Izvor: Politika, 27.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija, podvučena žutim
U zemlji u kojoj politički div-junaci trče od "Bravo-šoua" do "Zvezda Granda", a kad hoće da se odmore, mrtvi ozbiljni se ispričaju za takozvanu mejnstrim ili ozbiljnu štampu, nije isključeno da će se uskoro predizborne kampanje, umesto na trgovima, odvijati u kući "Velikog brata". Onaj koji poslednji ostaje u kući, preuzima vlast, s tim da za 48 sati mora da promeni ženu. Građani će da glasaju SMS-om i svi će na kraju biti namireni. Žuta štampa će pažljivo izveštavati sa hermetičnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rijaliti-bojišta i praviti specijalne dodatke o rodbini sa sela naših dragih vođa, dok će televizijske stanice praviti specijalne emisije u kojima će gostovati familija, prijatelji, komšije, a ako tabloidi imaju sreće, gostovaće i ljubavnice s vanbračnom decom.
Da li je ovo konačan finale naslovne strane tabloidne Srbije? Nije isključeno. S tim da su tabloidi najmanje krivi za društvo koje, hajde da kažemo, nema ambiciju da se masovno učlani u biblioteku ili da se tuče za karte kad gostuje Zubin Mehta. Pre će biti gužve kad kambek najavi Sinan Sakić.
Nedavno je "Blic" pokrenuo tabloid "Alo", a za koji dan će na tržište izaći još dva dnevnika: tabloid "Gazeta" i dnevnik "Sutra". Prema podacima NUNS-a, u Srbiji izlazi 18 dnevnih novina, uključujući i "Alo", čija su prva dva broja, iako košta devet dinara, deljena besplatno. Na tržištu magazina, politički nedeljnici kubure s tiražom, dok vlasnici novina, koje prate džet-set teme i život poznatih, naročito kada to čine eksplicitno, zavirujući ispod jorgana, suknji ili majica – zavisi iz kog ugla posmatrate – uglavnom nemaju crne misli kada se približavaju oglašivačima ili kioscima.
Trend rasta tiraža tabloida i pad moći takozvane ozbiljne štampe, koja godišnje gubi od dva do tri odsto tiraža, prema podacima profesora na Fakultetu političkih nauka Miroljuba Radojkovića, nije samo pokazatelj tabloidizacije srpskog društva, već zakonitost globalnog tržišta.
– "Fajnenšel tajms" se prodaje u 300.000 primeraka, dok "Dejli miror" prebacuje 4,4 miliona. Ali, nijedna od tih zemalja nije postala tabloidna, niti se u njihovom društvu dešava nešto posebno uznemirujuće. Očigledno je da tamošnji tabloidi popunjavaju zabavni prostor, s magičnom formulom tri "S": sport, seks, senzacionalizam.
Profesor Radojković smatra da su naši tabloidi proizvod "pljuvačke" kulture političkog govora.
– Spremni su da za određene usluge, protivusluge i novac, i tamo gde nema skandala, objave uvrede, klevete i tako posluže političkim elitama u njihovom razračunavanju. Ako neko u toj utakmici, sličnoj prljavom boksu, nema svog medijskog pulena, često mu se javlja ideja da sam pokrene sopstveni tabloid. Oni zamenjuju ono što smo imali oduvek – tračeve, glasine, ljudsku potrebu za popunjavanje emocionalne praznine. Iako se tabloidima mahom ne veruje, oni postaju glavno sredstvo za proizvodnju afera. Živimo od afere do afere, a veoma važna uloga tabloida je skretanje pažnje sa važnih političkih i društvenih tema takozvanim spinovanjem. Zato pored etablirana dva ili tri tabloida, raste njihov broj, i oni opstaju kratko, sa stanovišta interesa, novca i strpljenja onoga koji ih pokreće – tvrdi profesor Radojković.
Ratko Božović, sociolog kulture, u nedoumici je kada treba da odgovori na pitanje: šta je proizvelo banalnost današnjice, kada je "poznatost", odnosno stalno prisustvo na stranicama žute štampe, i konačno, boravak u televizijskim trivijalnim emisijama, potpuno zamenila kompetentnost.
Dakle, vi ste kompetentni onoliko koliko ste poznati, a poznati ste onoliko koliko se vrtite na večernjim žurkama ili partijama, od pevačkih do poslovnih. Ni tu nije kraj. Džaba ste se mučili, ako se sutradan ne pojavite nasmejani na srednjim stranama tabloidne Srbije.
Za taj softver banalnosti, međutim, profesor Božović ne optužuje tabloide. On podseća da su upravo ti listovi pokretali značajna društvena, politička i ekonomska pitanja, u vremenima kada se takozvana ozbiljna štampa, kao pijan plota, držala zvanične i kabinetske verzije.
– Nekada je u alternativnim novinama bilo daleko više istine nego u ozbiljnim. Političari su danas svesni da u političkom marketu ne opstaju zbog svog racionalnog činjenja. Oni moraju da budu medijski označeni, dakle, da se pojave što brže i gde brže mogu. Njima je važno da se nađu u tom medijskom vrtlogu, od televizijskih prezentacija, do slikovitih tabloida.
Dragan Vučićević, zamenik glavnog i odgovornog urednika "Presa" kaže:
– Pomenete li običnom čoveku reč tabloid, on odmah pomisli da će neko da ga bije. Ali, opšti trend u svetskom novinarstvu je tabloidizacija dnevnih novina. Kad je "Politika" objavila tekst na prvoj strani s naslovom "Vojin Đorđević: Divac mi otima vodu vodu", pružila je dokaz da je krenula tabloidnim putem. Zato joj ovom prilikom najsrdačnije čestitam.
Vučićević tvrdi da je još jedan ugledan, ozbiljan dnevnik, u poslednjih godinu dana, objavio "16 najgorih izmišljotina na prvoj strani".
Tabloidne kolege su možda u pravu, tvrdeći sledeće: kad oni naprave materijalnu grešku, reč je o žutoj štampi. Kada se ozbiljni novinari izlupetaju, onda je to analitičko novinarstvo. Jedan od kolega smatra da je podela na ozbiljnu i tabloidnu štampu zapravo podela ideološke prirode.
Vučićević ističe da je tabloidizacija medija zapravo učinila veliku uslugu srpskom novinarstvu. Formirano je tržište novinara, njihova vrednost raste, zna se ko koga uzima, ko gde prelazi. Prave se transfer liste urednika i novinara koje počinju da liče na fudbalske...
Njemu, međutim, smeta kada mrzitelji tabloida, mahom nevladin sektor, našu žutu štampu smatraju najubojitijim oružjem političkih centara moći.
– Najtiražniji britanski tabloidi su upravo politički tabloidi. U "Dejli miroru", svaka treća naslovna strana je politička. Šta radi nemački "Bild" kad uhvati Angelu Merkel da kupuje sama u marketu? Lovi je ceo dan.
Antonije Kovačević, glavni urednik "Gazete", tabloida u osnivanju, doskorašnji šef "Kurira", ukazuje da je uspeh tabloida lako objasniti:
– Srbija je, naime, zemlja u kojoj se sve dešava brzo, promene od klimatskih, tržišnih do političkih tako su dramatične da ljudi nemaju vremena da listaju nekakve opširne, zvanične, uvijene formulacije, već traže nešto što je na prvi pogled jasno i koncizno. Za dramske efekte nema velike potrebe. Njih ne diktiraju novinari, već naša surova realnost – kaže Kovačević.
Tačno je da su tabloidi prepuni primitivizma, ali nije li sve to posledica svojevrsne tabloidizacije celokupnog života začetog početkom devedesetih godina? Nisu li se, uostalom, pornići prikazivali najpre na državnoj televiziji? Šta je prvo nastalo, tabloidno društvo ili tabloidi?
Ako političke elite podsećaju na članove orkestra "Grand parade", pa nikada ne znate gde završava politika, a gde počinje estrada i njene ikone Saša Ćurčić, Jelena Karleuša i Miki, Princ od Kupinova, da li su onda tabloidi odgovorni za ono što nam se dešava? Osim ako nam nije potreban novi dežurni krivac. Vatikan, CIA, Kominterna su odradile svoje i pripadaju prošlosti. Sekte su takođe mračne, ali nekako previše.
Žuta štampa je, i konačno, primer licemerja političkih, finansijskih ili društvenih junaka koji često s gnušanjem analiziraju tabloide, ali, kad ih zamole za ekskluzivni intervju, gotovo nikada im ne kažu istorijsko "ne". Sa druge strane, gotovo je nezamislivo da ozbiljni igrači na zapadu daju izjave sličnim medijima.
-----------------------------------------------------------
Nema mesta za sve
Dnevni prodati tiraž svih dnevnih novina u Srbiji je 800.000 primeraka – 2000. godine prodavalo se 500.000 primeraka, a 2003. broj prodatih primeraka dnevne štampe narastao je od 600.000 do 650.000. Tržište raste, ali ono je isuviše malo za ovoliki broj dnevnih novina.
– Kao što se sada otvaraju, do proleća 2008. godine, bar tri će da se zatvore. U Srbiji ima mesta za četiri tabloida, plus "Politiku" – prognoziraju urednici tabloida na nezvaničnim kladionicama.
[objavljeno: ]
