Izvor: Politika, 30.Sep.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Panika u Briselu posle propasti plana u Vašingtonu

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel, 30. septembra – „SAD moraju preuzeti posebnu odgovornost za rešenje globalne kreditne krize”, preneo je portparol Evropske komisije Lajtenberger neobično oštru, a zapravo očajničku poruku EU, koja je pogođena poplavnim talasom panike i strahom za budućnost evropskih banaka koje proživljavaju teške trenutke neizvesnosti zbog odluke Predstavničkog doma SAD da odbaci plan o spasavanju Volstrita sa 700 milijardi budžetskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dolara. Lajtenberger je saopštioda je EU razočarana odbijanjem plana i dodao da Vašington ima „posebnu odgovornost” prema globalnoj ekonomiji. EK je zatražila od SAD da iskažu „državništvo” u finansijskoj krizi zarad svetske ekonomije.

Istovremeno, države članice EU, svaka na svoj način, u zavisnosti od zakonodavstva i političkih interesa, pokušavaju da upravljaju krizom.

Guverner Francuske banke Kristijan Nojer pokušao je ohrabrujućim tonom da pozove na umirivanje duhova uoči sastanka vodećih francuskih bankara sa predsednikom Nikolom Sarkozijem.

– Imamo teškoće, ali moramo imati puno poverenje u francuski bankarski sistem. Francuske banke su u osnovi solidne. U sadašnjim okolnostima moramo ostati hladne glave i objektivno rezonovati. Moramo prestati sa kolektivnim širenjem panike i međusobnim zastrašivanjem – kazao je francuski guverner. Upitan da prokomentariše propast američke inicijative, on je kazao da je to loša vest, ali je dodao da SAD nemaju mogućnost izbora i da moraju napraviti globalni plan.

Francuska, Belgija i Luksemburg usaglasile su se da delimično nacionalizuju francusko-belgijsku banku „Deksia” otkupom akcija u vrednosti 6,2 milijardi evra. Francuska će time uzeti više od 25 odsto deonica, potvrdio je Sarkozi.

Posle jučerašnje intervencije država Beneluksa, koje su otkupom 49 odsto deonica najjače ovdašnje banke „Fortis” pokušale barem delimično da umire evropsko finansijsko tržište, akcije banke na amsterdamskoj berzi na trenutak porasle su, a zatim ponovo opale za ogromnih 24 odsto. Filip Dirks, koji je juče stao na čelo „Fortisa”, posle smene dosadašnjeg predsednika kuće Morisa Lipena, ocenio je danas da je delimična nacionalizacija banke bila strateški dobar potez, ali preskup i načinjen u pogrešno vreme.

U Nemačkoj, na finansijsko tržište ubrizgano je tekućih 15 milijardi evra iz privatnih banaka i dodatnih 20 milijardi na bazi kredita Evropske centralne banke za spasavanje „Hipo nekretnina”, dok se nemačka vlada obavezala garancijom od 26 milijardi da će intervenisati u slučaju potrebe, i spasavati ovaj plan od propasti, novcem poreskih obveznika.

Vlada Velike Britanije nacionalizovala je hipotekarne poslove banke „Bredford i Bingli”, a poslovi sa štednjom ove banke prodati su španskoj bankarskoj grupi „Santander”. Ukupno kreditno poslovanje banke procenjeno je na 50 milijardi funti. Britanski premijer Gordon Braun objasnio je da je država reagovala u cilju očuvanja finansijske stabilnosti u zemlji, kada je postalo jasno da niko od privatnika neće dati potrebne garancije. Banka „Bredford i Bingli” već dugo je bila pod pretnjom bankrotstva, a njene akcije su od januara pale sa tri funte na 0,2 funte.

Vladimir Jokanović

--------------------------------------------------------------

EU traži jedinstven odgovor na krizu

Evropska unija pokušaće da definiše zajedničku poziciju i jedinstveno odgovori na finansijsku krizu na Samitu EU koji će biti održan 15. i 16. oktobra u Briselu, kazao je Johanes Lajtenberg, portparol EK, koji je dodao da „Evropska centralna banka radi odlično posao”.

On je odbio bilo kakvu pomisao da će EU zakoni o konkurenciji, kojima se reguliše trgovina i postavljaju uslovi za državnu pomoć industriji, biti suspendovani zbog borbe protiv rastuće krize. „Zakoni su deo rešenja, a ne problem. Oni nam omogućavajuda delujemo veoma brzo”, kazao je Lajtenberg.

V. J.

--------------------------------------------------------------

Štiglic: Čudovišna ideja spasavanja Volstrita

Jozef Štiglic, profesor ekonomije na njujorškom Kolumbija univerzitetu, smatra da su mere koje su predložene, a zatim odbijene u Predstavničkom domu u SAD, ništa drugo nego kratkoročno rešenje. On smatra da je ideja da se rizik investitorskih fondova prebaci u ruke poreskih obveznika čudovišna.

– Problem u ekonomiji i finansijskom sistemu SAD prisutan je godinama. Predloženi „plan spasavanja” može spasiti Volstrit, ali šta je sa ekonomijom? Ne treba genijalnost da bi se shvatilo da je finansijski sistem SAD, zapravo svetski finansijski sistem u haosu – kazao je, između ostalog,Štiglic u komentaru na jučerašnju odluku SAD koja je izazvala pravu paniku u Evropi.

V. J.

[objavljeno: 01/10/2008.]

Nastavak na Politika...