Izvor: Politika, 16.Jul.2014, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkazi po novim pravilima
Šta izmene Zakona o radu donose u pogledu otpuštanja zaposlenih
Novi zakon o radu, tačnije njegove izmene i dopune koje su se našle pred narodnim poslanicima, najviše osporavanja u javnosti doživele su zbog odredaba kojima se reguliše pitanje otkaza. Jedan od ključnih argumenata je da će sada dobijanje otkaza biti lakše i brže, što će, upozoravaju kritičari zakona, dovesti do većeg smanjenja broja zaposlenih. Sa druge strane, predlagači zakona uveravaju da će novi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predlog zakona omogućiti veću fleksibilnost na tržištu rada, a samim tim i više radnih mesta.
Jedna od novina u zakonu je i to da ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao, zaposleni se smatra viškom. Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, ili ako odbije zaključenje aneksa ugovora.
Predviđeno je da je poslodavac u obavezi da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom isplati otpremninu, čija se visina utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Otpremnine će biti isplaćivane samo za godine rada provedene kod poslodavca. Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika, u slučaju statusne promene i promene poslodavca, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom. Promena vlasništva nad kapitalom ne smatra se promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu, ali zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.
Pre otkaza ugovora o radu zaposlenog, poslodavac je u obavezi da pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju poslodavac je u obavezi da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako mu je prethodno dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni nastavi da izvršava poslove na nezadovoljavajući način nakon proteka ostavljenog roka.
Ako otkaže ugovor o radu zaposlenom, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa, a ako pre isteka ovog roka nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos. Otkaz ugovora o radu poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza. Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti, ima pravo na otkazni rok koji se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, u zavisnosti od staža osiguranja, a koji ne može biti kraći od osam niti duži od 30 dana.
U slučaju da sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Osnovicu za naknadu štete čini izgubljena zarada zaposlenog bez poreza i doprinosa. Izgubljenom zaradom ne smatraju se: naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.
-------------------------------------------------
Zdravstvene analize
Po novom predlogu zakona, poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, a odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline.
-------------------------------------------------
Svi razlozi za otkaz
Navodi se i dugačak niz razloga za otkaz zaposlenim. Konkretno: ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom; ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa, odnosno neplaćenog odsustva. Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to: ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze; ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja; ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada; ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu; ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom radu.
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to: ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom; ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad; ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad; zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla; ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo; ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa; ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti; ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
B. Bilbija
objavljeno: 16.07.2014.
.jpg)
