Izvor: RTS, 31.Mar.2010, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reakcije na Deklaraciju o Srebrenici
Usvajanje Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici je događaj od međunarodnog značaja, ocenio načelnik opštine Srebrenica Osman Kuljić. Svi evropski mediji preneli vest o usvajanju Deklaracije.
Načelnik opštine Srebrenica Osman Suljić ocenio je da je usvajanje Deklaracije o osudi zločina u toj istočno-bosanskoj opštini događaj od međunarodnog značaja, kojim je Srbija još jednom potvrdila značaj u regionu.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i evropski >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << komesar za proširenje, Ketrin Ešton i Štefan File ocenili su da je usvajanje Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici važno za Srbiju, ali i "ključno za pomirenje u čitavom regionu".
"To nije samo važno za Srbiju već je ključno za pomirenje u čitavom regionu. Cenimo ulogu svih koji su ovaj korak učinili mogućim", poručili su Eštonova i File u zajedničkom saopštenju.
Zvaničnici EU ocenili su da je usvajanje deklaracije "važan korak za zemlju u sučeljavanju sa bliskom prošlošću, proces koji je težak ali neophodan za srpsko društvo".
Eštonova i File podsetili su na Rezoluciju Evropskog parlamenta o Srebrenici, i ponovljeni zahtev EU za punu saradnju sa Haškim tribunalom, posebno u hapšenju i izručenju preostalih begunaca, kao i nastavak suđenja pred domaćim sudovima za ratne zločine.
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je u Kragujevcu da će posle sutrašnjih konsultacija u Skupštini Srbije biti napravljen nacrt deklaracije o osudi zločina nad Srbima tokom rata u Jugoslaviji.
Đukić-Dejanović je agenciji Beta rekla da je zakazala konsultacije sa članovima Kolegijuma, odnosno sa svim potpredsednicima, šefovima poslaničkih grupa i dodala da će potom nacrt deklaracije biti upućen poslaničkim grupama.
Predsednica parlamenta se nada da će Skupština Srbije "vrlo brzo" doneti tu deklaraciju i navela da "najveći broj poslanika i građana Srbije smatra da Skupština, kao najviše zakonodavno telo, treba da u ime države i građana osudi sve zločine".
"Ocenili smo da je dobro da idemo u dva koraka. Da prvi bude onaj zločin koji je po broju zaista takav da ga treba izdvojiti i na kraju da bi svet ocenio naš odnos prema svim žrtvama, ali to ne minimizira nijedan drugi zločin, niti potrebu da se istraži i preduzmu sve sankcije za sve zločince, zapravo, i to ćemo iskazati kroz novu deklaraciju", rekla je predsednica parlamenta.
Premijer RS Milorad Dodik ocenio je da usvajanje deklaracije o Srebrenici u parlamentu Srbije bilo nepotrebno i da ne doprinosi rešavanju događaja iz neposredne prošlosti na prostoru bivše Jugoslavije.
Dodik ističe da deklaracija ne obavezuje institucije i organe RS.
"Za zločin u Srebrenici, kao i za ostale zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije, neophodno je utvrditi individualnu krivicu i konačnu reč o tim zločinima prepustiti pravosudnim organima", navodi premijer RS.
Dodik smatra da se "samo na takav način može doći do istine i pravde, neophodne za uspostavljanje pomirenja među narodima".
Poslanik SNSD Nikola Baštinac rekao je da je prilikom usvajanja deklaracije o Srebrenici trebalo da postoji nacionalni konsenzus u Skupštini Srbije, kojeg nije bilo.
"Očekujemo da će ubrzo parlament Srbije doneti deklaraciju kojom će osuditi zločine nad svima, a pogotovo zločine nad srpskim narodom", rekao je Baštinac.
"Po meni će to doneti u svakom slučaju stabilizaciju šireg regiona, jer Srbija je jedna od dominantnih političkih faktora ovog regiona", izjavio je Suljić Tanjugu.
Prema njegovim rečima, građani Srbije i Bosne i Hercegovine, ali i čitavog Zapadnog Balkana, moraju stvoriti uslove da reše nesuglasice i povežu svoje ekonomije, što će zatim rezultirati većim stranim i domaćim investicijama i osigurati bolji prosperitet svih građana.
"Mislim da Tadić i srpski parlament vrlo mudro i lagano vode Srbiju ka EU, što će u svakom slučaju građanima Srbije ponajviše dati pozitivnih refleksija kroz dalji ekonomski razvoj", rekao je načelnik opštine Srebrenica.
Suljić zadovoljan zbog toga što Srbija, kao potpisnica i garant Dejtonskog sporazuma, podržava Bosnu i Hercegovinu kao celovitu, međunarodno priznatu državu.
Kovačević: Popravljanje imidža Srbije
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević ocenio je da je usvajanje Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici korak koji će popraviti međunarodni imidž Srbije i doprineti "otvaranju nove stranice" u regionalnim odnosima.
Kovačević je agenciji Tanjug izjavio da tekst usvojen u Skupštini Srbije načinom na koji je formulisan odražava odnos političkih snaga u parlamentu, i da je postignut najoštriji moguć ton osude zločina u Srebrenici.
"Nerealno je bilo očekivati da može da se donese deklaracija koja bi jasnije iskazala to što bi trebalo reći, ali je ovo mnogo bolje nego da se pokušao konsenzus sa celokupnim parlamentom ili sa strankama opozicije, jer ona bi tek onda bila razvodnjena do nedopustive mere", rekao je Kovačević.
Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ocenila je da će Deklaracija "u dogledno vreme uticati na smanjenje tenzija u Bosni i Hercegovini na promenu pogleda građana Republike Srpske u odnosu na Srebrenicu".
Kandić je ocenila da je dobro što je i Socijalistička partija Srbije glasala za tu deklaraciju.
"Partija koja je imala vlast u vreme najstrašnijih zločina, napravila je značajan pomak", ocenila je Kandić i dodala da bez poslanika SPS Deklaracija o osudi zločina nad Bošnjacima u Srebrenici u julu 1995. ne bi bila usvojena.
Evropska štampa: Izvinjenje žrtvama, ali bez reči "genocid"
Nemačka, ruska i francuska štampa ocenjuju da se Srbija, usvajanjem Deklaracije o Srebrenici, izvinila žrtvama, osudila zločin i izjasnila se o svojoj prošlosti, ali da u dokumentu ne postoji reč "genocid".
''Srpski parlament se izvinio za ubistvo hiljade bosanskih muslimana u Srebrenici 1995. godine. O genocidu, međutim, nema govora'', piše nedeljnik ''Cajt'', navodeći da je 15 godina posle, srpski parlament osudio taj zločin.
Dnevnik ''Velt'' piše, takođe, o tome da je srpski parlament kroz ovu deklaraciju, prvi put posle 15 godina zauzeo zvanični stav i ukazuje da su, iako je tekst jasno ublažen, ''srpski nacionalisti, uprkos tome, ljuti''.
''Srbija se izvinila za masakr u Srebrenici'', piše politički nedeljnik ''Špigl'' u onlajn izdanju, ocenjujući da se Srbija izjasnila o svojoj prošlosti.
Nemačka štampa podseća da je debata u parlamentu trajala duže od 13 sati i da je deklaracija, koju su, kako se kaže, proevropske snage predsednika Borisa Tadića prezentirale, usvojena tesnom većinom.
Itar-Tas: Čin nacionalne katarze
Ruski elektronski mediji izvestili su bez komentara da je usvajanjem deklaracije Skupština Srbije osudila masovna ubistva muslimana u Srebrenici, bivšoj enklavi u Bosni i Hercegovini.
Navodeći da je jula 1995. u Srebrenici ubijeno nekoliko hiljada muslimana, agencija Itar-Tas izvestila je da je deklaracija usvojena većinom glasova posle višečasovne debate o tekstu i da je deklaracije zamišljena kao "čin nacionalne katarze".
Ruska državna novinska agencija, čije izveštaje prenose i ostali elektronski mediji, navodi da je jedan deo opozicije oštro kritikovao namere vlasti, ukazujući da je neophodno osuditi i zločine koji su počinjeni i prema srpskom narodu, koji je imao oko 30.000 žrtava, dok je deo opozicije pozivao da se primeni termin "genocid" za događaje u Srebrenici.
Na kraju je usvojena prvobitna verzija dokumenta u kojoj se osuđuju "sve političke i društvene pojave koje doprinose formiranju ideje da je nacionalne ciljeve moguće ostvariti vojnom silom i nasiljem nad predstavnicima drugih naroda i religije", navodi Itar-Tas.
Kanal NTV navodi da je "Skupština Srbije donela istorijsku odluku" i u izveštaju dodaje da se "događaji u Srebrenici smatraju jednom od najkrvavijih epizoda rata na Balkanu sredinom 1990-ih".
Protivnici dokumenta našli su se u apsolutnoj manjini i na kraju je parlament ne samo osudio događaje u Srebrenici, nego se i izvinio porodicama poginulih", navodi ta ruska TV.
Zvanična Rosijskaja gazeta u elektronskom izdanju navodi da je posle višečasovne debate koju su najavljivali eksperti, usvojena mekša" formulacija o neophodnosti da se ubrza proces pomirenja između bivših jugoslovenskih republika koje su učestvovale u ratnim dejstvima".
List dodaje da je skupština Srbije izrazila nadu da će slične deklaracije sa osudom zločina protiv Srba usvojiti parlamenti "drugih zemalja" i da se radi u prvom redu o BiH i Hrvatskoj".
Figaro: Priznate razmere tragedije
Francuska štampa, u izveštajima o usvajanju deklaracije o zločinu u Srebrenici, ocenjuje da je Srbiji, zbog dubokih podela, trebalo 15 godina da prizna razmere te tragedije i napominje da masakr u tekstu nije nazvan "genocidom".
"Posle višegodišnjeg zatvaranja očiju pred stvarnošću, razmere tragedije u Srebrenici napokon su priznate: skupština Srbije je usvojila rezoluciju kojom je osuđen masakr oko 8.000 muslimana u Srebrenici u julu 1995", naveo je dnevnik "Figaro".
U deklaraciji je, kako je ukazao list, upućeno izvinjenje i saučešće porodicama žrtava "jer nije sve učinjeno da tragedija bude sprečena", ali masakr nije nazvan "genocidom".
"Srbima je bilo potrebno skoro 15 godina da priznaju tu tragediju, toliko su duboke podele o ulozi Srba u tom sukobu", ocenio je "Figaro", napomenuvši da nacionalistički poslanici, koji su nazvali deklaraciju "nepravičnom" i "sramnom", i dalje negiraju da je Srebrenica bila poprište masovnog pogubljenja.
Britanski listovi Tajms i Indipendent ocenjuju Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici kao pozitivan, ali ne i dovoljan korak.
Tajms u uvodniku konstatuje da je usvajanje Deklaracije kojom se osuđuje ono što se dogodilo u Srebrenici i upućuje izvinjenje dobrodošlo, iako je, ocenjuje list, reč o preuzimanju minimalne odgovornosti.
List naglašava značaj istine o Srebrenici za porodice žrtava, političku scenu Srbije i proces pomirenja u regionu, ali smatra da reči nisu dovoljne, te da Ratko Mladić mora da bude uhapšen.
U komentaru Indipendenta ističe se da se vlasti Srbije sa predsednikom Borisom Tadićem na čelu trude da naprave jasnu razliku u odnosu na Srbiju iz doba Slobodana Miloševića, ali se postavlja pitanje kako će usvajanje Deklaracije dočekati Bošnjaci.
List očekuje da će izostavljanje reči "genocid" iz Deklaracije razljutiti Bošnjake, ali je, dodaje "Indipendent", za njih verovatno važnije to što je Ratko Mladić i dalje na slobodi.
Deklaracija o osudi zločina u Srebrenici usvojena je kasno sinoć, posle 13 sati oštre rasprave. Za Deklaraciju je glasalo 127 poslanika liste ZES, G17, SPS-PUPS-JS i poslaničkog kluba manjina, protiv je bio 21 poslanika iz redova DSS i NS, dok poslanici SNS-a, SRS-a i LDP-a nisu ni glasali.
.jpg)
