Izvor: SrbijaDanas.com, 15.Feb.2020, 12:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SRETENJSKI ORDEN ZA PRAVOSLAVNO SESTRINSTVO IZ GRČKE I FRANCUSKOG ADMIRALA: Srbija obeležava najvažniji datum u svojoj istoriji

Povodom Dana državnosti, danas u podne u Predsedništvu Srbije, predsednik Aleksandar Vučić uručiće najviša državna priznanja zaslužnim pojedincima i kolektivima iz zemlje i inostranstva.

Srbija danas obeležava Dan državnosti. Već dve decenije, od 15. februara 2001. Sretenje se slavi u znak sećanja na dva važna događaja u srpskoj istoriji - na 1804. godinu, kada je u Orašcu, pod vođstvom Karađorđa Petrovića, podignut Prvi srpski ustanak, i na 1835. kada je u >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << Kragujevcu donet Ustav Knjaževstva Srbije poznat kao Sretenjski ustav.

Istoričari su saglasni da u našoj novijoj istoriji nema važnijeg datuma od Sretenja, jer se podizanjem Prvog srpskog ustanka krenulo u konačno oslobođenje od turskog ropstva, a Ustavom iz 1835. izvršena je podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što se i danas smatra standardom demokratije i ustavnosti.

Među dobitnicima Sretenjskog ordena prvog stepena je i Pravoslavno-hrišćansko sestrinstvo "Sveta Lidija" iz Asprovalte. Na ovaj način njima se odaje posebna zahvalnost za nesebičnu ljubav prema srpskom narodu. Tokom zloglasne akcije "Oluja", zbrinule su više od 10.000 dece i ranjenika.

- Velika je čast i zadovoljstvo što je predsednik Vučić izabrao baš naše sestrinstvo - rekao nam je arhimandrit Nikanor.

- Orden je i potvrda dobrih odnosa i prijateljstva Grčke i Srbije koje traje vekovima. Kroz sve teškoće kroz koje su prolazili, naši narodi su se međusobno pomagali.

Otac Nikanor je u Beograd došao sa arhimandritom Vasilijusom i monahinjama Martom, Anastasijom i Georgijom. Dok razgovaramo, suze u njihovim očima govorile su da je sećanje na mališane koji su u danu ostajali bez najmilijih i svojih domova još živo.

- Kada je ovde bio rat pokušali smo da pomognemo koliko god možemo narodu Srbije - govori Nikanor.

Tokom ratnih devedesetih u njihovim kampovima boravilo je više od 10.000 mališana iz Slavonije, Krajine, BiH, sa KiM - našli su u Asprovalti privremeno utočište.

Sestrinstvo je kupovalo medicinska pomagala za decu koja su u ratu postala invalidi. Škola u Asprovalti pretvorena je privremeno u srpsku školu, kako bi deca iz Republike Srpske mogla da nastave školovanje. Sestrinstvo je učestvovalo u slanju konvoja pomoći narodu Republike Srpske, pronalazilo donatore i hranitelje za ratnu siročad, davalo je stipendije učenicima i studentima i zbrinjavalo srpske ranjenike sa svih ratišta. Veze sestrinstva i tih mališana nisu prekinute ni posle rata. Danas u Svetu Lidiju dolaze kao odrasli ljudi i dovode svoju decu.

Na grudima francuskog admirala Anrija Lakaja (82), od danas će sijati i srpska Zlatna medalja za zasluge. Dok je bio aktivni oficir, pod njegovom komandom su bile francuske nuklearne podmornice, a sada je predsednik Memorijala Solunskog fronta, udruženja koje okuplja stare ratnike.

- Ponosan sam na odlikovanje koje ću primiti. Veliko je zadovoljstvo dobiti ovakvo priznanje - poručio je admiral Lakaj.

Kad god se obeležava neki važan datum, uvek je sa Srbima. Redovno obilazi Srpsko vojničko groblje u Tijeu kod Pariza i neguje sećanja na zajedničku borbu Srba i Francuza. Kaže da se danas u Parizu oseća da postoji srpsko-francusko prijateljstvo.

- Bilo je, nedavno, problema u odnosima između dve države, ali mislim da je to sada izbrisano. Dovoljno je videti samo kako je izgledao prijem za Dan državnosti u rezidenciji ambasadora. Ceo Pariz je došao da oda počast Srbima. Mi smo dva bratska naroda, s istim duhom i tradicijom. Imamo isti odnos prema otadžbini. Ono što je značajno i kod Srba i kod Francuza, to je naš odnos prema slobodi.

Admiral Lakaj je mnogo puta bio u Beogradu. Odatle je išao do linije proboja Solunskog fronta, često, kolima, preko Niša i Kumanova, do Soluna. Beograd je, kaže, lep i topao grad u kom ima mnogo prijatelja:

- Često idem u Beograd. Supruga i ja volimo da se šetamo po Kalemegdanu, oko Spomenika zahvalnosti Francuskoj, na ušću Save u Dunav. Idem i u jedan restoran, koji mi je naročito prirastao za srce. Nosi ime Franša D'eperea.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na SrbijaDanas.com...