Izvor: Prva.rs, 07.Jul.2014, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preminuo glumac Bora Todorović
Kako su preneli ranije beogradski mediji, glumac je nedavno operisao slepo crevo. Tokom oporavka mu je pozlilo i pao je u komu.
Todorović je rođen je 1930. godine u učiteljskoj porodici u Beogradu. Napustio je studije mašinstva i posvetio se studiranju glume. Bio je u klasi sa Ljubom Tadićem, Slobodanom Cicom Perovićem, Markom Todorovićem kod profesora Joza Laurenčića.
Brat je slavne Mire Stupice, a otac glumca Srđana Todorovića i glumice Dane Todorović.
Njegov prvi pozorišni angažman bio je u Beogradskom dramskom pozorištu, ali ubrzo sa sestrom Mirom Stupicom i njenim tadašnjim suprugom Bojanom Stupicom odlazi u Zagreb gde je četiri godine radio na sceni Hrvatskog narodnog kazališta.
Po povratku u Beograd igra u Ateljeu 212 do 1983. godine, u kome se i najduže zadržao igrajući u predstavama: Arsenik i stare čipke, Sprovod, Krmeći kas, Razvojni put Bore Šnajdera, Kape dole, Druga vrata levo, Mrak i šuma gusta, Pseće srce, Radovan III, Maratonci trče počasni krug, Čudo u Šarganu, Audijencija Vernisaž, Veština, Povratak.
Na filmu je ostvario veliki broj značajnih uloga, prepoznatljivim po njegovom ozbiljnom izrazu lica čak i kada su u pitanju komedije. Mnoge replike likova koje je igrao danas su prepoznatljive i često se citiraju.
Dobitnik je brojnih nagrada uključujući Sterijinu, nagradu Ćuran, Zoranov brk, Pavle Vusijić, Gran pri za ulogu u "Profesionalcu" u Kanu.
Oličenje Beograda, njegovog duha i šarma
Kolege i prijatelji preminulog glumca su ocenili da smo sa odlaskom Bore Todorovića izgubili velikog glumca, jednu od najvedrijih ličnosti beogradskog pejzaža i sjajnog druga i prijatelja,
Bora Torodović je bio "oličenje Beograda, njegovog duha, šarma, lakoće", rekao je reditelj Goran Marković.
"Sa njim odlazi i taj Beograd, nema ko Boru da nasledi", konstatovao je reditelj u čijoj je "Nacionalnoj klasi" Todorović ostvario jedan od upravo takvih likova, majstora i zavodnika Žileta.
Međutim, kako je istakao, "malo ko zna da se iza tog šereta krio jedan ozbiljan misleći čovek, koji je, slušajući samo svoje srce i prateći dosledno svoja uverenja, donosio često vrlo hrabre i nepopularne političke odluke".
"On je bio slobodan čovek koji je mogao da živi prema načelima u koja je verovao. A to može jako malo ljudi", izjavio je Marković Tanjugu.
"Napustio nas je jedan od najznačajnijih, najpopularnijih i najšarmantiji glumac u istoriji srpskog pozorišta, filma i televizije. Bora je bio i ostaće upamćen po ulogama malih ljudi koji se snalaze uz osmeh i priče za preživljavanje. Često je igrao samog sebe sa šarmom koji je zaštitni znak Beograda, rekao je Tanjugu dramski pisac Dušan Kovačević.
"Sa Borom odlazi najbliži rod mnogih građana Srbije, a meni će nedostajati moj stariji brat", dodao je on.
Glumac Branislav Lečić rekao je da mu je "veoma teško što je otišao jedan od izuzetnih glumaca i prijatelja, Bora Todorović.
Sa njim sam radio film "Profesionalac" i to je bilo na moje zadovoljstvo, jer nikada lakše i lepše nisam radio sa jednim glumcem koji itekako ume da napravi fleksibilnu granicu između svog intimnog, privatnog i onoga što je glumački zadatak, rekao je Lečić Tanjugu.
"Mislim da ga je to karakterisalo kroz ceo život, a to su mogli i svi ostali da osete, a to je da se ne zna da li se zeza ili glumi, da li je ozbiljan ili se šali. Njegova duhovitost i humor su bili hrana ne samo na sceni, već i izvan nje, zato što je zajedno sa Draganom Nikolićem i drugim glumcima uspevao da napravi zanimljivu atmosferu, kao i da stvori priče, anegdote koje i dan danas žive", dodao je on.
On je redak talentovani, spontani glumac koji je uvek uspevao da ostavi svoj lični pečat u svemu što je radio, zaključio je Lečić.
"Bora je bio veliki, suptilan glumac, ali pre svega sjajan drug i prijatelj. Duhovit, uvek najlmlađi u društvu. Ali, nažalost najmlađi i odlazi. Neizmerno sam tužan", rekao je Tanjugu režiser Goran Paskaljević.
Teatrolog Jovan Ćirilov ocenio je da je sa odlaskom Todorovića iz naše sredine "nestao jedan od najvedrijih glumaca i ličnosti beogradskog pejžaža.
"I to je nekakva životna protivrečnost povezivati Boru Todorovića sa krajem. Ostaje nam uverenje da glumačka umetnost ostavlja za sobom trag, pre svega u njegovoj porodici, u njegovom sinu, uticaju koji je učinio na druge, bar utisku da se sa vedrinom može prolaziti kroz naš tegobni život i kroz našu sredinu u kojoj uvek ima viška istorije", rekao je Ćirilov Tanjugu.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović rekao je da je smrt Todorovića "ogroman gubitak i za našu kinematografiju i za pozorište i za porodicu i kulturu".
To je karijera koja je trajala kao malo koja, on je još 1956. igrao u filmu "Mreža" Bojana Stupice i tada je počeo svoju filmsku karijeru i svih ovih godina bio je prisutan i na filmu i na televiziji.
Ono što je radio 80-tih godina sa svim najpoznatijim rediteljima sa ovih prostora: Goranom Markovićem, Goranom Paskaljevićem, Emirom Kusturicom, Šijanom, Baletićem, Duškom Kovačevićem... je ono po čemu se naša kinematografija prepoznaje kada se osvrnete šta je naša kinematografija bila u 20. veku, rekao je Zelenović Tanjugu.
"Ono što je meni zanimljivo je da se replike iz tih filmova u kojima je igrao i danas se mogu čuti u svakodnevnom govoru i to govori da Bora Todorović nije bio glumac klišea. Sve su njegove uloge veoma raznovrsne i osobene na svoj načim i to je dokaz njegovog ogromnog glumačkog talenta koji je Bora posedovao. Ogroman je gubitak za sve nas", zaključio je on.
