Izvor: Politika, 05.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Joviana do Tita
Od Beograda do Kladova, odnosno od Singidunuma do Trajanovog mosta, ređaju se naselja iz antičkog perioda. Najveće među njima je – Viminacijum
I Beograd ima svog rimskog cara – to je Jovian. Vladao je samo godinu dana, od 363. do 364, ali car je car. Tu šale nema. Kao što je i Josip Broz, vladar svetskog kalibra. Pa kad Tito ima svoju spomen-kuću, mogao bi i Jovian.
Patriciji singidunumski pravili su svoje vile-rustike (kuće na selu) u Trikornijumu (Ritopeku) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i okolini. Nizvodno, na ušću Morave, nalazi se utvrđeni grad Margum. Njegovi ostaci su nedovoljno istraženi i skoro nepristupačni u močvarištu.
Dvadeset kilometara udaljeni Viminacijum polako postaje arheološki park. Pored tri kupole u kojima su zaštićene grobnice, kapija vojnog logora i terme, nastavljena su otkopavanja i zidanja. Iz stiške crnice izranjaju obrisi amfiteatra ili teatra, tek će se videti šta će da se „rodi”. Šta god da bude biće to prvi antički objekat te vrste koji je otkriven na tlu današnje Srbije.
Za potrebe istraživanja, radnici već uveliko oziđuju dva podrumska nivoa Naučnog centra. Tu će biti smešten i Muzej Viminacijuma, kao i laboratorije. U gornjim nivoima, izgledaće kao rimska kuća. A planirano je da postane i neka vrsta arheološkog hotela!?
Već sada Viminacijum postaje preduzeće koje zapošljava sve više ljudi. Od novotarija primećuje se red dvokolica, koje su napravljene u jednom obližnjem selu, a za grupne obilaske nabavljen je i safari autobus. Nezaustavljiva energija dr Miška Koraća, gradonačelnika Viminacijuma, koji je postao i pomoćnik ministra kulture, obećava mnoga iznenađenja na preostalih 97 odsto neistraženih prostranstava ove terase pored Dunava. Jedna od njih je i kopanje dunavskog rukavca, koji bi doveo lađe tačno do podnožja viminacijumskih bedema. Tako je bilo pre nekih 17 vekova. I može biti opet, jer graditeljski nerv može da pobedi zaborav vremena.
Izgradnja hidroelektrane Đerdap potopila je mnoge ostatke rimskih utvrđenja na Dunavu, Sipski kanal kojim su zaobiđene katarakte (kameni sprudovi), kao i ostatke puta usečenog u stenu i proširivanog drvenim palisadama.
Kod Rama izviruju škrbotine kastruma Lederate. A mogu se uočiti i ostaci rimskog puta koji je vezivao Viminacijum i Lederatu.
Kamena tabla koja ovekovečuje graditeljske podvige cara Trajana na dunavskom limesu može da se vidi samo s vode.
Pored same hidroelektrane Đerdap su dobro očuvani bedemi vojnog logora i grada Dijane. U Kladovu se nalazi mali ali ukusno uređen muzej sa eksponatima iz rimskog perioda. Ima lepih komada kućnih predmeta. Tri kilometra od Kladova stoji stub Trajanovog mosta. Na osnovu njegovog položaja i veličine može da se zamisli kako je to čudo iz 103. godine naše ere izgledalo kada je u elegantnim lukovima preskakalo Dunav. Stub je oglođan vremenom, ali je i dalje masivan. Oko njega su delimično otkopani ostaci utvrđenja.
Nenad Novak Stefanović
[objavljeno: 06/02/2008]
