Izvor: Blic, 10.Mar.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radosti na snegu
Vašar je bio, a na vašaru"
Kopaonik je bio, a na Kopaoniku"
Kada bi se bez serioznije analize sumirao rezultat, ma koliko to bio halo efekat, tradicionalno savetovanje ekonomista na Kopaoniku moglo bi se uporediti sa poslom lekara interniste prema pacijentu. Uglavnom, kao što internista uspostavlja dijagnozu, tako smo mi od političara, ekonomista, bankara i biznismena čuli šta su bolesti naše ekonomije, koje je kriza još više ogolila i drastično pojačala. Predlozi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rešenja problema, kojih je bilo nedovoljno, pokazali su sve razlike u vezi s načinom ublažavanja posledica krize. Naravno, sučeljavanja i razlika je bilo i sa zaključcima koji tretiraju naše ukupno stanja realne ekonomije. Jedan potpredsednik Vlade je tvrdio da će ipak biti privrednog rasta bruto društvenog proizvoda do jednog procenta, a drugi je jasno rekao da ćemo „zabeležiti rast od nula odsto.” Razlike između guvernera koji je boravio svega nekoliko sati na Kopaoniku bez uživanja u radostima na snegu na jednoj, te članova Vlade, i čak premijera na drugoj strani nisu prevaziđene. U našim uslovima teška ekonomska i socijalna priča koja se definiše kao javna potrošnja ili trošenje para iz budžeta opet je bila razlog razlika. Vlada, na primer, brani zarade i brojnost državne administracije, a guverner je uveren u nužnost kresanja tih troškova. Kao vruća pljuska na Kopaonik je stigla vest da je Institut za istraživanje tržišta izašao u javnost sa informacijom da se Srbija već nalazi u recesiji i da ćemo imati pad bruto društvenog proizvoda. Dakle, što možda i nije čudno na nivou teorijskog promišljanja, ni ekonomisti nemaju istovetno mišljenje o našem sadašnjem stanju i metodama dolaska do zelene grane. Opet nekako ostaje gorak ukus da su zvaničnici države stalno u potrazi za izgubljenim vremenom i da više misle o političkim efektima svoji izjava i zaključaka nego o stvarnim rezovima koji jesu neminovni.
Ono što je izvesno to su svi priznali, nama su neophodne pare kroz nova zaduživanja. Procena je da nam nedostaje i da nas drži sa glavom iznad vode oko 10 deviznih milijardi. Prosto, svašta nešto je stiglo za naplatu i vraćanje, a bez novih finansijskih podsticaja koji će biti usmereni ka privredi, preti pogubna nelikvidnost i zaustavljanje već izraubovanih privrednih mehanizama.
E sad, da bi nam stigli novci, neophodan nam je aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. Predsednik Tadić kaže da „moramo biti spremni da uslove koje će postaviti predstavnici MMF-a za postizanje stendbaj aranžmana”" Prošle jeseni kada je razgovarano, Srbija je morala da odustane od nekih svojih polaznih pozicija i sasvim je verovatno da će se slično dešavati i sada. Kamen spoticanja biće troškovi javne potrošnje. Premijer Cvetković je na Kopaoniku ponovio da nema smanjenja broja zaposlenih u državnoj službi, a poslednjih godina je ta cifra enormno narasla. Ima, naravno, još mnogo budžetskih slavina koje treba zavrnuti. Ako će to ostati isto, šta će biti kresano - a kresanje je neminovno. Socijalna davanja su već sada na granici nedovoljnog. Gde će se naći ušteda? Tih odgovora na Kopaoniku nije bilo. Neke primedbe koje su stigle i u vreme održavanja savetovanja odmah su protumačene kao opoziciona pakost. U redu, bilo je i toga, to je uostalom posao političke opozicije. Teško da je, međutim, podatak IZIT-a o tome da smo u recesiji u toj kategoriji zluradosti, teško. Možda nešto od tih nedostajućih odgovora koji uvažavaju realnost ponudi platforma za pregovore sa MMF koju ustanovljavaju i usvajaju Vlada i predsednik. Videćemo, uz nadu da će ekonomski rezoni nadvladati političke i stranačke interese i strah od gubitka vlasti i moći.
