Izvor: Southeast European Times, 02.Sep.2011, 23:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povratak „super guvernera“?

Nakon pojavljivanja ideje o davanju većih ovlašćenja nekim provincijskim guvernerima usledila je debata o ulozi civila i vojske u borbi protiv terorizma.

02/09/2011

Sevda Juzbašioglu za Southeast European Times – 2.9.2011.

Porast nasilja između turskih snaga bezbednosti i PKK podstakao je vladu na raspravu o nizu novih bezbednosnih mera predostrožnosti. Pored proširenja vojnih operacija, davanje dodatnih ovlašćenja guvernerima je tema o kojoj se >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << raspravlja od poslednjeg sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost (MGK) održanog 18. avgusta.

U Turskoj je guverner javni zvaničnik sa najviše ovlašćenja u provinciji, kog imenuje Ankara i koji kontroliše policiju i žandarmeriju. Iako vojne akcije zahtevaju pismeno odobrenje guvernera, sa novim ovlašćenjima koja se trenutno razmatraju guverner bi takođe imao ključnu ulogu u raspoređivanju i upravljanju vojnim snagama.

To pitanje je izazvalo žestoku debatu, s obzirom da su „super guverneri“ postali sinonim za najgori period borbe države protiv kurdskog separatizma pod OHAL-om (Regionom u vanrednom stanju), koji je okončan 2002. godine.

Vanredno stanje, koje je počelo 1987. godine, produžavano je 46 puta i u tom periodu je postojalo šest „super guvernera“. Guverneri su bili izuzeti od odgovornosti i njihove odluke nisu bile podložne sudskim postupcima.

U tom periodu počinjena su brojna kršenja ljudskih prava, uključujući vansudska pogubljenja, raseljavanje stanovništva i ograničavanje drugih sloboda – što je period istorije sa kojim se zemlja i dalje miri.

Međutim, Mehmet Jegin iz Organizacije za međunarodna strateška istraživanja (USAK) smatra da današnja Turska ne bi trebalo da se poredi sa Turskom devedesetih godina.

„Više nismo svedoci nerešenih političkih ubistava ili torture. Prolazimo kroz civilizacijski proces… Prvi put u istoriji najviši vojni, a ne civilni zvaničnici, podnose ostavke“, ukazao je Jegin.

Jegin je takođe istakao da je ovaj korak pitanje zaštite civila, a ne borbe protiv njih. „Percepcija je bila sasvim drugačija devedesetih godina“, rekao je on, tvrdeći da su u tom periodu ljudi ispaštali zato što su snage koje je trebalo da ih štite takođe vršile napade na njih. Sada, kaže on, vlada pokušava da pridobije podršku građana povećanjem prisustva civila u regionu.

Međutim, prema rečima stručnjaka za terorizam i političara Umita Ozdaga, davanje nadležnosti guvernerima nad vojnim akcijama bilo bi pogrešno.

„Raspoređivanje i upravljanje [trupama] nije nešto što civil može da radi. Ako ste guverner vi možete da kažete „Snage PKK nalaze se na tom frontu, idite i uništite ih“, jer kao guverner vi to treba da radite, imate ovlašćenja. Ali, ako izlazite i izdajete vojnička naređenja tipa „Opkolite ih sa desna, popnite se sa leve strane“, onda će to dovesti do katastrofe“, rekao je Ozdag.

Debata o ulozi civila i vojske u strategiji Turske u borbi protiv terorizma takođe je otvorila pitanje civilno-vojnih odnosa, a neki tvrde da će imenovanje „super guvernera“ smanjiti ulogu vojske na jugoistoku.

Specijalista za borbu protiv terorizma Erdžan Čitlioglu kaže da vlada želi da se oseća još nadležnijom u jugoistočnom regionu, iako guverneri već imaju široka ovlašćenja.

„Brzina njihove koordinacije sa vojskom je ključna; možda birokratska pitanja kao što je pismena dozvola mogu da se izbegnu. Davanjem novih ovlašćenja guvernerima, kontrola vlade nad regionom će se povećati“, tvrdi on.

Nastavak na Southeast European Times...