Izvor: Politika, 06.Mar.2014, 12:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pretnja sankcijama Rusiji

Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder kaže da Zapad gaji mržnju prema Putinu

Specijalno za „Politiku”

Pariz – Diplomatsko odmeravanje snaga između Zapada i Rusije oko Ukrajine nastavilo se u Parizu, gde su se prvi put od izbijanja krize sastali šefovi američke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ruske diplomatije, Džon Keri i Sergej Lavrov. Predsednik Fransoa Oland je iskoristio ranije zakazani sastanak povodom situacije u Libanu da okupi glavne aktere krize, među kojima i predstavnike Evropske unije i Ukrajine, koji su pozvani u poslednjem trenutku.

Saloni Ke d’Orseja bili su centar diplomatskih pregovora o političkoj krizi u Ukrajini, u kojima su predstavnici zapadnih zemalja tragali za zajedničkom strategijom, nakon što su porasle tenzije između Vašingtona i Moskve. Poruke koje su upućene nakon sastanka u Parizu navode na zaključak da se nastavlja politika štapa i šargarepe, koja kombinuje pretnje i poziv na dijalog.

Ton je dao predsednik Oland, koji je uoči diplomatskog maratona izjavio da je „uloga Francuske, zajedno sa Evropom, da izvrši sve moguće pritiske, uključujući i mogućnost sankcija, kako bi nametnula dijalog i političko rešenje krize”.

Koristeći formulu američkog predsednika, zapadne diplomate traže od Moskve „deeskalaciju”, to jest smanjenje vojnih aktivnosti koje bi mogle da povećaju tenzije u Ukrajini, za šta optužuju Rusiju. Obama je tražio od Putina da povuče vojsku na Krimu u kasarne i predložio slanje međunarodnih posmatrača, koji bi garantovali prava Ukrajinaca ruskog porekla.

Jučerašnje izjave evropskih zvaničnika išle su u tom pravcu. Šef britanske diplomatije Vilijem Hejg, nakon sastanka sa predstavnicima SAD, EU i Ukrajine, na svom tviter nalogu je napisao da je postignuto „čvrsto jedinstvo” i da bi „Rusija mogla da trpi posledice ukoliko ne deeskalira”, dok je njegov francuski kolega Loran Fabijus poručio da bi EU mogla da izglasa sankcije Rusiji već u četvrtak ukoliko Moskva ne pristupi „deeskalaciji”.

Dok je nemačka vlada u izjavama manje naklonjena sankcijama Rusiji, pošto sa njom ima jake ekonomske veze, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder je u Parizu čak govorio o mržnji koju Zapad gaji prema Putinu.

„Mržnja nikada nije bila kriterijum u politici. Politika mora da bude racionalna, razumna. Većinu problema u svetu, u Siriji, Iranu ili Ukrajini, možemo da rešimo samo sa Rusijom, a ne protiv nje”, izjavio je francuskim medijima Šreder, sada savetnik ruske energetske kompanije „Gasprom”.

Ova izjava je podstakla novinara „Monda” da ga nazove „Putinovim prijateljem” koji je došao da „govori zlobno o Zapadu”. Novinaru se nije svidelo ni to što je Šreder rekao da je velika greška na početku krize u Ukrajini bila da se sazove sastanak NATO-a, organizacije koja „ne samo da ne budi poverenje, već izaziva strepnje”.

Uprkos međusobnih pretnji sankcijama, francuski komentatori ocenjuju da se rešenje za izlazak iz krize naslućuje zahvaljujući posredovanju Nemačke, koja je predložila osnivanje kontakt-grupe. Žive diplomatske aktivnosti ukazuju na rešenost svih strana da se potraži političko rešenje.

Uticajni analitičar Bernar Geta smatra da se kriza nije produbila pošto ruske trupe nisu izašle van okvira Krima, što je znak, smatra on, da su Rusi spremni na kompromis.

„Zapad nastavlja da diže ton, ali još radi na tome da se pronađe okvir za razgovore sa Moskvom. Kuda ide ova kriza? To niko ne zna”, zaključio je Geta u svom komentaru na radiju Frans enter.

Ana Otašević

objavljeno: 06.03,2014.

Nastavak na Politika...