Izvor: Politika, 24.Feb.2013, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo solidarna Evropa ima budućnost
Pozicija Španije u vezi s Kosovom je jasna. I čini mi se da nam je vreme dalo za pravo
Socijalista po ubeđenju, globalni diplomata po profesiji, iskusni pregovarač, Migel Anhel Moratinos, dugogodišnji ministar spoljnih poslova Španije u vladi Rodrigesa Sapatera, danas radi na organizaciji jedne međunarodne alijanse za sprečavanje gladi u zemljama pogođenim sušom.
Ujedno, on učestvuje u debatama Visokog saveta predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vuka Jeremića koji je krajem ove nedelje održao dvodnevnu konferenciju u Parizu.
Moratinos, međutim, ističe u intervjuu za „Politiku”, da je „funkcija u savetu predsednika GS UN volonterska što znači da se za nju ne dobija nikakva novčana nadoknada”.
Moratinosova uloga u rešavanju mnogih kriznih situacija i ublažavanju međunarodnih ideoloških i oružanih konflikta je dobro poznata u svetu, pa se zato njegove dijagnoze i razmišljanja o sadašnjoj situaciji s pažnjom slušaju i uvažavaju.
Mesto čelnika Agencije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) niste uspeli da osvojite. Brazil je bio jači za četiri glasa pre godinu i po dana kada je svet glasao za novo rukovodstvo FAO-a i sada je direktor ove organizacije sa sedištem u Rimu Brazilac Žoze Graciano. Ali, Vi ste ostali aktivni u globalnoj diplomatiji protiv gladi?
U ovom trenutku sedište mi je u Dohi, u Kataru. Radim kao međunarodni savetnik za organizovanje alijanse čiji je cilj da spreči glad u zemljama pogođenim sušom. Pokušavamo da utvrdimo pouzdane ekonomske finansijske mehanizme koji bi u slučaju prirodnih katastrofa sprečili masovno gladovanje stanovništva. Biće to neka vrsta alijanse slične NATO-u samo za efikasnu borbu protiv iskrslih opasnosti koje mogu da izazovu glad. Iskorenjivanje gladi je jedan od najkonkretnijih i najvažnijih ciljeva Ujedinjenih nacija.
Čime se bavite kao član Visokog saveta predsednika Generalne skupštine UN Vuka Jeremića, u čijem sastavu su ličnosti kao Džefri Saks, profesor na Harvardu, Jevgenij Primakov, bivši premijer Rusije, Hose Migel Insulsa, generalni sekretar Organizacije američkih država, šeik Muhamed Sabah al-Salem al-Sabah… Da li je to plaćena i zvanična funkcija?
To jeste zvanična funkcija, jer svi smo mi imali čast da nas Jeremić u svojstvu predsednika Generalne skupštine UN, zvaničnim pismom, pozove da budemo članovi Visokog saveta. Ali ovo mesto nije plaćeno, već je to čast. Čak nam se ne pokrivaju ni troškovi putovanja i sastanaka. Gospodin Jeremić priredi ručak i to je sve.
O čemu ste razgovarali na dvodnevnom sastanku u Parizu koji je juče završen?
Zajedno s drugim ličnostima visoke međunarodne reputacije i prestiža, razgovaramo o reformama i prilagođavanju organizacije UN novim izazovima u 21. veku. Naročito nas zanima kako da svetska organizacija deluje efikasnije i s ravnopravnijim načinom predstavljanja iz svih krajeva sveta. Kako da UN postane demokratičnija i s više kredibiliteta. U Parizu smo se sastali kao konsultativna grupa kako bi razradili i uporedili ideje koje će aktuelni predsednik GS UN do kraja svog mandata predložiti radi efikasnijeg rada svetske organizacije.
Teško je ovakve globalne teme sažeti u jedan intervju, ali gde će se rezultati osetiti u najkraćem roku?
Prvo o dijagnozi: postoji konsenzus da UN nisu organizovane u skladu s novim aktuelnim tokovima u svetu. Postoje nove ekonomske i globalne sile čija uloga nije odgovarajuće zastupljena u UN. Takođe, daćemo podsticaj debati o reformama, kako bi sve članice UN imale znatno aktivniju ulogu u organizaciji.
Kao ministar spoljnih poslova Španije vodili ste diplomatsku bitku protiv ohrabrivanja separatističkih tendencija u svetu. Španija je jedna od pet zemalja koja nije priznala nezavisno Kosovo, a sada su ojačale tendencije u Kataloniji za njeno otcepljenje?
Pozicija Španije u vezi s Kosovom je jasna. I čini mi se da nam je vreme dalo za pravo. Separatističke ili nacionalističke tendencije ugrožavaju stabilnost država sada kada je u vreme krize ona neophodna kako bi se prevazišle teškoće. Jedini način da se ti problemi reše je dijalog, dogovor i kompromis uz uvažavanje međunarodnog prava. Unilateralne odluke dovode do konfrontacije i ugrožavaju stabilnost.
Kako vidite budućnost Španije s obzirom na političku i ekonomsku krizu, koja je zaoštrena i pokretima za otcepljenje?
Verujem da Španija ima ogroman kapacitet za očuvanje i obnovu svoje države. Mi naravno, kao demokratska zemlja, poštujemo kritike i zahteve koji su došli iz pojedinih delova zemlje, ali sam ubeđen da će Španija iz ove debate izaći jedinstvena i da će očuvati 100 odsto celovitost svoje teritorije. Većina stanovnika Španije veruje u njenu celovitost.
A šta će biti sa Evropom?
Kao i uvek kada je bila u recesiji ili krizi, tako i sada, Evropa mora da se okrene razvoju, mora da podstiče one sektore koji su zalog za sigurnu budućnost, obrazovanje, nauku, socijalno odgovorne države. Ona ne sme isključivo da se usmeri na sasecanje deficita i na mere štednje. Ona mora da uloži u inovacije u infrastrukturu, u rast i razvoj… Istovremeno mora da održi i razvija evropski ekonomski i socijalni model kome teže milioni ljudi u svetu. Treba da povede više računa o svojim troškovima, da se prilagodi vremenu, ali nikako ne sme da izgubi ono što je njena suština, ravnopravnost, pravda, socijalnu sigurnost, solidarnost. Potrebna je veća politička i ekonomska integracija.
Ako nema solidarnosti nema ni Evrope?
Samo zajedno, deleći naše bogatstvo, možemo jedni druge da obogaćujemo. Ukoliko ne postoji osnovna solidarnost ukoliko ljudi u mnogim državama izlaze na ulice i traže veću i istinskiju demokratiju u evropskim institucijama, bojim se da je ideja Evrope ugrožena. Ubeđen sam da će evropski građani biti ti koji će uspeti u ideji da se stvori solidarnija Evropa s većim stepenom integracije. To je vizija Evrope za koju se zalažemo. Ako prevagnu oni političari koji hoće malu Evropu, odnosno zbir nacionalnih egoizama, škrtu i nesolidarnu Evropu, on će izgubiti svoj prestiž i postaće samo zanimljiv muzej za turiste iz sveta.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 24/02/2013
