Izvor: Blic, 30.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsedniku i Vojvodini veća ovlašćenja
Predsedniku i Vojvodini veća ovlašćenja
Tekst novog ustava Srbije još nije poznat široj javnosti. Pravni stručnjaci, kao i OEBS, vladajućoj strukturi zameraju što je zbog iznenadne ishitrenosti da se ustav donese pre 1. oktobra, zaobiđena javna rasprava o tekstu ustava, kao i to što u usaglašavanju ustava nisu učestvovali predstavnici manjina, pokrajina, niti drugih relevantnih institucija. Pravni eksperti su stoga ocenili da je novi ustav oruđe političara na vlasti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u funkciji predstojećih izbora.
Advokat Slobodan Beljanski smatra da je način na koji se donosi ustav dubinski protivrečan jer se 'donosioci trude da poštuju formalnu proceduru, ali istovremeno krše materijalno pravna politička pravila za donošenje novog ustava'. On podseća da pravila nalažu otvorenu i temeljnu javnu raspravu, stručnu diskusiju, predstavljanje pravnih stavova na populistički način laicima koji će se o ustavu izjašnjavati na referendumu, ali da su sva ta pravila prilikom donošenja novog ustava Srbije zaobiđena.
Iako predstavnici vlasti, kao i predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić, tvrde da je javne rasprave bilo jer se o ustavu razgovara već nekoliko godina, Beljanski upozorava na to da su iznošeni samo različiti koncepti, ali da je javnost ostala uskraćena za javnu raspravu povodom konkretnih formulacija u ustavu.
Profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić složila se da je neodržavanje javne rasprave samo jedan od demokratskih deficita prilikom usvajanja novog ustava. Kako kaže, iako ustav ne predviđa javnu raspravu, politički je običaj i nužnost da se takva široka rasprava organizuje kako bi se sa tekstom ustava upoznali građani.
Ona tvrdi da je mana novog ustava i to što nisu konsultovani predstavnici manjina i Vojvodine, kao ni bilo koji pravni fakultet u Srbiji, niti naučni instituti ili neko od najpoznatijih stručnjaka u oblasti ustavnog prava.
- Ispada da je ustav sramotni akt koji treba prikriti, a ne najviši državni pravni akt. I ja bih, kao građanin, ne samo kao pravnik, volela da vidim šta u ustavu piše - ocenjuje profesorka prava. Profesorka Univerziteta u Novom Sadu Marijana Pajvančić slaže se da je najveći problem u proceduri donošenja ustava to što se rad na ustavu 'brižljivo skriva, pa čak i od narodnih poslanika'.
- Pisanje ustava nije ekskluzivno pravo političkih stranka, a ponajmanje njihovih lidera - naglasila je ona i ocenila da ova skupština nema legitimitet da obavlja ustavotvornu funkciju.
Beljanski zato tvrdi da je tekst ustava usaglašen 'brzopleto i nedopustivo'.
Ivana Cvetković - Nikola M. Jovanović Vodič kroz ustavne promene Novi Ustav
1. Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima
2. Republika Srbije je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi
3. Republika Srbija ima svoj grb, himnu i zastavu. Grb Republike Srbije se koristi kao veliki grb i mali grb. Zastava Republike Srbije se koristi kao narodna zastava i državna zastava. Himna Republike Srbije jeste svečana pesma 'Bože pravde'.
4. Spoljna politika Republike Srbije počiva na opštepriznatim principima i pravilima međunarodnog prava. Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom.
5. Državljanin Republike Srbije može biti izručen samo ako to nalažu međunarodne obaveze Republike Srbije
6. U odnosu na krivični postupak za koji je uspostavljen imunitet poslanika ne teku rokovi u postupku.
7. Predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vrši druge poslove određene Ustavom, zakonom i poslovnikom.
8. Predsednik Republike bira se neposredno na pet godina. Može da raspusti Narodnu skupštinu na obrazloženi predlog Vlade. Predsednik Republike svojim ukazom raspušta Skupštinu u slučajevima određenim Ustavom. Predsednik Srbije postavlja i opoziva ambasadore i imenuje druge funkcionere određene Ustavom. Predsednika Republike smenjuju sa najmanje 167 glasova poslanika ako u pokrenutom postupku za razrešenje Ustavni sud odluči da je on prekršio Ustav.
9. Vojska Srbije - o upotrebi vojske odlučuje Narodna skupština. O Vojsci Srbije se donosi zakon.
10. Zaštitnik građana štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave. O zaštitniku građana se donosi zakon.
11. Ustavni sud čini 15 sudija koje se imenuju na devet godina. Jedan kandidat mora da bude sa teritorije autonomnih pokrajina.
12. Autonomna Pokrajina Vojvodina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti - sopstvenu imovinu i prihode. Ustav iz 1990.
1. Polazeći od vekovne borbe srpskog naroda za slobodu, njegove slobodarske, demokratske i državotvorne tradicije, istorijskog razvoja i zajedničkog života svih naroda i narodnosti u Srbiji, rešeni da ostvare demokratsku državu srpskog naroda u kojoj se pripadnicima drugih naroda i narodnosti obezbeđuje ostvarivanje nacionalnih prava, zasnovano na poštovanju sloboda i prava čoveka i građanina, na suverenosti koja pripada svim građanima, na vladavini prava, na socijalnoj pravdi i ravnopravnim uslovima za napredak pojedinca i društva
2. Republika Srbija je demokratska država svih građana koji u njoj žive, zasnovana na slobodama i pravima čoveka i građanina, na vladavini prava i na socijalnoj pravdi
3. Republika Srbija ima grb, zastavu i himnu. Grb zastava i himna se potvrđuju po postupku predviđenom za promenu Ustava
4. Nema odredbe
5. Građanin Srbije ne može biti lišen državljanstva niti prognan ili ekstradiran
6. Nema odredbe
7. Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za narodne poslanike i za predsednika Republike. Predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu i saziva njene sednice.
8. Predsednik Republike nije raspisivao izbore za parlament po važećem ustavu, a bio je smenjiv samo po proceduri istoj kao i za donošenje ustava.
9. Položaj vojske bio je regulisan Ustavom SRJ i Ustavnom poveljom Tačke sporenja
1. Sve stranke saglasne da u preambuli bude navedeno da je Kosovo deo Srbije
2.DSS predlagao da Srbija bude država srpskog naroda, DS da bude država svih građana i građanki.
5. SRS i SPS tražili da izručenje građana bude dopušteno samo ako je reč o obavezama koje su prihvaćene pre izvršavanja krivičnih dela za koje se građanin tereti.
8. SRS tražio da se predsednik Skupštine bira u parlamentu, kao i predsednici opština u skupštinama opština. Prihvaćeno da se predsednici opština biraju u lokalnim parlamentima.
9. Nije bilo konkretnih predloga
12. SRS bio protiv bilo kakvog povećanja nadležnosti Vojvodine. DS tražio da Vojvodina može da naplati poreze, kao i da ima svoje službe za kontrolu javnog reda i mira (policiju). Vučetić: Ljudska prava po najvišim standardima
Slobodan Vučetić, predsednik USS, priznaje da bi 'bilo dobro i poželjno da je održana javna rasprava o novom ustavu Srbije', ali ističe da 'u javnosti ta rasprava traje već dve-tri godine'. Kako kaže, tekst ustava i nije podoban za laičku raspravu, ali jeste podoban da se ljudi upoznaju s njegovim sadržajem.
On smatra da su u ustavnim predlozima najspornije bile tri tačke - da li će Srbija biti država srpskog naroda ili država građana, način izbora predsednika Srbije i položaj Vojvodine, i da se o tome u javnosti raspravljalo.
Bitno je, dodao je Vučetić, da će centralni deo ustava koji uređuje ljudska prava biti u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.
Lj. B.
Kostreš: Bojkot kao poslednji argument
Poziv građanima Vojvodine da bojkotuju referendum o ustavu Srbije 'poslednji je argument' pokrajinske administracije, izjavio je, posle jučerašnjeg razgovora sa premijerom Koštunicom u Beogradu, predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš.
- Bojim se da ni jedan ni drugi nismo odmakli od početnih pozicija. Jedino što smo se dogovorili to je, po onoj staroj srpskoj, da ćemo se dogovoriti - izjavio je za 'Blic' Kostreš. Kako je podvukao, sa premijerom je razgovarao samo u načelu o teritorijalnoj organizaciji zemlje i ljudskim i manjinskim pravima jer nisu imali tekst ustava ispred sebe.
- Koštunica je ponovio stav da će Vojvodina imati finansijsku autonomiju. Na moje pitanje kako može da se sprovodi finansijska autonomija bez zakonodavne vlasti, nisam dobio odgovor - ispričao je Kostreš.
Lider Saveza vojvođanskih Mađara Jožef Kasa juče je izjavio da je ova stranka spremna da sarađuje sa svim partijama evropskih vrednosti koje poštuju prava nacionalnih manjina.
- Istina je da smo ranije imali nesuglasica, ali taj je nesporazum, baš zahvaljujući potezima DSS, otklonjen - rekao je Kasa, koji je odbacio ideje o bojkotu referenduma.
Ne želimo da stvaramo plodno tlo radikalizaciji Srbije. - rekao je lider SVM.
M. M. - M. P.
