Izvor: Vesti-online.com, 23.Okt.2013, 12:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Opijeni pojanjem

Studirao je istoriju, ali nije stigao do diplome. Napustio je fakultet i otišao na ratište. Neće da kaže gde je ratovao, zar je važno, pita. I pojačava dilemu: kakva je razlika između Dinare, Romanije i Košara, između Vukovara, Gnjilana i Zemuna.

Milka Ljubičić

- Zemuna?

- Da, bre, šta se čudiš, i tu je, kad se saberu sve ONE godine, ispaljeno nekoliko skladišta municije, što iz kratkih, što iz dugih cevi, što iz jednog, što iz drugog klana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << front kao i svaki drugi... Nije prva linija, al' je bila krvava. Ubijalo se, brate, na sve strane, pa tako i na asfaltu. Srbi na Srbe. Ali, nisam hteo o tome da ti pričam, hteo sam, čoveče, da te upoznam sa samim sobom, da znaš sa kime piješ u kafani i kod koga možeš, kad ti zagusti, da prespavaš.

- Pa, ti imaš stan?

- Nego šta! Zašto ne bih imao.

- A ja mislio da si beskućnik. Otkud ti gajba kad nigde nisi radio?

- Kupili moji, žive u Francuskoj, šalju i za režije, struju, grejanje, znaš kakvi su matorci, samo da ne ostanu dužni državi.

- Pa ti si, bre, car, boli te briga.

- Kakav car, o čemu da brinem, šta lupaš ti?

- Šta se ljutiš, mislio sam na to da imaš gde umreti, znaš ono, svoj na svome, a ne kao ja, ni krova, ni kreveta, crknuću na ulici, sa'raniće me o trošku opštine.

- Boli te dupe o čijem trošku će te sahraniti. Evo, ja ću da ti pojem, besplatno, naravno, iako na svakom pojanju ubijem hiljadarku, dve, zavisi kako domaćini cene popa sa kojim idem, kao i od toga da'l pojem na krštenju ili sahrani...

- Ti pojac?! Nikad ne bih rekao. E sad mogu mirno da umrem.

- Ej, budalo, šta si zapeo s tim umiranjem? Pa, čim se rodiš, počinje tvoje umiranje. Jesi li ti u životu išta pročitao, otvorio kakvu knjigu? Izgleda da nisi, jer da jesi, znao bi da mi počinjemo da umiremo onog časa kada se rodimo. Uzmi, bre, Dostojevskog, uzmi i Kjerkegora...

- Koga?

- Kjerkegora, jednog filozofa iz Danske koji je živeo u 19. veku, bio je i teolog i pesnik.

- Ma kakav te spopao ker, kjer, gor... gde nađeš takve. Daj mi jednog iz Srbije, kad već moram da čitam, da čitam po naški...

- Ma, dižem ruke od tebe, ništa ti ne razumeš, ništa nisi naučio, a toliko godina već imaš za vratom.

- Šta se tebe tiče moj vrat, moja glava i moje godine.

- Žao mi je što ćeš umreti u neznanju.

- Ti ćeš da mi kažeš.

- Ajde, nećemo se više svađati. Uskoro izlazimo iz busa, bolje da razmislimo u koju ćemo kafanu.

- Otkud bre ovoliki ljudi pred Arenom? Jel neka košarka, ili neko peva, šta je bre ovo, šta se dešava?

- Da nije zbog smrti Jovanke Broz?

- Ma kakva te Jovanka spopala, jesi li ti normalan?

- Mislio sam na komemoraciju, imala je žena mnogo poštovalaca, narod žali za bivšim životom i mladošću.

- Ma, ovo je, bre, Arena, a ne Kuća cveća. Uostalom, ima vremena za komemoraciju, njena sahrana je tek u subotu, a danas je ponedeljak.

- Ne znam ja ništa o tome. Ali ovi ljudi ipak idu negde, na nešto!?

- Au, čoveče, pa eno, vidi plakate, ne ide narod na utakmicu već na predstavu naprednjaka.

- Kakvu predstavu?

- Ma, Vučić slavi pet godina postojanja svoje radikalno napredne stranke.

- A joooj. Zaglavićemo. Izlazi iz busa, nastavljamo pešice!

- Ajmo!

Nastavak na Vesti-online.com...