Izvor: Politika, 12.Apr.2013, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pošteda za Pentagon
Uprkos najavama veće štednje na vojnim izdacima, novi vojni budžet samo jedan odsto manji od starog
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Iako je svako političko nadvlačenje oko budžeta u Vašingtonu redovan godišnji ritual (koji ovoga puta kasni oko dva meseca), to je istovremeno i ideološka borba za definisanje karaktera američke federalne države u kojoj su dve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << partije uglavnom bile saglasne oko jednog: da je troškovnik Pentagona „sveta krava” koju ne treba mnogo uznemiravati.
„Sekvester” koji će, ako se u međuvremenu ne postigne drugačiji dogovor, na snazi ostati do kraja ove fiskalne godine (30. septembar), vojnoj kasi je doduše zakinuo 41 milijardu dolara, ali mnogi očekuju da će budžetski dogovor za fiskalnu 2014. koja počinje 1. oktobra to skinuti s dnevnog reda. A Pentagon je pošteđen i u Obaminom budžetskom predlogu koji poziva na umerenu štednju: njegovi izdaci će u godini kada će biti okončano američko povlačenje iz Avganistana biti za samo jedan odsto manji od postojećih.
Kako je izneo državni sekretar za odbranu Čak Hejgel, vojska će u idućoj godini imati na raspolaganju 526,6 milijardi. To je, naravno, i dalje apsolutni svetski rekord, pošto vojni troškovi SAD ostaju veći nego sledećih 10 zemalja sa najvećim izdacima za odbranu uzeti zajedno – Kine, Rusije, Velike Britanije, Francuske, Japana, Indije, Sudijske Arabije, Nemačke, Italije i Južne Koreje. Pri čemu su samo dve zemlje sa ove liste potencijalni američki neprijatelji: Kina i Rusija. Trenutno su američki vojni izdaci 38 odsto ukupnih svetskih.
To se opravdava stavom da su SAD jedina globalna supersila i da njeni potencijali i odgovornosti moraju da budu primereni njenim globalnim obavezama. Da li međutim u ovakvoj srazmeri, pitanje je za debatu.
Prenaduvani budžet Pentagona je naime i rezultat činjenice da je vojnoindustrijski kompleks duboko isprepletan sa ekonomijom i političkim sistemom, zbog čega njegov karakter ne može bitno da se promeni – osim da ovi troškovi rastu. Oružane snage su naime veliki potrošač i njihovi izdaci su nečiji prihodi koji održavaju na stotine hiljada radnih mesta. Protiv odustajanja od nekog projekta, ma koliko bilo očigledno da je preskup i da nije neophodan to uvek pogađa jedan broj kongresmena u čijoj je državi ili izbornoj jedinici liferant tog oružja – počinje intenzivno lobiranje i od njegovog ukidanja se po pravilu odustaje.
Prema Obaminom planu, Pentagon bi u idućih 10 godina ipak morao da uštedi 150 milijardi dolara. „Sadašnje fiskalne realnosti zahtevaju da donesemo teške odluke koje su dosad bile odlagane”, rekao je tim povodom ministar Hejgel. Koje su to odluke?
Jedna od mera štednje koju će svakako biti najlakše sprovesti jeste smanjivanje broja civila zaposlenih u Pentagonu za pet do šest odsto. Sada ih je ukupno 800.000, a bez posla bi trebalo da ostane njih oko 50.000.
Mnogo teže će ići sa nekim projektima modernizacije vojne opreme. Tako je već odlučeno da se zadržava kontroverzan i jedan od najskupljih u istoriji, program uvođenja u sastav ratne avijacije aviona F-35. Takođe, ostaje plan da se floti pridoda još jedan nosač aviona.
Ono što će ići najteže sa stanovišta politike jeste zatvaranje baza na domaćem terenu. Uprkos tome što su neke sasvim nepotrebne, od njih po pravilu zavisi lokalna ekonomija, a kongresmeni su u takvim slučajevima veoma solidarni, jer svakom već sutra u sličnoj situaciji može zatrebati podrška kolega. Zbog toga će se i ovoga puta taj problem rešavati na način koji svugde garantuje da neće biti rešen: osnivanjem specijalne komisije.
Projekcija troškova za 2014. uzima u obzir da će do njenog kraja biti okončano izvlačenje trupa i opreme iz Avganistana, što je inače logistička noćna mora. Ali se zato predviđa jačanje ratnih potencijala na Dalekom istoku, gde iracionalno ponašanje Severne Koreje ugrožava ključne američke saveznike u tom delu sveta, Južnu Koreju i Japan.
To je razlog za novo odlaganje odluke o smanjivanju brojnog stanja profesionalnih vojnika među marincima i u kopnenoj vojsci.
Najzad, spasonosna formula da se uštedi koja milijarda jeste ograničavanje povećanja plata u Pentagonu na jedan odsto, što bi budžet rasteretilo za 19 milijardi. Dakle, sve promene su takve da se u suštini ništa ne promeni.
Milan Mišić
objavljeno: 12.04.2013.
