Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Sep.2009, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromaštvo utiče na sve aspekte života
BEOGRAD - Siromaštvo i ekonomska kriza nepovoljno se odražavaju na kvalitet života građana, ali i na psihološko zdravlje nacije, a izlaz iz te situacije moguće je pronaći u porodici i solidarnosti s ljudima u nevolji, ocenili su stručnjaci iz oblasti sociologije i psihologije.
Sociolog kulture Ratko Božović smatra da je srpskom društvu u periodu ekonomske krize, i sve izraženijeg siromaštva, neophodna solidarnost sa onima koji su ostali bez posla i nalaze se na ivici >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << egzistencije.
Božović je kazao Tanjugu da je neosetljivost i ravnodušnost prema nevoljama drugih, sporna sa stanovišta morala.
"Ekstremno življenje"
"Ta indiferentnost prema drugima može se označiti kao moralna suša ili nedostatak saosećanja za drugoga", kazao je Božović, ističući da je neophodno izaći iz čaure samoljublja, samodovoljnosti i egoizma.
Pri tome, nova otpuštanja radnika deluju opterećujuće i dolaze kao "grom iz vedra neba", a ljudi su prinuđeni da se suočavaju sa surovom realnošću. Nemaština, s kojom se građani duže vreme "bore", a posebno radnici koji ostaju bez posla, dovodi ih na ivicu bede koje predstavlja "ekstremno življenje".
Srednji sloj, koji se polako oporavljao i podizao glavu, ponovo je pogođen novim talasom ekonomske krize i otpuštanja, dok je malo toga urađeno da se posledice tranzicije umanje, ukazao je Božović.
On je ocenio da je siromaštvo pogodilo i kulturu, posebno životni stil i "punoću življenja", a da materijalno siromaštvo proizvodi i "duhovnu sušu".
Ljudi, između toga da prežive ili da idu u pozorište, biraju ono što je osnovnije, a to je nastojanje da se opstane, kazao je Božović, navodeći da su granice siromaštva "skliznule u bedu".
Profesor socijalne psihologije Boro Kuzmanović je rekao da siromaštvo i ekonomska kriza ne utiču samo na kulturu i životni stil, već i na psihološko zdravlje i raspoloženje ljudi, i ocenio da je porast siromaštva uzrok sve učestalijih, lakših oblika depresije.
Siromaštvo uzork depresije
Takva stanja se manifestuju apatijom, nezadovoljstvom, ali i povlačenjem ljudi u sebe. Činjenica je da siromaštvo dovodi do pada kvaliteta života, ali utiče i na sam doživljaj života i, uz ostale faktore može da dovede i do najtežih posledica, rekao je Kuzmanović.
Prema njegovim rečima, siromaštvo dovodi i do osećanja frustriranosti i besperspektivnosti ljudi, ali i do ukupnog pada raspoloženja stanovništva. Takođe, agresivno ponašanje je učestalije, ali je ono, pored siromaštva, uzrokovano i raspadom, odnosno neuspostavljanjem novih društvenih normi.
Ipak, smatra on, očuvana porodica je često "amortizer" nepovoljnih događanja u društvu, jer se članovi međusobno podržavaju. Čak ni problem nezaposlenosti ne ostavlja veće posledice na mlade ljude, ukoliko roditelji mogu i hoće da ih podržavaju, čime oni, na neki način, zamenjuju ulogu društva i ublažavaju problem", kaže Kuzmanović i navodi da "u modernom svetu i nije baš uobičajeno da mladi od tridesetak godina žive sa roditeljima.
On je ocenio da su "moderne" porodice u trenucima krize ugroženije, jer nisu sačuvale neke grupne i porodične mehanizme odbrane koji postoje u tradicionalnoj porodici.
Situacija je znatno teža ako u porodici bez posla ostanu otac ili majka, a imaju decu koja su već odrasla ili su na školovanju, jer se otežava uloga nekoga ko treba da štiti druge, a ne može da štiti ni samog sebe.
Beograd je u nešto povoljnijem položaju, ali i to je relativno, jer i u njemu ima sirotinje, samo se ona ne vidi dovoljno, rekao je Kuzmanović, ističući da je u centralnoj Srbiji očuvanija patrijarhalna porodica, ali da je u tom delu i teža materijalna situacija.
Prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za prvih šest meseci ove godine u Srbiji ima nešto manje od 700.000 (9,2 odsto) građana koji žive ispod granice siromaštva, odnosno mesečno imaju prihode manje od 8.360 dinara.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
