Izvor: Blic, 10.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proći će i pubertet
Proći će i pubertet
Kad roditelj, iz pozicije izgubljene kontrole, počne da 'vaspitava' tinejdžera, perje leti na sve strane. A imati dete u pretpubertetskom i pubertetskom uzrastu znači da nikad nemate potpunu kontrolu.
Tinejdžeri su zahtevni, ćudljivi, neprilagođeni, nepredvidivi, nemogući... Sve je to savršeno tačno, reći će vam razvojni psiholozi, i sve je to normalno. A evo kako možete s tim da izađete na kraj.
Traži veću slobodu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ne razume zašto mora da traži dozvolu da izađe napolje, da vam kaže kuda ide, s kim... 'Prirodno je da razmišljate o detetovoj bezbednosti, naročito ako živite u velikom gradu, ali ne možete da mu uskratite razumnu dozu slobode. Tako mu pomažete da se osamostali i postane odgovorna osoba', objašnjava italijanski psiholog Roberto Albani.
Pokušajte da prevaziđete sopstvene strahove i obavezno se dogovorite u koliko sati mora da se vrati kući. Ako zakasni, nemojte da počnete da ga grdite čim uđe u kuću. Objasnite mu da ne brinete bez razloga. Ako nastavi po starom, zabranite izlaske neko vreme.
Stalno se duri
Breca se, ništa mu nije po volji, ne želi da vam kaže sa kim se druži i kako provodi vreme van kuće. 'To znači da je dete ušlo u kritičnu fazu kad roditelji više nisu model koji treba imitirati. U adolescenciji deca se najradije ugledaju na vršnjake. Obrasci ponašanja se stiču prvenstveno u grupi, a ne više samo u kući. Zato su pubertetlije najsrećnije kad ih razumeju i prihvataju drugari. Roditeljsko odobravanje se više be traži.
Teško se poveravaju roditeljima pošto se plaše da će ih oni kritikovati', kaže Albani. 'Odrasli su skloni da potcenjuju njihove probleme. Ne uspevaju da zamisle sebe u njihovoj koži i ponekad zaslužuju ćutanje svoje dece.'
Pokažite im da razumete njihov osećaj neprilagođenosti, činjenicu da se više ne osećaju kao deca, ali da još uvek nisu ni odrasle osobe. Nemojte da umanjujete značaj njihovih osećanja, da ih kritikujete ili pokušavate da ih umirite po svaku cenu. Najvažnije je da dete shvati da može da vam se poveri bez trunke straha. Umesto: 'Što si opet obesio nos?', recite: 'Nešto nije u redu? Vidim da te nešto muči...'
Džeparac nikad nije dovoljan
'Da bi dobilo ono što želi, dete manipuliše vašim srahom da ćete ga razočarati i da će imati osećaj da se razlikuje od druge dece', kaže Roberto Albani. Da biste ograničili njegove zahteve, objasnite mu da je suma predviđena za njegove 'dodatne troškove' ograničena. Dete mora da shvati da postoje granice, koje su povezane i sa porodičnom ekonomskom situacijom. Da biste izbegli rasprave, možete zajedno da sastavite 'listu želja', čime će i dete snositi odgovornost za svoj izbor. Dete može da dobija nedeljni džeparac, ali kad jednom utvrdite visinu i 'rok isplate' džeparca, budite dosledni.
Često laže
Deca ulepšavaju svet da bi ga učinila prihvatljivijim, kaže Albani. Stavite mu blagim rečima do znanja da ste razumeli njegovu igru, u stilu: 'Ti bi voleo/la da je tako...'
Međutim, laž može da bude i posledica straha od kritike, grdnje i kazne, način da se odbrani od svega toga. U tom slučaju, zapitajte se šta je razlog. Možda je dete preosetljivo, možda ste vi previše strogi? Objasnite mu da će se laž okrenuti protiv njega samog, pošto mu niko više ništa neće verovati. Ali razmislite dobro i o svom ponašanju. CDC/GB Mozak tinejdžera
homo tinejdŽeris - Verovatno prepoznajete ovu vrstu: čuvena je po glupim odlukama, nije u stanju da planira ni deset minuta unapred, ne vidi dalje od vlastitog nosa, ne ume da tumači izraze lica roditelja, ispoljava slabu samokontrolu, imate utisak da više misli svojim hormonima nego svojim mozgom, a kad treba nešto da uradi, kao da ima dve leve ruke. Pogodili ste: to je homo tinejdžeris.
Sinapse - Postoji dobar razlog zašto nam se čini da je mozak tinejdžera drugačiji. On jeste drugačiji. Suprotno ranijim saznanjima da je mozak potpuno sazreo između osam i 12 godina, da su sve ključne veze uspostavljene već sa tri, otkriveno je da je mozak kontinuirano gradilište.
Siva masa - Sazrevanje se ne završava sa 10 godina, već se nastavlja kroz tinejdžersko doba, a ponekad traje do dvadesete - naglašava prof. dr Džej Gid sa američkog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje. - Ono što najviše iznenađuje to je da pubertet nosi drugi talas hiperprodukcije sive mase, nešto za šta se verovalo da se završava u prvih 18 meseci života.
jezik - Recimo, temeni režnjevi (zaduženi za obradu auditivnih, taktilnih i vizuelnih signala) još uvek sazrevaju oko šesnaeste. Centri za jezik i kontrolu emocija, koji se zovu čeoni režnjevi, dostižu maksimum takođe oko šesnaeste.
Stoga nije nikakvo čudo što za tinejdžere ne možemo da kažemo da su obrazac emocionalne zrelosti. Istraživanja u jednoj bolnici kraj Bostona su pokazala da mnogi tinejdžeri nisu u stanju da čitaju osećanja sa lica drugih ljudi. Oblasti mozga koje kod odraslih reaguju kada pročitaju strah u nečijem izrazu lica kod tinejdžera ostaju skoro potpuno pasivne. Time možemo da objasnimo zašto pubertetlija ostaje mrtav hladan kada mu pošaljete ubitačan pogled.
burne promene - Brojni eksperimenti izvedeni krajem 90-ih sugerišu da mozak tinejdžera prolazi kroz dinamične promene mnogo kasnije nego što se mislilo. Zrelost ne podrazumeva jednostavno ubacivanje softvera (učenja) u postojeću opremu. Umesto toga, menja se hardver. Te promene delimično odražavaju signale iz spoljnog sveta, a izgleda da su svojstvene samo čoveku. Kao da priroda detetu pruža još jednu šansu za usavršavanje. CDC/JS
