Izvor: Politika, 06.Feb.2012, 13:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Paganini našeg doba

U sali Kolarčeve zadužbine dva koncerta u okviru proslave 80 godina Velike dvorane održao je violinista Nemanja Radulović uz pratnju Double Sense orkestra i Suzan Manof, na klaviru

Nemanja Radulović je danas jedan od najvećih evropskih violinista, ime koje pleni i zaustavlja dah slušaocima. U okviru velike proslave Kolarčeve zadužbine održao je dva koncerta, oba sa velikim emotivnim nabojem, povišenim patosom i neverovatnom energijom koja proističe iz posebnog odnos >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prema muzici.  Stalna radost, ozarenje na licu, uz nevrovatni virtuozitet čine njegovu pojavu sasvim ekskluzivnom. Svojim izgledom, slapom guste duge kose koju koristi kao scenski element, odeven na poseban način, u uskim kožnim pantalonama, tako da kompletnim stajlingom sugerira da njegovo sviranje nije „u fraku”. Ono je rasterećeno konvencija, oslobođeno u smislu jednog drugačijeg stava, rokerskog, mladalačkog, estradnog, u najboljem smislu reči.

Estradnost njegove pojave i vrlo virtuoznog programa koji obožavaju najšire mase slušalaca i druge večeri na Kolarcu prizvao je toliko posetilaca da Velika dvorana, čiji je to bio jubilej, nije mogla da ih primi. Zbog ogromnog interesovanja, publika je zauzela i scenu i time smanjila prostor izvođačima, dok je na balkonu više desetina posetilaca ceo koncert pratilo stojeći. Pokazalo se da za ovakve prilike Beograd još uvek nema adekvatnu salu, za bar 1.200–1.500 sedišta. Jubilej Kolarca trebalo bi da podstakne na rešenja za budućnost.

Koncert Nemanje Radulovića, prekidan ovacijama, imao je neverovatnu snagu, podstaknutu činjenicom da se on do kraja i bezuslovno posvetio svojoj violini i muzici, iako ga je smrt majke od pre desetak dana najdublje potresla i praktično je ceo koncert bio, u izvesnom smislu, memorijalni.

Nemanja se pokazao danas kao pravi šoumen, na njegovom nastupu članovi orkestra su zviždali, zapevali i zaigrali, bila je to retko viđena predstava na koncertu ozbiljne muzike. I svojom pojavom, a posebno sviranjem, tj. posvećivanjem muzici do krajnjih mogućnosti podsetio nas je na nekadašnjeg violinskog maga, legende 19. veka i svih vremena, Nikola Paganinija.

Pored svih popularnih i „bis” komada među kojima su i Vivaldijeva Godišnja doba, sva četiri koncerta koja danas slušaju i oni koji ne idu na koncerte i ne poznaju ovu vrstu muzike, mi smo bili posebno obradovani Betovenovom „Prolećnom” sonatom za violinu i klavir koja se veoma dobro uklopila u vedri, hedonistički i revijalni odnos prema muzici i životu. Izvanredna pijanistikinja Suzan Manof, postavljena za klavirom tako da svira okrenuta leđima publici, ali da sledi i najmanji Nemanjin mig,  da reaguje na njegov dah, moćnu i značajnu deonicu klavira izvela je maestralno. Brojne promene tempa izdelile su formu na mnogo malih odseka od kojih je svaki bio celina za sebe, mada se ne može reći da nisu imali logiku toka. Neverovatna muzikalnost glavnih fraza svakog pojedinog stava učinila je da poverujemo da je pred nama sama reinkarnacija Paganinija, da ne može lepše i ne može bolje. Dijalozi klavira i violine, zatim nevertovatna perlasta tehnika klavira koja je pratila do kraja sve bravuroznosti violine, izazvala je salve aplauza za oboje muzičara.

Izvođenje kompozicije jednog od naših najtalentovanijih autora mlade generacije, Aleksandra Sedlara Bogoeva (1982) „Proleće u Japanu” najpre je pokazalao da i savremena muzika može imati isti, povišeni tonus, raspevanu melodiju, raznolikost i uzbudljivost toka kao i ona starija, a zatim i da je neophodno da se nađe na ovakvom koncertu.

Poseban osvrt zaslužuju muzičari iz Double Sens orkestra koji su i pojedinačno kao solisti na violini, violončelu, violi, a posebno kontrabasu, u brojnim kompozicijama, kao i u džeziranim improvizacijama u nekoliko „biseva” na kraju koncerta, pokazali umeće da slede vrhunskog violinistu koji ima svoja demonska tempa i neverovatne dinamičke uzlete.

Posle „Leta” iz Vivaldijevih „Godišnjih doba”, publika je prekinula ovacijama izvođenje koncerata, a na kraju nije želela da ode iz Kolarčeve zadužbine. Napolju je čekala sibirska zima, duboki sneg, vejavica i beogradske ulice pod ledom.

Branka Radović

objavljeno: 06.02.2012

Nastavak na Politika...