Izvor: B92, 04.Jul.2013, 15:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prisluškivanje, rijaiti i blamaža
Brisel -- Evropski parlament doneo odluku o sprovođenju istraga o prisluškivanju EU institucija i građana od strane NSA. Tanjug piše da to neće uzdrmati odnos EU-SAD.
Ranije danas, Evropski parlament je odlučio da će istragu sprovesti Komitet za osnovna prava i slobode EP, a rezultate će saopštiti najkasnije do kraja godine.
Poslanici su sa 483 glasova za, 98 protiv i 65 uzdržanih oštro osudili aktivnosti američke službe u Evropi koje je novinarima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << britanskog Gardijana otkrio "zviždač" Edvard Snouden, koga su američke vlade optužile za špijunažu. Istovremeno, oni su se u ovoj rezoluciji založili da se "zviždačima" kao što je Snouden da veći stepen zaštite od progona zbog odavanja informacija koje su u interesu javnosti.
S druge strane, kako ocenjuje Tanjug, uprkos gnevnim glasovima koji se ovih dana čuju iz Brisela i drugih evropskih prestonica, otkriće da SAD špijuniraju svoje evropske prijatelje neće ostaviti dublje posledice na transatlantske odnose.
Tokom proteklih nekoliko dana, gotovo svi evropski zvaničnici su se manjom ili višom dozom indignacije oglasili povodom afere koju je prošlog vikenda lansirao nemački nedeljnik Špigl, izveštajem da su američke tajne službe nadzirale prostorije EU u Vašingtonu, Njujorku i Briselu, kao i da su prikupljali podatke o komunikacijama desetina, možda i stotina miliona evropskih građana.
Skandal je dodatno raspirila "blamaža" nastala odisejom bolivijskog predsednika Eva Moralesa, koji je prinudno prizemljen u Beč nakon lažne dojave da se u predsedničkom avionu nalazi zvizdač Snouden, koji je optužen za špijunažu jer je novinarima, najpre Gardijana, a potom Špigla, otkrio podatke o aktivnostima Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) u Evropi.
Epizoda je pokazala da vazdušni prostor nad Evropom u krajnjoj liniji kontrolišu Amerikanci, jer su kontrolori nekoliko zemalja bez pogovora ispunili pravno sumnjiv američki nalog da ne dozvole prelet Moralesovom avionu. Nadležni su sada u poziciji da ljutitom Moralesu i svojim građanima prilično neuverljivo objašnjavaju kako je do toga došlo.
Evropski parlament je danas, podseća Tanjug, izglasao oštru, ali neobavezujuću, rezoluciju povodom ove stvari i naložio istragu, a šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton zatražila od državnog sekretara SAD Džona Kerija da proveri i objasni podatke do kojih je došao Špigl. U tom cilju je formirana zajedničko-američka radna grupa sa zadatkom da razjasni aferu. I to bi, otprilike bilo sve.
Ispostavilo se da EU, osim oštrih reči, nema nameru da ozbiljnije zateže odnose sa SAD. Kad je reč o konkretnim potezima, najdalje dokle se došlo je pretnja Francuske da će tražiti da se za dve nedelje odlože pregovori o Transatlantskom trgovinskom sporazumu (TTS) kojim bi tržista EU trebalo da se spoje u jedinstvenu celinu.
Ti pregovori su zakazani za početak sledeće nedelje, a za sada izgleda da Francuska nema dovoljnu podršku da pretnju sprovede. Sem toga, odlaganje od dve nedelje ne bi bitno promenilo dinamiku pregovora, pa bi se i ta mera svela na puku simboliku.
Postoje dva razloga što reakcije EU, pa i pojedinačnih zemalja, na penetraciju evropskog bezbednosnog sistema ovako prigušene. Prvi je hipokrizija: sada se otkriva da su mnoge zemlje, na primer Nemačka, bile i te kako svesne da NSA prisluškuje njihove gradjane, pa su čak u tome pomalo i učestvovale.
Razlog je što u većini demokratskih zemalja, na primer u Nemačkoj, tajne službe ne smeju da nadziru svoje gradjane bez sudskog naloga. Ali ako podatke o Nemcima prikuplja NSA, pa ih onda deli sa prijateljskom nemačkom službom, onda nemačka služba može da kaže da je do njih došla legalno. Slične aranžmane NSA je imala i sa većinom drugih zemalja, a naročito sa Velikom Britanijom.
Druga stvar je što se sada ispostavlja da su Amerikanci u toj trgovini tajnim informacijama sa evropskim partnerima uzimali više nego što su davali, ali ni to nikog ne bi trebalo da iznenadi. Uostalom, kao što je nedavno primetio britanski novinar Tim Džuda, ako je tačno da se međunarodni odnosi ne zasnivaju na prijateljstvu nego na interesima, to važi i za prijateljske službe.
Mnogo važniji razlog što Evropa baš kao i SAD žudi da se ova neprijatna stvar što pre zaboravi je novac. Nezgodno je što je skandal izbio baš uoči otvaranja pregovora o TTS, ali kad taj sporazum bude finalizovan, objediniće američko i evropsko tržiste u jedinstvenu celinu sa oko 900 miliona potrošača i sa oko 40 odsto učesća u ukupnom globalnom trgovinskom prometu.
To će dati transfuziju anemičnoj evrozoni i ojačati evropsku poziciju prema zemljama BRIK, a naročito Kini. Ovako važni sporazumi se ne otkazuju zbog trivijalija kao što su par bubica pronađenih po ambasadama, pa čak ni zbog narušavanja zaštite privatnosti građana.
Stoga ne treba da čudi što je fokus ove afere već počeo da se izmešta na za suštinu priče mnogo manje relevantnu, ali medijski mnogo atraktivniju sudbinu begunca Edvarda Snoudena, koja poprima sve odlike uspešnog rijaliti šoua.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
