Izvor: RTS, 17.Okt.2012, 16:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obama i Romni, jutro posle

Drugu predsedničku debatu na Univerzitetu "Hofstra" dobio je predsednik Barak Obama, ali birači po pitanju ekonomije nešto više veruju guverneru Mitu Romniju.

Na momente je izgledalo kao boks meč. Predsednik i njegov izazivač kružili su jedan oko drugoga na podijumu, okruženi biračima, a moderatorka Kendi Krouli odlučila je da publici dozvoli malo krvi. Nije strogo reagovala kada je njihova razmena argumenata >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << više ličila na komšijsku raspravu nego na debatu predsedničkih kandidata.

Ocena većine analitičara, pa i anketiranih gledalaca je da je Barak Obama iz ove rasprave izašao kao pobednik. Ali, to bi mogla biti pirova pobeda jer većina građana misli da bi Mit Romni bolje upravljao ekonomijom iako je sinoć u raspravi bio inferiorniji takmičar.Obama je u debatu ušao sa više opterećenja nego njegov protivnik.

Pre desetak dana, u Denveru, on je bio taj koji je češće zamuckivao i delovao „smoreno" što je u ovakvim prilikama nedopustivo. Njegove pristalice bile su očajne, ne zbog toga što je Romni bio konkretniji, već zato što se Obama ponašao kao srpski fudbaleri, odnosno nije ostavio srce na terenu.

A to je najmanje što se od njega očekivalo.U utorak je, zato, krenuo oštro od početka. Međutim, trebalo mu je čitavih pola sata da nadjača Romnija koji je na početku delovao sigurnije, dok su teme bile uglavnom ekonomske.

Kada su krenula pitanja koja se tiču ženskih prava, spoljne politike, pa čak i kontrole oružja kod građana, Obama je počeo da dominira, a Romni da pravi greške i deluje nesigurno. U dva navrata Obamini odgovori doneli su mu aplauz publike iako je svaka reakcija gledala pravilima debate strogo zabranjena (to piše na uputstvu koje se nalazi na poleđini karte).

Građanska debata

Format debate više je odgovarao Baraku Obami. Ovo je bila takozvana taun hol (town hall) ili „gradska" debata. Agencija Galup izabrala je osamdeset građana koji žive u oblasti Nasau u kojoj je Hofstra univerzitet koji je bio domaćin debate.

Univerzitet se nalazi na Long Ajlandu u državi Njujork, nekih dvadesetak kilometara od samog grada Njujorka. Tradicionalno u ovoj državi pobeđuju demokrate, Njujork spada u liberalnije države i smatra se da su sastav publike i pitanja više išli na ruku predsedniku iako je najvažniji uslov taj da građanin koji postavlja pitanje nije vezan ni za jednu stranku i da se izjasni kao neopredeljeni birač.

Svaki građanin imao je spremljeno pitanje, napisano na papiru, koje je morao da izrekne ili pročita tačno onako kako ga je napisao. Pitanja su bila poznata samo moderatorki Kendi Kroulu, koja na Si-En-Enu vodi emisiju Stanje nacije.

Ona je birala koja će pitanja biti postavljena i trebalo je da vodi računa da građani dobiju odgovore.

Problematična moderacija

Gospođa Krouli je svoju ulogu dovela u pitanje u danima pre debate najavljujući da neće biti tek puki najavljivač i selektor pitanja, već da će razgovor širiti svojim pitanjima, što je u ovakvoj debati neočekivano.

Upravo tako se i ponašala, dozvolivši praktično od samog početka da se pravila ne poštuju, da kandidati jedan drugom upadaju u reč i da povremeno rasprava liči na svađu dvojice ljudi koji se ne podnose.

Konzervativni birači, oni koji preferiraju Romnija, za njen posao imaju samo reči kritike, neki misle da je ovo bila najgora moderacija od kako se debate održavaju.

Presudni moment debate bio je verovatno onaj kada je Mit Romni optužio predsednika Obamu da mu je trebalo dve nedelje da ubistvo američkih diplomata u Bengaziju u Libiji proglasi „terorističkim aktom". Obama je ustvrdio da je to uradio dan nakon napada na američki konzulat, a moderatorka mu je dala za pravo, što je bio trenutak kada je Romni naprosto izgubio tlo pod nogama.

Njegove pristalice odmah posle debate dovele su u pitanje istinitost Obamine tvrdnje, ali i ponašanje moderatorke.

Žešća rasprava pokrenula se i oko odnosa prema Kini. Obama je optužio Romnija da je njegova politika prema Kini mekana, jer on i njegovi prijatelji tamo investiraju i sarađuju sa kineskim firmama. Romni je pokušao da uzvrati pitanjem o tome zna li Obama išta o stanju sopstvene penzije, aludirajući da se i ona finansira iz ulaganja u Kinu, ali ga je

Obama naprosto „poklopio" rekavši da njegov „penzioni plan nije ni blizu tako dobar kao Romnijev", podsećajići publiku na to da Romni pripada malobrojinim američkim bogatašima, a ne srednjoj klasi kao Obama.

U nekim momentima kandidati su koristili pitanja građana da skrenu sa teme, pa je tako Obama na pitanje o tome kako će smanjiti broj ilegalnog automatskog oružja kod građana ušao u priču o potrebi da se dodatno finansira obrazovanje, što je tema koja mu ide na ruku.

Argumenti Mita Romnija verovatno su bili racionalniji, naročito kada je ekonomija u pitanju, ali je Obama u svoje odgovore unosio više emocija. Otud su i ocene debate protivrečne. Većina misli da je Obama nesumnjivi pobednik same rasprave, ali i da se Romni bolje razume u mnoge teme, samo što sinoć to nije uspeo da izrekne.

Najčešća ocena je da su se kandidati borili da zadrže sopstvenu bazu, to jest da potvrde sigurne glasove, ali da nisu uradili previše da ubede neodlučne birače. A njih je trenutno četvrtina i u ovako tesnoj trci pobediće onaj koji prikupi više tih neopredeljenih.

Neizvesno do kraja

Posle ove debate trka je i dalje neizvesna, što bi se moglo smatrati boljim za Obamu nego za Romnija. Teniskim rečnikom Romni je lako dobio prvi set, ali je Obama izjednačio u drugom. Za razliku do tenisa, treća debata neće odlučivati pobednika, naročito zbog toga što je glavna tema spoljna politika i može se očekivati da je i tu Obama u prednosti.

Posle debate novinari su imali priliku da razgovaraju sa pedesetak senatora iz oba tabora koji su se trudili da ih ubede da je njihov kandidat u debati napravio više. Demokrate su skretale pažnju na Romnijevo nesnalaženje u mnogim situacijama, Republikanci su tvrdili da je Obama više igrao za publiku ali da je bio manje konkretan za razliku od Romnija.

U jutarnjim televizijski programima analitičari se uglavnom bave oštrijim rečnikom kandidata i konstatuju da se iz debate nije moglo bog zna šta novo saznati sem činjenice da se kandidati ne podnose.

To nije novost, ali debate i njihova stroga pravila postoje upravo zato da se taj animozitet prevaziđe i da građani u neposrednoj raspravi uporede programe kandidata. A toga sinoć nije bilo u zadovoljavajućoj meri. Naredna prilika je u ponedeljak na univerzitetu Boka Rejton na Floridi.

Nastavak na RTS...