Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Sep.2011, 02:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslanici o zakonu o restituciji

BEOGRAD -

Poslanici republičkog parlamenta završili su danas, nakon više od osam sati rasprave, načelni pretres o predloženim rešenjima o restituciji i rad nastavili debatom o izmenama Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama.

Izmenama tog zakona predviđeno je da se oduzeta imovina crkvama i verskim zajednicama vraća samo u naturalnom obliku, a da se u slučaju ako to nije moguće ostvaruje pravo na obeštećenje u vidu državnih obveznica Srbije i u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << novcu.

Ukinuta mogućnost nadoknade u vidu druge imovine

Time je ukinuta mogućnost nadoknade u vidu druge odgovarajuće imovine, jer opšti zakon o vraćanju imovine i obeštećenju ne poznaje takav oblik vraćanja imovine.

Nova rešenja predviđaju i da Agencija za restituciju vodi postupak i odlučuje o zahtevima za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje, pruža stručnu pomoć podnosiocima zahteva, vodi evidencije, godišnje izveštava vladu…

Po aktuelnom zakonu, svim crkvama i verskim zajednicama je do kraja 2010. godine u naturalnom obliku vraćeno blizu 40 odsto oduzetog zemljišta i 15 odsto oduzetih objekata.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je večeras da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi, od 2007. do 2010. godine, u procesu restitucije vraćeno 45 odsto traženog zemljišta i 19 odsto traženih objekata.

Predstavljajući poslanicima predložene izmene Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, Đelić je rekao da se to može smatrati uspešnim postupkom, iako su neke eparhije gotovo u potpunosti završile taj postupak, a neke ga tek počele.

Đelić je kazao i da je Rimokatoličkoj crkvi vraćeno 12 odsto zemljišta, dok je drugim crkvama i verskim zajednicama vraćeno pet odsto traženog zemljišta i 13 odsto traženih objekata.

"Postupak vraćanja imovine crkvama i verskim zajednicama nije završen i zato je bitno da se tempo ubrza", rekao je Đelić i dodao da su pojedina javna preduzeća, poput "Srbijašuma", otežavala taj posao.

U toku dana poslanici su razmotrili u načelu predloženi zakon o vraćanju imovine i obeštećenju, koji će dobiti glasove poslanika vladajuće većine, kao i LDP, iako je za tu stranku, ali i pojedine poslanike vladajuće koalicije, sporan vladin amandman koji predviđa izuzeće iz restitucije samo stranih državljana, pripadnika okupacionih snaga tokom Drugog svetskog rata.

Skupština Srbije počela je danas raspravu o Predlogu zakona o vraćanju imovine i obeštećenju vlasnika imovine nacionalizovane posle Drugog svetskog rata.

Vlada Srbije, koja je parlamentu predložila da taj zakonski predlog usvoji po hitnom postupku, veruje da će predloženim rešenjima biti ispravljena istorijska nepravda učinjena oduzimanjem imovine na ideološkim osnovama nakon Drugog svetskog rata.

Prema predloženim rešenjima, najveći deo restitucije biće obavljen naturalnim vraćanjem, a finansijsko obeštećenje će biti sprovedeno obveznicima u roku od 15 godina.

Građani koji su stariji od 70 godina te obveznice će moći da naplate u roku od pet godina, a predloženo je da maksimalno obeštećenje po vlasniku bude 500.000 evra.

Vlada Srbije usvojila je nekoliko amandmana, kojima je, pored ostalog, precizirala da pravo na povraćaj imovine nemaju strani državljani, pripadnici okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Srbije za vreme Drugog svetskog rata, što je bio uslov Saveza vojvođanskih Mađara.

Đelić: Restitucijom do moderne države koja poštuje prava

Potpredsednik vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je danas da će Srbija usvajanjem predloženog zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju biti prepoznata kao moderna država koja poštuje privatnu svojinu.

Đelić je u Skupštini Srbije, gde je poslanicima obrazložio predložena zakonska rešenja, rekao da će njihovim usvajanjem biti ispravljena istorijska nepravda, biti vraćena pravna sigurnost u državi i poboljšana investiciona klima.

Podsećajući da je njihovo usvajanje jedan od uslova da bi Srbija stekla status kandidata za članstvo u EU, Đelić je naglasio da se prilikom izrade zakona vodilo računa da bude ispravljena nepravda prema mnogim porodicama, da se poštuje legalno stečena svojina današnjih vlasnika, kao i da zakon bude usklađen sa raspoloživim imovinskim i finansijskim resursima zemlje.

Đelić je objasnio da će predmet vraćanja biti sva imovina koja je oduzeta posle Drugog svetskog rata i da ona uz nekretnine i preduzeća uključuje i pokretne stvari, pa sve do građevinskog i poljoprivrednog zemljišta.

Predloženim zakonom daje se prioritet vraćanju imovine u naturi svuda gde je to moguće, a gde nije bivši vlasnici će dobiti obeštećenja u novcu i obveznicama i to po sadašnjoj tržišnoj vrednosti. Obveznice će biti emitovane u evrima.

Građani koji su stariji od 70 godina te obveznice će moći da naplate u roku od pet godina.

Pravo na restituciju, prema Đelićevim rečima, neće imati strani državljani koji su bili pripadnici okupacionih snaga, dok će rehabilitovana lica imati to pravo.

Uslovi vraćanja imovine će, kako je istakao, biti istovetni za sve kategorije stanovništva, a od momenta usvajanja ovog zakona biće zabranjeno otuđenje te imovine, naročito u procesu privatizacije.

"Cilj nam je da prve odluke budu donesene što je pre moguće. Nadam se da ćemo već sledeće godine imati prve rezultate vraćanja imovine u naturi", rekao je Đelić, dodajući da će država u najvećem broju zahteva za vraćanje poljoprivrednog zemljišta, a reč je o čak 300.000 hektara, biti u stanju da imovinu vrati u naturi.

Đelić je naveo da su predloženim zakonom predviđeni izuzeci iz restitucije, po kojima se Srbija ne razlikuje od drugih zemalja, pa se tako neće vraćati zgrade u kojima je policija, bolnice, škole, dvor na Dedinju.

Potpredsednik vlade Srbije je istakao da će dometi restitucije po imovinskom i finansijskom efektu daleko premašiti domete privatizacije.

U izradi tog zakona pažnja je bila usmerena na tri ključna principa - ispraviti nepravdu učinjenu iz ideoloških razloga, ne praviti nove nepravde i uskladiti zakon sa raspoloživim državnim sredstvima tako da bude primenljiv i da ne ugrožava finansijsku stabilnost zemlje.

Za donošenje zakona o restituciji neposredno je zainteresovano oko 150.000 građana koji očekuju neku vrstu povraćaja imovine.

U očekivanja predlagača sumnjaju oštećeni, okupljeni u Mrežu za restituciju, čija je osnovna primedba što nije predviđena supstitucija, odnosno zamena oduzete imovine nekom drugom imovinom.

Parlamentarci su juče započeli novu vanrednu sednicu, 13. u ovoj godini, na čijem su dnevnom redu pored tog zakona i predloženi zakon o javnoj svojini i izmene Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama.

Kolundžija: Jedina moguća rešenja u ovom trenutku

Šefica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija izjavila je danas da su predložena rešenja o vraćanju imovine i obeštećenju jedina moguća u uslovima sadašnje ekonomske situacije u zemlji, a u cilju ispravljanja istorijske nepravde.

"Važno je što je ova vlada, znajući sve probleme i sve moguće napade, ipak predložila zakon kojim je pokušala da nađe pravednu meru da nadoknadi štetu i da kaže - ovo je ono što država može da uradi, a ne ono što želi da uradi", rekla je Kolundžija u skupštinskoj raspravi o tom zakonskom predlogu.

Ona je dodala da su se u dosadašnjoj raspravi sve stranke složile da je u pitanju važan zakon, ali da nijedna nije dala odgovor na pitanje kako je moguće pitanje vraćanja oduzete imovine rešiti na drugačiji način.

Zbog toga su, prema njenim rečima, nekorektne kritike na račun Vlade Srbije od strane onih koji su mogli da reše to pitanje u mnogo boljim ekonomskim okolnostima.

Kolundžija je istakla da predloženi zakon mora imati ograničenje, jer je teško ispraviti istorijsku nepravdu, a da pritom ne budu učinjene nove nepravde i čitave buduće generacije ne budu opterećene tom obavezom.

Kolundžija je napomenula da je tom pitanju potrebno prići bez ideoloških principa, iako je rasprava pokazala da među strankama s tim u vezi postoje velike ideološke razlike.

Ona je ukazala da se ne sme dopustiti brisanje razlika između onih koji su bili na strani fašizma i onih koji su bili antifašisti i da Srbija tako izgubi sopstveni orijentir i nasleđe koje je do sada negovala.

"Zato mislim da je jako važno definisati pravo svakog ko se u tom smislu nije ogrešio", rekla je Kolundžija.

Omerović o Ljotiću, Nediću i silovanju istorije

Poslanik SDPS Meho Omerović izjavio je danas, komentarišući Predlog zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, da će se, ukoliko prođe amandman Vlade Srbije, na mala vrata omogućiti vraćanje imovine potomcima Ljotića, Nedića i drugih koji su služili Trećem rajhu i Nemcima na prostoru Srbije za vreme Drugog svetskog rata.

"To je silovanje istorije, to je falsifikovanje istorijskih rezultata i to je nešto što Srbija u 2011. godini ne može i ne sme dozvoliti. Evropska unija to od nas ne traži", istakao je Omerović.

On je rekao novinarima u parlamentu da potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i Vlada pokušavaju da promene i prekroje istoriju.

Omerović je naglasio da bi Đelić trebalo da odgovori ko su okupacione snage po mišljenju Vlade.

"Ko su kvislinzi, oni koji su služili Trećem rajhu na prostoru Srbije? Neka otvoreno kažu građanima Srbije da ovim zakonom žele da omoguće naslednicima Nedića, Ljotića i svih onih koji su bili u službi Trećeg rajha dođu do nekakve imovine koja im je oduzeta", rekao je Omerović.

Za SVM prihvatljiv zakon o restituciji

Predloženi zakon o vraćanju imovine i obeštećenju prihvatljiv je za Savez vojvođanskih Mađara nakon što je Vlada Srbije precizirala da pravo na restituciju nemaju strani državljani koji su bili pripadnici okupacionih snaga tokom Drugog svetskog rata, izjavio je danas poslanik te stranke Laslo Varga.

Varga je u skupštinskoj raspravi o tom zakonskom predlogu rekao da će takvo preciziranje, iako je taj amandman pravno-tehnički manjkav, za posledicu imati pozitivno opredeljenje SVM prema predloženim rešenjima.

SVM smatra da usvojeni amandman daje mogućnost za dvostruko tumačenje pojma strani državljani, te da bi bilo celishodno da Vlada Srbije razmotri amandman te stranke koji kaže da iz restitucije ne treba da budu isključeni oni koji su imali prebivalište na sadašnjoj teritoriji Srbije, a koja je tada bila okupirana, pod uslovom da nisu osuđeni za ratne zločine.

Prvobitno rešenje, koje nije preciziralo da se iz restitucije isključe strani državljani- pripadnici okupacionih snaga, bi, prema Varginom mišljenju, promovisalo princip kolektivne odgovornosti, budući da bi svi koji su se tada zatekli na okupiranom području i izvršavali obaveze prema tada jedinoj vlasti bili isključeni iz restitucije.

Varga je naveo da je osnovna intencija predloženog zakona - ispravljanje istorijskih nepravdi pozitivan cilj i da to SVM svesvrdno podržava.

On je dodao da su tokom javne rasprave prihvaćene brojne sugestije SVM, poput proširenje mogućnosti naturalne restitucije, indeksiranje obveznica u evrima, zabrane otuđenja imovine, ali da nije prihvaćena sugestija o mogućnosti supstitucije.

Takođe, Varga je rekao da nije prihvaćena ni njihova sugestija da predmet restitucije bude sva imovina koja je oduzeta tokom Drugog svetskog rata, ukoliko je ostala do danas u državnoj svojini, bez obzira na to ko ju je uzeo.

LDP će podržati Predlog zakona o vraćanju imovine

Liberalno-demokratska partija (LDP) je najavila da će podržati Predlog zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, ali je ukazala da je neophodno da zakon obuhvati imovinu svih žrtava holokausta.

U raspravi o Predlogu zakona o restituciji, šef poslaničke grupe LDP-a Čedomir Jovanović rekao je da je iz zakona nepravedno izostavljena jevrejska zajednica i da je zato LDP podneo amandman kojim traži da restitucija obuhvati imovinu svih žrtava holokausta.

"Nadam se da to neće biti sporno za vladu", kazao je Jovanović.

Amandman koji je podneo LDP odnosi se i na obeštećenja kroz izdavanje državnih obveznica u situacijama kada nije moguća naturalna restitucija.

Predlog zakona predviđa da je maksimalno obeštećenje po vlasniku ograničeno na 500.000 evra, a ročnost obveznica biće 15 godina, odnosno pet godina za ljude starije od 70 godina.

LDP je predložio da se ta granica spusti na 65 godina tako da osobe od 65 do 70 godina mogu to pravo da iskoriste u periodu od pet do 10 godina.

Jovanović je naveo i da je neprihvatljivo da država gradi memorijalni centar za žrtve holokausta i fašizma od sredstava žrtava koja im ne mogu biti vraćena, jer nemaju naslednike. On je ocenio da je to obaveza države.

Lider LDP-a je rekao da je usvajanje zakona ispravljanje istorijske nepravde ali da dalji razvoj društva ne bi smeo da bude ugrožen preuzimanjem obaveza koje država neće moći da poštuje.

On je naveo da bi usvajanje zakona trebalo da donese pravnu sigurnost i ispravi istorijsku nepravdu, tako da se "ispravi stara greška a ne da se napravi nova".

SPS i PUPS podržavaju usvajanje zakona, uz amandmane

Socijalistička partija Srbije (SPS) i Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) podržaće usvajanje zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, ali uz niz amandmana.

Poslanik socijalista Đorđe Milićević izjavio je u Skupštini Srbije da je veoma važno uskladiti rokove u ovom zakonu sa rokovima predviđenim u zakonu o javnoj svojini.

On je izrazio bojazan da postoji mogućnost da određena nepokretnost postane javna svojina, daleko pre sprovođenja postupka restitucije, i bude prodata pre nego što bude vraćena.

Zanimljivo je i da, generalno, nije predviđeno vraćanje poslovnog prostora u naturi, već samo kao izuzetak, rekao je Milićević i dodao da ta stranka smatra da je u naturi najlakše vratiti tu imovinu.

Milićević je napomenuo da je fond tog poslovnog prostora ogroman i da javna preduzeća i lokalne samouprave ubiraju značajne prihode po tom osnovu,.

On je skrenuo pažnju i na to kakav je status privatizovanih preduzeća i firmi koje su u stečaju i imaju u svom vlasništvu imovinu koja je predmet restitucije, pa je stoga potrebno i propisati pravila za takve situacije.

Potrebno je i jasno utvrditi kako se utvrđuje vrednost imovine, definisati uputstva i pravilnike koji će stvoriti jedinstvenu metodologiju za organe koji vrše procenu, ukazao je.

U Predlogu zakona, nema adekvatnog rešenja za pitanja nosioca stanarskog prava na neodređeno vreme. Bivši vlasnici, naime, ne mogu ostvariti pravo na restituciju jer je neko stekao stanarsko pravo. Kako bi se sagledao ovaj problem treba uvesti odredbe koje se odnose na pravo državine, naveo je Milićević.

U Srbiji ima 10.000 nosioca stanarskog prava, a postoji veliki broj vlasnika koji žele da u postupku restitucije vrate svoje vlasništvo”, rekao je on.

Milićević je ukazao i da je ostalo nejasno da li zakupac poljoprivrednog zemljišta ima obavezu da isto vrati u roku od tri godine, ili do isteka ugovora o zakupu i postavio pitanje – šta će se deseti sa zakupima na neodređeno vreme.

Poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) Siniša Stamenković izjavio je da će ova partija podržati usvajanje Predloga zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, uz usvajanje amandmana koji će predložiti ta stranka.

On je u Skupštini Srbije rekao da će se amandman odnositi na to da se svuda gde je to moguće izvrši imovinska restitucija i spreči diskriminacija.

“PUPS smatra i da u naturi treba vratiti državnu imovinu tamo gde je moguće vratiti”, rekao je Stamenković.

On je ukazao da je restitucija jedan od najtežih poteza za zemlje u tranziciji, jer se mora odreći dela imovine, a nesumnjivo je i da će taj proces imati uticaja na ekonomske tokove.

Ovaj zakon nije samo uslov za kandidaturu, već složen pravni akt kojim će se ispoštovati pravičnost i ljudska prava, što je osnov svakog demokratskog društva, rekao je Stamenković.

DSS: Restitucija zbog zahteva Evropske unije

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloš Aligrudić rekao je da Vlada donosi zakon o vraćanju imovine i obeštećenju ne da bi ispravila istorijsku nepravdu, već da bi ispunila zahteve Evropske unije

Aligrudić je rekao da donošenje takvog zakona podrazumeva dugotrajno i pažljivo analiziranje načina na koji bi se restitucija obavila i ocenio da je zakon pisan na brzinu kako bi "što pre bio skinut s dnevnog reda".

"Dobili smo zakon koji ima za cilj da se započne postupak restitucije što pre i da se to što pre skine s dnevnog reda", kazao je Aligrudić u skupštinskoj raspravi o Predlogu zakona o javnoj svojini.

Aligrudić je rekao da je neprihvatljiv amandman Vlade Srbije kojim je predviđeno da pripadnici okupacionih snaga, koji nisu strani državljani, mogu da dobiju odštetu.

"Šta hoćete time da kažete? Da lica koja nisu bila strani državljani, a koji su učestvovali u okupacionim snagama u Srbiji, imaju prava na povraćaj imovine? Da li to znači da treba i okupatorima vratiti imovinu?", upitao je Aligrudić.

SRS: Zakon o restituciji ne sme biti donet

Srpska radikalna stranka (SRS) amandmanima će tražiti brisanje svih članova predloženog Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju jer smatra da taj zakon ne treba da postoji u pravnom sistemu Srbije.

Poslanici SRS smatraju da zakon nikada ne sme da se usvoji jer će, kako su naveli, doneti nepravdu.

Poslanik SRS Dejan Mirović kazao je u skupštinskoj raspravi da iza predloženog zakona o restituciji "stoje predizborni motivi" vladajuće koalicije, a da će njegova primena izazvati pravnu nesigurnost i konfuziju.

Mirović je kazao da će vladin amandman koji predviđa da pravo na restituciju neće imati strani državljani članovi okupacionih snaga "izazvati probleme".

Prema njegovim rečima, predloženi zakon biće novi udar na budžet, a moći će da se sprovede jedino daljim zaduživanjem.

Konstatovan prestanak mandata dvojice poslanika

Skupština Srbije konstatovala je danas prestanak mandata poslanicima Veroljubu Stevanoviću i Saši Mileniću iz Koalicije zajedno za Šumadiju, koji su podneli ostavke zbog sukoba interesa.

Oni su bili u sukobu interesa jer su istovremeno obavljali i funkcije predsednika, odnosno zamenika predsednika Kragujevca.

Stevanović, koji je gradonačlenik Kragujevca i Milenić, koji je predsednik Skupština grada Kragujevca, podneli su ostavke 14. septembra i saopštili da su "demonstrativno" napustili Skupštinu zbog odluke Ustavnog suda, kojom je utvrđeno da funkcioneri ne mogu da obavljaju više funkcija.

Oni su protestovali zbog odredbe o nespojivosti više funkcija, ali su podneli ostavke na poslanička mesta zbog kako su naveli "pritiska državnih organa i nezavisnih tela da se izmeni sastav Skupštine".

Na današnjoj sednici Administrativnog odbora, koji je predložio da Skupština konstatuje prestanka mandata, najavljeno je da će sutra biti održana sednica Republičke izborne komisije koja treba da dodeli mandat novim poslanicima koji će zameniti Stevanovića i Milenića.

Kako je ranije najavila zamenica šefa poslaničke grupe Ujedinjenih regiona Srbije (URS) Suzana Grubješić, Stevanovića i Milenića zameniće poslanici sa izborne liste G 17 plus Jovana Fa i Ljubiša Sudimac.

Milenić i Stevanović izabrani su za poslanike na listi G 17 plus, sa kojim su formirali URS.


Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije,   Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...