Izvor: Blic, 04.Feb.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radikalno lutanje
Bio sam na glasanju i sad je, što se mene tiče, ostalo da se prebrojimo. Možda je to pravi trenutak, dok čekamo rezultate, da utvrdimo jednu prostu činjenicu koja će tvrdoglavo opstajati bez obzira na rezultat ovih izbora: vrlo je verovatno da ono što se sada naziva ili samonaziva demokratskim snagama Srbije dugoročno nema neke velike šanse ukoliko se ne poveća prag osetljivosti za ono što tišti običan svet.
Svi smo mi, neko manje a neko više, žrtve jedne specifične >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << konfuzije ideja i osećanja.
Ali, ako je za neku utehu, u tome nismo usamljeni u svetu. Deo teksta koji sledi parafraza je otvorenog pisma Ulriha Beka i Antoni Gidensa, nemačko-britanskog intelektualnog dvojca, koje je pre dve godine objavljeno u medijima svih 25 članica Evropske unije kako bi se podstakla debata o budućnosti Unije.
Teme koje oni postavljaju na evropski debatni sto na srpski bi se mogla ovako prevesti: „Pomozite nam, više ne razumemo svet oko sebe"; „Gde su granice Srbije"; „Država ne čini dovoljno za nas"; „Naš način života doživeo je neuspeh"...
Nedostatak javne debate o tim temama, ili očigledna neiskrenost u debati, jačaju poziciju Srpske radikalne stranke. Čak i ako izgube ove izbore, mora se konstatovati činjenica da su povećali svoju privlačnost za ljude željne odgovora na pomenuta pitanja.
Da li je ovde jasna ideja da je Evropska unija arena u kojoj formalni suverenitet može da se razmeni za stvarnu moć, brigu o nacionalnoj kulturi i ekonomski uspeh? Evropska unija je bolje pozicionirana da unapređuje nacionalne interese nego što mogu nacije same: u trgovini, imigraciji, zakonodavstvu i održanju poretka, zaštiti okoline, odbrani i mnogim drugim oblastima...
Traganje za takvim poretkom stvari nije laka misija, a postaje nemoguća kada se pobrkaju prioriteti i stranačka politika nadvlada nad državnom. Zašto se ovde tranzicija svodi na sabiranje prihoda u državnom budžetu i ne vidi se rasprava o tranziciji kao putu ka društvenoj pravdi.
Preti nam opasnost da se privremeni prekid i vrlo originalni nastavak pregovora s Evropskom unijom pretvori u trajno stanje, a imam ružan utisak da bi lenjim, inertnim i pokvarenim političarima takvo stanje stvari sasvim odgovaralo, jer bi bili svoji na svome. Nemam utisak da bi se sekirali što smo mi ostali ojađeni i oštećeni, sve dok su oni suvereni gospodari javnog života, javnih para i opštih poslova.
U nas se društvena i politička debata, ne samo skupštinska, svela na to koga treba staviti na alkometar a koga na blesometar, pa nije čudo ni da se u delu javnosti zgađene nad takvim dnevnim redom društvene upitanosti javila ideja da nam je nekad bilo bolje.
