Izvor: B92, 26.Sep.2022, 19:36
Putin angažuje još vojnika – šta to znači u praksi? Ovako će izgledati front VIDEO
Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je delimičnu mobilizaciju radi pojačanja svojih trupa u Ukrajini nakon velikih neuspeha na frontu ovog meseca.
U obraćanju naciji, on je rekao da Rusiji direktno preti "raspad" od strane zapadnih sila koje podržavaju vladu u Кijevu.
On je takođe upozorio NATO da bi nuklearno naoružana Rusija mogla da upotrebi bilo koje oružje u svom arsenalu protiv onoga >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << što je nazvao "Zapadnom nuklearnom ucenom". Poruka ruskog lidera usledila je dan nakon što su proruske administracije u četiri okupirana regiona istočne i južne Ukrajine objavili planove za takozvane referendume o pridruživanju Rusiji. Кrim je pripojen Rusiji nakon upravo takvog poteza 2014. godine. Šta ova mobilizacija znači u praksi? Rusija planira da pozove oko 300.000 rezervista – odnosno ljude koji su prošli vojnu obuku i, kako je naglasio Putin, imaju profesionalne veštine potrebne za sukob u Ukrajini. To će uključivati mnoge rezervne oficire, uključujući neke starije od 60 godina koji su povučeni iz penzije.
Rusija bi teoretski mogla da mobiliše oko 25 miliona ljudi za služenje vojnog roka, ali se to još ne razmatra. I predsednik Putin i ministar odbrane Sergej Šojgu istakli su da regruti neće biti slati da se bore u Ukrajini. Šojgu je rekao da su dodatni vojnici potrebni za odbranu linije fronta koja se proteže na oko 1.000 kilometara.
Mobilizacija će biti raspoređena tokom narednih nekoliko meseci, a Putin je ranije rekao da je Rusija spremna za dugu borbu. Novinska agencija Rojters kaže da je to prva mobilizacija Rusije od Drugog svetskog rata, ali Kremlj je poslao hiljade regruta da se bore u Avganistanu 1980-ih, a kasnije i u Čečeniji, na Severnom Kavkazu. Mnogi loše obučeni regruti su ubijeni u tim skupim ratovima, a ovoga puta se čini da Kremlj želi da izbegne podsticanje antiratnog raspoloženja.
Ruska vojska je brojčano superiornija od ukrajinske, ali ukrajinska taktika na bojnom polju i precizno zapadno oružje su smanjili taj jaz. Početne ruske snage za invaziju u februaru brojale su oko 190.000 vojnika, pored nekoliko hiljada proruskih boraca u regionu Donbasa. Kremlj je pokrenuo ogromnu akciju zapošljavanja, nudeći velike finansijske podsticaje za pristupanje vojci. Tako su regrutovane dodatne trupe, posebno iz siromašnih regiona Sibira i Kavkaza, uključujući iskusne čečenske borce. Rusija ima ograničenje od nešto više od milion vojnog i skoro 900.000 civilnog osoblja - ali prošlog meseca je Putin potpisao dekret o regrutovanju dodatnih 137.000 ljudi. Trenutno ruski muškarci od 18 do 27 godina imaju obavezu služenja vojnog roka, obično godinu dana, ali postoje brojni izuzeci po medicinskim osnovama ili za studente. Rusija je prvobitno negirala da šalje regrute u Ukrajinu, ali je nekoliko oficira disciplinski kažnjeno nakon što su otkriveni slučajevi da su regruti bili primorani da potpišu ugovore. Putin je tada insistirao da nijedan vojni regrut neće biti poslat u borbu. Pre invazije ukrajinski broj vojnika je bio mnogo manji - oko 196.600 aktivnih. Ali Kijev je naredio masovnu mobilizaciju, što je povećalo te brojke.
Velika kontraofanziva Ukrajine u severnoj oblasti Harkov stavila je Kremlj u tešku poziciju, kažu zapadni analitičari i političari – što objašnjava najnoviji potez Putina. Ministar odbrane Šojgu izneo je u sredu novi broj poginulih - 5.937 ruskih vojnika. Ali to je još uvek daleko ispod procene od 25.000 mrtvih koju je dalo ministarstvo odbrane Velike Britanije u junu, dok Ukrajina tvrdi da je ta cifra oko 50.000.
Ispostavilo se da Rusija regrutuje zatvorenike za borbu kako bi nadomestila teške gubitke gubicima. Poređenja radi, u ratu u Avganistanu 1979-1989, sovjetska vojska je izgubila oko 15.000 vojnika. BBC Rusija je utvrdio da gubici Rusije u Ukrajini uključuju više od 1.000 elitnih oficira, mnoge pilote, obaveštajne stručnjake i specijalne snage.
Luk Harding, strani dopisnik "Gardijana", kaže da delimična mobilizacija neće rešiti nedostatak ruskih trupa na bojnom polju i da bi mogla da bude "duboko nepopularna".
Predsednik Putin je osudio zapadne pristalice Kijeva zbog antiruskih "pretnji" – i upozorio da će svaka pretnja teritorijalnom integritetu Rusije biti suočena sa oružjem koje Kremlj bude smatrao neophodnim. "Naša zemlja takođe ima različita oružja za masovno uništenje i, u nekim kategorijama, modernija od onih koje poseduju zemlje NATO-a. Ovo nije blef", rekao je on.
Ruska vojna doktrina dozvoljava upotrebu taktičkog nuklearnog oružja ako ruskoj državi preti uništenje. Rusija je već koristila hipersonične rakete dugog dometa u Ukrajini, koje mogu da lete brže od 6.000 km/h. Ali analitičari kažu da to nije promenilo igru.
Ako Rusija nakon kontroverznih referenduma bude tvrdila da se više delova Ukrajine pridružilo Rusiji, onda bi takođe mogla da tvrditi da je i sama Rusija pod napadom NATO-a.
Kijev i zapadni lideri vide referendume kao masku za otimanje zemlje. Američka ambasadorka u Ukrajini Bridžit Brink rekla je da su "lažni referendumi" i mobilizacija znaci ruske slabosti.
Holandski premijer Mark Rute nazvao je Putinov vojni potez "znakom panike".
"Njegova retorika o nuklearnom oružju je nešto što smo čuli mnogo puta ranije", rekao je on.
Drugi zapadni političari su takođe umanjili svaku pretnju nuklearnom eskalacijom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
.jpg)
