Izvor: Politika, 24.Nov.2013, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porotnici dostojni za sudnice, ali ne i plate
Jednoglasno, njih 3.600, odlučili da zbog svake isplate koja kasni više od tri meseca tuže Vrhovni savet sudstva
Bez paušala ukinutog pre tri godine mesečna primanja sudijama porotnicima smanjena su sa 11.000 dinara na najviše 5.000, a i na to čekaju mesecima. Martovsku platu dobili su pre nepuno mesec dana, što znači da isplate kasne po sedam-osam meseci.
Zbog toga su porotnici jednoglasno, njih 3.600, odlučili da zbog svake isplate koja kasni više od tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << meseca tuže nadležnu instituciju, Vrhovni savet sudstva.
– Primorani smo da tužimo one za koje radimo, a Visokom savetu sudstva je očigledno milije da se parničimo nego da razgovaramo – kaže Branislav Stošić, predsednik Društva sudija porotnika Srbije.
Društvo porotnika uporno je pokušavalo da se sastane sa predstavnicima VSS-a kako bi se rešio problem oko neredovnih isplata naknada za učešće u sudskim većima, ali se VSS nikada nije odazvao pozivima.
Duguje im oko 80 miliona dinara. Pre godinu dana dug je iznosio oko 120 miliona, a to što je sada nešto umanjen nije posledica ažurnije isplate, već manjeg učešća porotnika u radu suda.
– Izmene Zakona o krivičnom i parničnom postupku praktično su izbacile većanja iz parničnog postupka. Ne većamo više ni u krivičnim postupcima za koja su zaprećene kazne ispod osam godina. Zbog toga manje radimo, a samim tim smo i manje plaćeni. Plaćaju nas po satu 300 dinara, pa zarađujemo najviše 5.000 dinara mesečno – kaže Stošić i objašnjava da je odlazak na posao za njih postao samo trošak.
Koleginica iz Novog Pazara plaća prevoz do Tutina da bi prisustvovala ročištu. Porotnici su primorani da o svom trošku odlaze na posao, a naplata dugovanja posredstvom sudskih parnica protegne se na minimum godinu, dve...
Njihove nevolje izazvala je, siguran je Stošić, reforma sudstva iz 2009. godine, koja im ništa dobro nije donela.
– Verujem da je i to što VSS neće ni da razgovara s nama posledica te reforme koja nas je dovela u maltene bezizlaznu situaciju. Oni nikako da nađu za shodno da nam se obrate, a mi ipak ne želimo da sabotiramo rad sudova – priča Stošić.
Sudije porotnici smatraju nepriličnim jedinu meru koja im izgleda preostaje – obustavu rada u sudu.
– Odlučili smo da ni po koju cenu ne ometamo funkciju sudstva. Nezamislivo nam je da obustavljamo rad mi koji smo birani po principu dostojnosti. Za nas bi to bio sraman čin. Nipošto ne želimo da urušimo ovo časno društveno zanimanje – ističe Stošić.
Međutim, dostojnost porotnika se krnji na drugi način, a to je ono što zapravo Stošića najviše zabrinjava. Njegove kolege, one visokoškolovane, zahtevaju razrešenja ili isključenja iz učešća u radu sudova.
U Društvu sudija porotnika pribojavaju se da će odlaskom visokoškolovanih institucija porotnika izgubiti kredibilitet i da će to zanimanje zadržati samo oni lošeg socijalnog i obrazovnog statusa.
– Poslednjih deset godina, osim srednje stručne spreme, ovo zanimanje ojačali su visokoškolovani. Učinili su ga reprezentativnim. Sada odustaju – kaže Stošić.
Čini se da će o dostojnosti sudskih porotnika odlučivati sudski postupci protiv VSS-a, to jest koliko ishodi parnica koji će biti isplaćeni iz državnog budžeta. Ovo je još jedan paradoks koji porotnici ne razumeju.
Osim neisplaćenih zarada, država će platiti troškove postupka, advokatske usluge, kamatu za svaki mesec kašnjenja u isplati zarada.
– Po kojoj računici je Visokom savetu sudstva isplativije da ih tužimo, umesto da sednu sa nama i razgovaraju – nije jasno Stošiću.
Traže veće dnevnice
Društvo sudija porotnika Srbije podnelo je predlog Visokom savetu sudstva u kome traže da im se u osnovici računa 75 odsto od neto zarade sudije osnovnog suda. Po ovoj računici sudije porotnici imali bi dnevnicu 2.000 dinara.
Mesečno većaju od pet do najviše devet puta, što znači da bi porotnik u proseku mesečno primao 10.000 dinara, a najveća naknada bila bi 18.000 dinara.
Društvo od VSS još očekuje odgovor, ali su, kažu, u nezvaničnom razgovoru obavešteni da je dogovor moguć – ali s manjim dnevnicama od zahtevanih.
LJ. Perović
objavljeno: 24/11/2013
