Izvor: Danas, 24.Feb.2016, 11:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odjeci davne prošlosti
Bugarska je bogata zemlja i puna je dragulja. Bogata je svojim prirodnim lepotama, istorijom, arheološkim nalazištima, živopisnim obalama Crnog mora sa poznatim odmaralištima, svojim ljudima, ali je istovremeno nepoznata čak i nama Bugarima. U to sam se još jednom uverila kada sam se našla u planinskom selu Stefanovo, u Lovečkoj oblasti, koje je od Sofije udaljeno 155 kilometara i nalazi se na putu ka Varni.
Ovo mirno i lepo mesto smešteno je u maloj dolini. Selo je podeljeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << na dva dela: novi i stari koji, iako je 1982. godine proglašen za arhitektonski spomenik, ostaje daleko od masovnog turizma i ne uživa podršku države. Kuće u selu Stefanovo su dvospratne, izgrađene od hrastovih greda, sa lepim krovovima pokrivenim teškim kamenim pločama. Zidovi od pruća oblepljeni su debelim slojem gline i slame. Zahvaljujući ovom starom tradicionalnom načinu gradnje, izolacija kuća je urađena tako što je leti u njima hladno, a zimi toplo. Stefanovo ima crkvu podignutu u 19. veku i školu koja je zatvorena još daleke 1965. godine.
Ivan Pavlevski već više godina istražuje istoriju svog sela. Na osnovu bogate dokumentarne građe koju je brižljivo prikupio, napisao je knjigu "Mi Vračeni", jer je staro ime sela Vraca, a vezano je za njegovu prošlost kada je bilo tračko naselje. Jedna od znamenitosti sela u prošlosti bio je hrast cer, star preko hiljadu godina. "Ovaj hrast je proglašen za spomenik kulture, ali se u 80-im godinama minulog veka osušio. Oko njega su se nekada obavljali crkveni obredi i rituali i praznovao se Ilindan. Ogromna šupljina drveta je bila skrovito mesto za decu seoske škole", napominje Ivan Pavlevski.
Selo Stefanovo je danas je ono smešteno daleko od glavnog puta, a jedan od razloga za to su i napadi raznih bandi kojima je selo u prošlosti bilo izloženo: "Tokom jedne od brojnih epidemija kuge koje su u doba osmanske vladavine harale svakih 35-40 godina, većina stanovnika sela je umrla. Preživeli meštani su bili primorani da spale selo i tela preminulih i da se presele preko vode, verujući da će ona zaustaviti epidemiju. Zato se selo nalazi na mestu bez izlaza. Stoga ne mogu prihvatiti teoriju da ime "Vraca" potiče od reči "vrata". Selo nema vrata za izlaz", rekao je na kraju Ivan Pavlevski.
Tekst je objavljen na sajtu bnr.bg, prevod: Marina Bekrijeva.
