio 50 kilometara udaljen od tih mesta.
Pre svedočenja, Gotovac je zamolio sudsko veće da ne odgovara na pitanja o onome šta je razgovarao s Grujićem i drugim osobama dok je radio u pravosuđu, već samo o svojim neposrednim saznanjima, pozivajući se na odredbe Zakona o krivičnom postupku.
Kazaoje i da je juna 1996. godine bio Grujićev advokat kada je Grujić razgovarao sa predstavnicima Haškog tribunala, ali da tim razgovorima nije prisustvovao.
