Izvor: B92, 07.Mar.2022, 18:50

Rusija, Ukrajina i psihologija: Kako nam je rat stigao u džepove - i koliko to utiče na psihu

Prizori ruske invazije na Ukrajinu svakodnevno šokiraju čitavu planetu i mnogi se osećaju uznemireno - kako nastaviti sa normalnim životom u takvim okolnostima?

Dušica Nikolić iz Beograda ima 74 godine i rat u Ukrajini je prilično plaši.

"Tri rata su me naučila da moramo da se pripremimo za najgore", kaže Nikolić za BBC.

Mario Bućić, takođe iz Beograda, dodaje da je zbog situacije u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ukrajini morao "supruzi da zabrani vesti, jer se mnogo uznemirila".

"Rođak joj je poginuo tokom rata na Kosovu, a ona je izbegla odande", navodi kratko.

Sirene za vazdušnu uzbunu, razorene zgrade i veliki broj izbeglica - prizori ruske invazije na Ukrajinu svakodnevno šokiraju svet.

Vesti se s posebnom pažnjom prate na području zemalja bivše Jugoslavije, u kojima se mnogi i dalje živo sećaju krvavog raspada zemlje tokom 1990-ih.

Ukrajinska kriza na Zapadu izaziva strepnju i nagađanje, dok ljudi na Balkanu "zbog ratova devedesetih konkretno znaju šta bi sve moglo da se dogodi", smatra Sandra Bijelac, psihoterapeutkinja Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

"Oni dobro znaju šta su rat, sankcije i nemaština, tako da se kod nekih javlja strah da će se ponoviti sve što smo već preživeli", kaže ona za BBC na srpskom.

Povremeni manjak brašna u prodavnicama i gužve na benzinskim pumpama samo su neki od prizora iz gradova širom regiona, izazvanih dešavanjima u Ukrajini.

Kako se izboriti sa anksioznošću koju izazivaju vesti:

Bućićeva žena je pristala da manje prati vesti, ali je tražila da porodica napravi zalihe ulja, brašna i šećera.

"I so, kaže da je so najvažnija", ističe pedesetogodišnji Bućić.

"Kupio sam i nekoliko kutija lekova za roditelje, da se ne bi uspaničili - stari su i mnogo više brinu o zdravlju od nas", dodaje.

Dušica za to vreme samo planira da poveća zalihe brašna.

"Deca i unuci me grde, ali ja uvek imam zalihe, a sad ću da ih povećam - umesto pet kila, biće deset... Neću da se kajem posle", navodi ona.

"Znam da nije dovoljno za duže vreme, ali što je sigurno, sigurno."

Bijelac kaže da u ovoj situaciji važi sve isto kao i tokom pandemije kovida-19.

"Što manja izloženost vestima koje ne možemo da kontrolišemo", navodi.

Ono što možemo da kontrolišemo su naše okruženje i naš mikro svet, objašnjava Bijelac.

"Treba ga osmisliti tako da u njemu bude što manje prodora loših vesti", kaže ona.

U praksi, to znači dovoljnu informisanost o onome što se dešava, ali i bavljenje onim stvarima koje nas ispunjavaju.

"Dakle, porodica, prijatelji, lične aktivnosti, posao... Za sve drugo što se dešava u svetu svi možemo samo da sedimo i čekamo - ne možemo ništa, baš ništa."

Pogledajte video: Kako izabrati psihoterapeuta

Međutim, nimalo nije lako razaznati šta su činjenice, a šta spekulacije kada je reč o ratu u Ukrajini.

Bukti rat, ali i količina lažnih snimaka, fotografija i dezinformacija, a društvene mreže potpuno su preplavljene sadržajem.

Tako je, na primer, srpski glumac Nenad Okanović na Tviteru postao "ukrajinski vojnik koji je uništio most u Harkovu i herojski umro", u šta su mnogi u svetu poverovali.

Dešavanjima na internetu i društvenim mrežama posebno su podložni mladi, koji pametne telefone često vide samo kao prirodni nastavak ruke, kao i deca.

Kako objasniti deci šta se dešava ukoliko su zabrinuta zbog rata?

Bijelac kaže da sve zavisi od uzrasta.

"Ukoliko su deca manja, onda rat ne treba ni pominjati, a ukoliko su nešto starija onda treba pričati sa njima", kaže.

"Naravno, to treba da bude prilagođeno uzrastu i nivou anksioznosti", dodaje.

Deca, navodi, intuitivno sve osećaju, pa i to da je svet u trećoj godini pandemije kovida-19.

"Mi jesmo organizmi koji se adaptiraju na sve situacije u kojima se nalaze, ali kada postoji ovako visok stepen ugroženosti, deca znaju da nešto nije u redu", smatra Bijelac.

Svakako, ističe, treba obratiti pažnju na ponašanje deteta.

"Posebno ako je došlo do promena u ponašanju i postoji poremećaj sna, prevelika okupiranost društvenim mrežama, televizijom ili nešto slično", smatra.

"Treba sesti i porazgovarati sa detetom, a ja sam uvek za transparentnost i otvorenost - ništa ne muljati i ublažavati, nego biti realan."

Pogledajte video: Zavisnost od društvenih mreža i izgubljeno detinjstvo

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...