Izvor: Studio B, 31.Jan.2012, 18:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podrška ministara PSJE kandidaturi Srbije
Ministri spoljnih poslova Grčke, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske podržali su dodelu statusa kandidata Srbiji na sledećem samitu EU u martu, oceniviši da bi to bilo od velike koristi za čitav region.
Ministar inostranih poslova Grčke Stavros Dimas izjavio je na neformalnom sastanku šefova diplomatija država članica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, da zvanična Atina smatra da bi bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << fer ako bi Savet EU Srbiji dao status kandidata u martu.
On je ukazao da je Srbija tokom predsedavanja regionalnim inicijativama aktivno radila na promociji regionalne saradnje i pomirenja. Dimas je podsetio da je Srbija, takođe, u potpunosti ostvarila saradnju s Haškim tribunalom, te da se vlada Srbije odgovorno ponaša kada je reč o kosovskom pitanju.
"Pošto moja zemlja ne priznaje nezavisnost Kosova mi smo uvek podržavali praktična rešenja u cilju pružanja doprinosa bezbednosti, stabilnosti i razvoja regiona", rekao je Dimas dodajući da bi obe strane trebalo da rade na pronalaženju kreativnih i praktičnih rešenja.
"Dve strane mogu imati koristi od takvih dogora, kao što je slučaj sa nedavnim dogovorom o integrisanom upravljanju prelazima, koji treba da se što pre primeni", poručio je grčki ministar.
Ministar inostranih poslova Crne Gore Milan Roćen je rekao da je uspešna regionalna saradnja i napredak načinjen u toj oblasti imao ključan uticaj da Crna Gora dobije zeleno svetlo EU za otpočinjanje pregovora o članstvu. I on je izrazio uverenje da je za sve u regionu važno da Srbija dobije status kandidata u martu.
Prema njegovim rečima, dobro je što Srbija promoviše dijalog jer je to, kako je naveo, put da se reše problemi koji postoje na relaciji Beograd- Priština, Skoplje-Atina ili unutrašnje ustrojstvo BiH.
"Potreban nam je interaktivan i zajednički pristup u pronalaženju rešenja. Crna Gora je posvećena regionalnoj saradnji, kao sused, partner i prijatelj svima", dodao je on.
Roćen je naglasio da čitav region mora da nađe način kako da nastavi put u EU i NATO u vreme krize i ekonomskih izazova koji se posebno osećaju u jugoistočnoj Evropi.
Šef makedonske diplomatije Nikola Popovski istakao je da njegova zemlja pridaje veliku važnost svakom koraku suseda na evropskom putu, i da je u tom smislu i za nju veoma bitno da Srbija dobije status kandidata, kao i to što su Crnoj Gori odobreni pregovori o članstvu. Popovski je istakao da je regionalna saradnja od suštinskog značaja, i naveo da sve zemlje regiona dele iste vrednosti kada je u pitanju demokratija, sloboda kretanja i vladavina prava i pozvao one zemlje regiona koje su već članice EU da pruže podršku državama koje su u procesu priključenja.
Ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu smatra da region u okolnostima ekonomske krize treba da ojača međusobnu saradnju i razvije sopstvene mehanizme za prevazilaženje problema.
"Morao se brinuti o sopstvenim problemima i stvoriti sopstvene mehanizme koji će nam olakšati da se priključimo u EU. Moramo stvoriti stabilnu i jaku jugoistočnu Evropu", poručio je šef turske dilomatije.
I hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić takođe je poručila da će se Hrvatska ponašati kao prijatelj zemalja jugoistočne Evrope i zalagati se za njihovo članstvo u Uniji.
Jeremić za dublju saradnju zemalja regiona
Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić poručio je danas da nije nemoguće preći put od "balkanskog rata do balkanskog mira", ukoliko su zemlje jugoistočne Evrope voljne da se distanciraju od konflikta koji su obeležili region u poslednjih sto godina i spremne da postižu rešenja koja odgovaraju svima.
On je šefovima diplomatija zemalja članica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi , koji učestvuju na sastanku u Beogradu, predložio zajedničko obeležavanje stote godišnjice Balkanskih ratova pod motom "Od balkanskog rata do balkanskog mira".
Ako smo iskreno voljni da se distanciramo konflikta koji su obeležili naš region poslednjih sto godina onda sasvim sigurno nije nemoguće stići od "balkanskog rata do balkanskog mira", rekao je Jeremić otvarajući sastanak.
"Sve dok postižemo rešenja koja svima odgovaraju naše putovanje će napredovati, nepovratno transformišući jugoistočnu Evropu u bezbedni bastion slobode i prosperiteta", naglasio je Jeremić.
Ova fraza, kako je dodao, objedinjuje ono čemu težimo - neraskidivi šablon trajne saradnje među narodima koji pripadaju prostoru PSJE.
On je takođe istakao da se današnji sastanak održava pod senom globalne recesije, čiji je epicentar sada u EU, čija će silina i posledice nesumljivo uticati na budućnost ne samo jugoistočne Evrope, već i na mnogo dalje regione i tržišta.
Ekonomska kriza ima i političke posledice, koje predstavljaju dodatne izazove budući da je u mnogim delovima Unije opao entuzijazam za proširenje, upozorio je Jeremić.
"Ali želim da budem jasan - to nije ugrozilo stratešku opredeljnost naše vlade da priključi Srbiju EU. Nastavićemo da sprovodimo reforme jer verujemo da su one ključne za dugoročni prosperitet naše zemlje", naglasio je Jeremić.
Prema njegovim rečima, ključno pitanje je da li zemlje jugoistočne Evrope imaju volje za takav poduhvat nakon veka koji je karakterisala politička konfrontacija i stalni ratovi.
To je, kako je rekao, moguće ostvariti kombinacijom nade, samopouzdanja i mašte.
Ono što je potrebno nije samo zajednička vizija i hrabrost lidera, već i da se strateško predviđanje usmeri ka dobrobiti koju bi čitav region imao od ovakvog poduhvata, rekao je Jeremić.
Po njegovom mišljenju uspeh zavisi od mogućnosti da se po strani ostave stari pogledi na druge kao neprijatelje i rivale.
"Moraćemo da sačuvamo sebe od cinizma, straha i sumnji. Takvi ljudi nikada nisu bili u mogućnosti da reše probleme, već su ih gajili do tačke ključanja",poručio je Jeremić.
On je naveo da je za Srbiju kao presedavajuću PSJE prioritet bio da ustanovi zajednički pristup u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma, kroz niz konkretnih inicijativa, uključujući jačanje pravosudnog sistema i institucija.
U ostale prioritete predsedavanja nabrojao je produbljenje institucionalnog dijaloga sa EU.
Jeremić je posebno istakao činjenicu da je Srbija pridala posebnu pažnju pitanjima vezanim za izbeglice i interno raseljena lica, a kako je rekao, ojačani su radni mehanizmi koje su zajednički ustanovile Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora i Sbrija tokom 2010. i 2011.godine.
Jeremić je rekao da je promocija kulturne saradnje takođe jedan od prioriteta Srbije kao predsedavajuće PSJE, dodajući da su uloženi napori da "zajednička kulturna baština bude u srcu regionalnog pomirenja i izgradnje trajnog mira".
Dodatni prioritet Srbije je razvoj strategije za bezbednost životne sredine, ukazao je on.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije, Grčka
