Izvor: Blic, 01.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprezno sa uzimanjem novih kredita
Krediti za refinansiranje dostigli su 10 odsto ukupnih bankarskih plasmana stanovništvu i ubedljivo najviše koriste se za otplatu već uzetih gotovinskih kredita (78 odsto), a najmanje, samo jedan odsto, za rešavanje problema sa otplatom stambenih zajmova, konstatovano je na okruglom stolu magazina „Bankar".
Iako su rokovi otplate kredita za refinansiranje duži, a kamatna stopa niža, to ne znači da će klijent na kraju platiti manje, upozorila je viceguverner NBS Mira >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Erić-Jović. Ponekad, po njenim rečima, čak važi suprotno. Konkretno, po njenoj računici, korisniku kredita od 100.000 dinara, odobrenog na 10 godina, uz kamatu od 20 odsto, posle pet godina ostalo bi za vraćanje 42.000 dinara kamate i čak 73.000 dinara glavnice. Na polovini otplate, dakle, vraćeno je manje od 30 odsto glavnice, jer u ukupnoj strukturi mesečnih rata u početnoj godini kamata učestvuje sa gotovo 80 odsto, a samo 20 odsto čini glavnica. Zato se, kaže Mira Erić-Jović, refinansiranje isplati samo u početnom periodu otplate kredita.
Stoga je preporuka NBS da građani kredite za refinansiranje uzimaju u prvim godinama otplate postojećih zaduženja, da obrate pažnju na to koliki su troškovi otplate starog kredita, da li je kamatna stopa fiksna ili promenljiva, da li su krediti indeksirani u stranoj valuti, koji se kurs primenjuje kod dobijanja i otplate zajma, da li je novi kredit sa učešćem ili depozitom, ali i na to koliki su troškovi prevremene otplate novog kredita, kazala je Erić-Jović. Ona ukazuje da bi do problema moglo da dođe prilikom zamene više različitih u jedan novi kredit sa dužim rokom otplate.
Klijenti najčešće žele da refinansiraju zajmove koji uključuju i gotovinske, ali se po sada važećim propisima ne sme produžavati rok otplate keš kredita. Osim toga, nove mere centralne banke, koje će stupiti na snagu 1. jula, podrazumevaju da se u dozvoljeno zaduženje u visini od 30 odsto ukupnih primanja, odnosno 50 odsto kad su u pitanju stambeni krediti, uključi i pet odsto dozvoljenog minusa po tekućem računu, što predstavlja sputavanje dalje kreditne ekspanzije i još jednu otežavajuću okolnost za poslovanje banaka.
Mira Erić-Jović kaže da banke, prilikom zamene jednog ili više postojećih zajmova novim kreditom, obično nude niže kamatne stope i duži rok otplate, a pojedine odobravaju i grejs period. Uz napomenu da su za poslednjih četiri i po godine krediti stanovništvu porasli 11 puta, ona ističe da su na tržište došli brojni novi učesnici, koji žele da zauzmu što bolju poziciju. To dovodi do oštre konkurencije među bankama, pa su samo za tri meseca kamatne stope na potrošačke kredite pale za oko 10 odsto. Ukoliko su razlozi za porast kredita za refinansiranje pad kamatnih stopa i poboljšanje realnih uslova kreditiranja stanovništvu, to je pozitivna promena na tržištu, kazala je Mira Erić-Jović. Ona je navela da je prosečna zaduženost korisnika kredita u Srbiji 304.000 dinara ili 8,7 prosečnih zarada, odnosno čak 10 prosečnih potrošačkih korpi. Ona savetuje građanima da pre odluke provere da li im se refinansira glavnica ili kamata i da obrate pažnju na troškove prevremene otplate, koji su oko tri odsto, na visinu efektivne kamatne stope, o tome da li je ona fiksna ili promenljiva, da li postoji valutna klauzula i o kursu po kome isplaćuje kredit, odnosno obračunava visina otplate, jer se tu ponekad javlja negativna razlika na račun klijenta od tri do pet odsto. Bitno je i da li je kredit sa učešćem ili depozitom, da li banka zadržava pravo da jednostrano izmeni uslove ugovora, da li postoji mogućnost za prevremenu otplatu tog novog zajma, a ne treba zaboraviti ni troškove koji se nude u paketu, kao što su kartice, jer mali broj građana obraća pažnju na visinu kamate na njih. Ona ukazuje i da je kredit sa depozitom skuplji od kredita sa učešćem, a kraći period otplate postojećeg kredita po pravilu čini refinansiranje neisplativim.
Nebojša Đorđević iz „Alfa banke" smatra da će krediti za refinansiranje doprineti povećanju stabilnosti. U uslovima kada inflacija raste i postoji nestabilnost na deviznom tržištu, može se smanjiti mogućnost građana da vraćaju kredite. Zato treba preventivno delovati i omogućiti im da taj teret rasporede na jedan duži rok, pri čemu se ukupna zaduženost ne povećava, jer je suština refinansiranja da klijent ima svoje obaveze na jednom mestu i da plaća nižu kamatnu stopu, kaže Đorđević. On ukazuje i na probleme do kojih može doći 1. jula, kada će i pet odsto dozvoljenog minusa na tekućem računu biti uključeno u ukupno zaduženje građana, a ono neće smeti da bude veće od 30 odsto zarade. Tako se može desiti da neki građani probiju taj limit, iako su se u trenutku kada im je odobren kredit uklapali u tu odredbu.
Tanja Nedeljković iz „Komercijalne banke" naglašava da veliko ograničenje za razvoj kredita za refinansiranje predstavljaju visoki troškovi prevremene otplate kredita, koji u nekim bankama iznose i tri odsto na preostali iznos duga. Zato i ona građanima sugeriše da pre konačne odluke o uzimanju kredita sagledaju sve troškove sa kojima će da se suoče.
Renata Gačević iz „Erste banke" uverena je da će i u narednom periodu rasti interesovanje građana i da će učešće ovih kredita u ukupnim zajmovima nastaviti da se povećava, dok Mirjana Čihorić iz NBG-"Vojvođanske banke" veruje da će refinansiranje biti naročito aktuelno posle 1. jula. Za Panajotisa Divriotisa iz „Pireus banke" niže kamatne stope idu u korist klijenata, pa bi trebalo da postoji veća fleksibilnost NBS prema kreditima za refinansiranje.
Opširnije u magazinu „Bankar"
