Izvor: S media, 21.Mar.2012, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

S media istražuje: Zašto je bolje živeti u "drugoj zoni"

Na poslednjem popisu stanovništva utvrđeno je da centar Beograda stambeno umire i pretvara se u poslovnu zonu.

U centralnim gradskim opštinama (Vračar, Stari Grad) ima dva i po puta manje ljudi nego na Paliluli, trećoj po veličini beogradskoj opštini. U "srcu Beograda" živi nešto manje od 100.000 ljudi, a na Paliluli čak 240.000! Čukarica je odavno postala "grad za sebe", sa više od 200.000 stanovnika. Zemun i Zvezdara imaju po 20.000, odnosno 30.000 "duša" >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << manje.

Život u "krugu dvojke" lagano postaje deo istorije, a kao idealna mesta za miran porodični život danas se kandiduju upravo četiri gorepomenute opštine - Čukarica, Zemun, Zvezdara i Palilula.

Urbanistička nepravda

Ipak, postoji i "bolna tačka" života u ovim opštinama – pojedina njihova naselja svrstana su u "drugu zonu" grada, iako je od Borče do centra potrebno manje vremena nego od Bežanijske kose, na primer, koja se još diči "prvom zonom". Od zemunskog naselja Altina potrebno je petnaestak minuta automobilom, ali je i ono u "drugoj zoni", baš kao i Jajinci, Batajnica, Ostružnica, Železnik, Boleč...

Gradski prevoz: Od aprila - više autobusa!

Kvadrat u Beogradu i za 1.000 evra

Vučić: Zaposlićemo Beograđane (VIDEO)

Konkretnih novčanih benefita života u "drugoj zoni" u odnosu na život u centru grada suštinski - nema. Računi za "Infostan" su isti kao da živite na Terazijama, telefonski impuls u lokalu košta 0,92, odnosno 0,46 dinara (u "jakom" i "slabom" saobraćaju), kubik vode je 56 dinara... Jeftinije je samo zemljište, odnosno kvadrat stambenog prostora, a može se malo uštedeti na hlebu i pecivima; u pojedinim pekarama "pola kile belog" košta 30 dinara, a kifla svega pet dinara! Ali je zato sve ostalo jednako skupo kao i u gradu.

Ipak, ono zbog čega vredi odabrati "drugu zonu" jeste drugačiji ritam života i navike koje su u "krugu dvojke" zamrle barabar sa pravim, predratnim Beograđanima.

Periferija VS centar

Samo na periferiji možete da vidite po četvoro ljudi u automobilu u vreme jutarnjeg špica. Komšije se često dogovaraju da se "tale" za ionako preskup benzin, pa na posao u grad odlaze zajedno. (Tako se i vraćaju, pa eto prilike za malo prisnije razgovore i bliže upoznavanje). A i doručkuju zajedno, dok putuju ka gradu – one kifle od po pet dinara.

Ko vozi, a ne stiže nikuda?

Na periferiji je nemoguće biti sam. Svako slavlje, tinejdžerska žurka, proslava dečjeg rođendana, pa i one "ne daj Bože situacije" kada je neko bolestan ili umre – prolaze uz komšije. Nije kao u gradu; da komšija komšiji ni ime ne zna, a kamoli koje lekove pije i kad ima zakazan pregled kod "doktora za pritisak".

Ono malo preostalih Beograđana iz "kruga dvojke" moraju da voze "bicikl kojim se nigde ne stiže" da bi bili u kondiciji. Kad reše da se rekreiraju, Beograđani sa periferije sednu na bicikl i stignu čak do granice sa "prvom zonom", ako su baš uporni.

I dišu, punim plućima! Na periferiji je to moguće. U centru – nije, osim ako neko ne želi da "počasti pluća" frapantnom količinom smoga i izduvnih gasova...

Samo na periferiji je moguće da vam komšija počisti smetove snega ispred kuće, jer je ustao pre vas. Skinuće i ledenice, da se vi ne mučite danas. Sutra ćete to ionako uraditi i za sebe i za njega – red je da vratite uslugu i niko ne postavlja pitanje da li ćete pokušati da se "izvučete". Nećete, naravno, jer ste lepo vaspitani i znate da je "dobar komšija najbliži rod".

Veliko spremanje kuće ili stana posle krečenja, hoblovanja parketa ili zamene pločica i sanitarija u kupatilu nemoguće je da prođe bez komšijske pomoći. Uvek se nađe neko da vam odgura šut do kontejnera, pomogne u ribanju, obriše kugle na lusterima i "preseče" posao "čašicom razgovora" i kaficom.

Ako živite na periferiji, ne morate da tražite majstore preko oglasa. Uvek neko u kraju zna da zameni sijalično grlo, tapacira fotelju, promeni zvonce koje ne radi, popravi bojler, iseče brezu, popravi kompjuter, kalemi ruže, napiše seminarski, zameni akumulator, sašije traku na tek kupljenoj zavesi... Po komšijskoj ceni, naravno!

Samo na periferiji možete videti domaćice kako pretrčavaju s' jednog na drugi kraj ulice, noseći u rukama tanjire sa krofnama, štrudlama od višanja i vrućom gibanicom. U gradu je to, valjda, blam – tamo su svi il' prezaposleni il' su zaboravili da mese...

Izbori će promeniti sve

Jedine stvari koje Beograđane sa periferije izluđuju su saobraćajne gužve u gradu i ono "žigosanje" s' početka ove priče – "druga zona". Istina, Aleksandar Antić iz gradske vlasti ukinuo je u decembru "drugu zonu" za prevoz, ali ona nije sasvim zaživela u praksi.

Kad je, kako reče ministar Mrkonjić, "putare iznenadio sneg u februaru", stanovnici "druge zone" osećali su se kao "građani trećeg reda": putevi su bili zavejani, GSP-ovi autobusi su išli "s' mene pa na uštap", a sistem naplate Bus Plusa jednostavno je nestao sa mape.

Ali sada, kada je puklo proleće, sve izgleda mnogo bolje. A i izbori su blizu... U svim zonama!

Snežana Moldovan

Nastavak na S media...