Izvor: Vesti-online.com, 12.Dec.2011, 09:31

Otrovi u hrani (2): Krštena rakija i farbani hleb

Otrovi u hrani (2): Krštena rakija i farbani hleb

Čašica žestokog pića iz pojedinih domaćih pogona sve češće krije čistu hemiju. Još nije zaboravljen slučaj trovanja zozovačom, a i danas se u sumnjivim dućanima i pijacama može naći rakija, koju u narodu zbog lošeg kvaliteta zovu krštena rakija.

Veći procenat metanola, povišena kiselina, sadržaj furfurola i aldehida u rakiji, samo su neki od razloga zbog kojih je skoro 40 odsto raznih pića izbačeno iz prometa. Od 318 uzoraka vina, rakija, alkoholnih i bezalkoholnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << pića, 137 je bilo neispravno, a čak 38 odsto je bilo za kantu.

Poljoprivredni inspektori su za šest meseci ove godine van prometa stavili 54.070 litara rakije, 29.729 litara vina i 19.223 litara etanola koje su inspektori zatekli u magacinima proizvodnih pogona. Sa rafova je skinuto 12.898 litara rakije, 1.314 litara vina i 1.720 litara etanola. Ukupno je provereno 118.954 litara.

Prošle godine poljoprivredni inspektori su iz prometa izbacili čak 1.075.000 litara vina, rakija, piva, alkoholnih, bezalkoholnih pića i mineralne vode, a uništeno je 1.383 litara.

Da se na javašluk umešao i u mešenje hleba pokazuje neosporna činjenica da integralni crni hleb često nema veze sa onim što piše na ambalaži. Potrošači uglavnom nisu svesni da ofarbani beli hleb često može da bude i opasan po zdravlje.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd Petar Bogosavljević, upozorava da se pravi crni ili hleb od integralnog brašna zapravo retko može naći.

- Crni i hleb od integralnog brašna koji odgovaraju deklaraciji nisu u većoj meri prisutni na našem tržištu. Količina koja se nudi ograničena je kapacitetima mlinova, a u prodaju nas obasipaju "specijalnim" vrstama hleba - kaže Bogosavljević - koje su ljudima alergičnim na gluten pravile ozbiljne probleme, pa se dešavalo da završe u bolnici.

Stoga, kažu nutricionisti ukoliko zbog zdravlja zaista morate da jedete crnu pogaču, mesite sami, jer samo tako ćete znati šta jedete.

I voćni sokovi mogu biti vrlo opasni, a američka organizacija koja kontroliše kvalitet proizvoda na svetskom tržištu utvrdila je da su sokovi od jabuke i grožđa kontaminirani ogromnim količinama teškog metala arsena, koji povećava rizik od kancerogenih i drugih hroničnih oboljenja.

- Duže korišćenje ovih proizvoda izazvaće mnoga hronična oboljenja. Najpre mislim na rizik od izazivanja raka. Činjenica je da 10 odsto sokova svetskih proizvođača ne poštuje standarde kvaliteta i imaju arsen - rekla je Urvaši Rangan, naučna savetnica organizacije Konzjumer riports. Kao razlog za brigu, ona navodi sve masovnije korišćenje organskog arsena u poljoprivrednim proizvodima.

Na pančevačkoj pijaci među najtraženijom robom iz Mađarske su mesne i mlečne prerađevine - salame, kobasice, sirevi, margarini, ali i kafa, slatkiši, testenine i drugo. Prodavci ponekad idu sami da ih donesu, ali im se više isplati da ih kupe od dobavljača na veliko. Prehrambeni proizvodi koji se prodaju na pijaci jeftiniji su nego u prodavnicama.

Ono što predstavlja problem je ispravnost tih namirnica. Proizvodi od mesa i mleka treba da stoje u rashladnim vitrinama, a prodavci moraju da imaju dokaz o poreklu.

U veterinarskoj inspekciji smo saznali da oni kontrolišu proizvode iz registrovanih objekata, a robu sa pijace samo kada se zapleni u nekoj raciji u saradnji sa komunalnom i tržišnom inspekcijom.

Tržišna inspektorka u Pančevu objasnila je da oni hranu na pijaci proveravaju samo kada im stigne zahtev od Ministarstva.

Vladana Hamović, ekonomista kaže da je besparica naterala ljude da kupuju hranu i po buvljacima, što je vrlo opasno po zdravlje.

- Prosečna plata teško da može da podmiri potrebe prosečne porodice, a veliki broj građana prima minimalac ili je nezaposleno - kaže dr Hamović.

Genetski modifikovana hrana vreba iz dućana, mesara i pijaca, iako je zakonom zabranjena na teritoriji Srbije.

- U svakom marketu i svim mesarama kupujemo namirnice sa genetskim organizmima. Stoka u Srbiji se prehranjuje genetski modifikovanom hranom, pre svega sojinom sačmom, koja se koristi i u proizvodnji mnogih drugih proizvoda - tvrdi Nikola Aleksić, predsednik Ekološkog pokreta Novog Sada. Sojina sačma se kontinuirano uvozi u Srbiju od 1997. kao najjeftinija stočna hrana. Izaziva kancer, poremećaj rada štitne žlezde, sterilitet, pad imuniteta, prenošenje degenerativnih promena na potomstvo...

Nastavak na Vesti-online.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vesti-online.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vesti-online.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.