Izvor: Politika, 12.Sep.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama čeka Rusiju
Pošto je izneo dosad najdetaljnije argumente za intervenciju, američki predsednik traganje za raspletom prepustio diplomatiji
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Pošto se tokom dva dana situacija menjala „brzinom Tvitera”, sirijska kriza je ušla u diplomatski lavirint iz kojeg izlaz zasad nije garantovan.
Predsednik Barak Obama, koji je pre 10 dana bio na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ivici da izda naredbu za bombardovanje Sirije zbog toga što je njen režim upotrebio bojne otrove protiv sopstvenog naroda, a potom neočekivano za to zatražio podršku Kongresa, koju, po svemu sudeći, ne bi dobio, u utorak uveče se obratio naciji i izneo dosad najdetaljnije argumente za kažnjavanje Bašara el Asada – zatraživši istovremeno da se izjašnjavanje na Kapitol Hilu odloži i pruži šansa diplomatiji.
Na tom polju se posle početnog entuzijazma pokazuje da će igra biti komplikovana i da tek treba da se vidi ko će da je vodi.
Rusija, čija je brza inicijativa na loptu koju je, slučajno ili namerno, nabacio šef američke diplomatije Džon Keri bila glavni katalizator zaokreta, odmah je stavila do znanja neće biti samo u ulozi servisa Zapada, nego da želi izvuče korist kako za sebetako i za svog sirijskog štićenika.
Nakon što je Francuska požurila da predloži nacrt rezolucije u Savetu bezbednosti, koja se poziva na član 7 Povelje UN i sadrži pretnju vojnom akcijom ako Sirija ne ispuni obavezu stavljanja svog hemijskog arsenala pod međunarodnu kontrolu, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je odmah pritisnuo kočnicu, zahtevajući da se umesto obavezujuće rezolucije izda samo saopštenje predsedavajućeg saveta i proglasivši pretnju vojnom intervencijom „neprihvatljivom”.
Predsednik Vladimir Putin na to je dodao da pogodba o nadzoru sirijskog hemijskog oružje može realizovati samo ako SAD i njeni saveznici „javno odustanu od svojih planova da protiv Sirije upotrebe silu”.
Usledio je telefonski razgovor između Kerija i Lavrova posle kojeg je Moskva odustala od zahteva da se tim povodom održi hitna sednica Saveta bezbednosti, a postignut je dogovor da se njih dvojica danas sastanu u Ženevi i pokušaju da otklone sve nesporazume.„Nećemo tolerisati odlaganje i vrdanje”, postao je novi američki refren, a Vašington je u međuvremenu konsolidovao front svojih saveznika, vrativši u igru i Britaniju, čime je obezbeđeno da Zapad u UN deluje jedinstveno.
Obamin govor iz Bele kuće, koji su prenosile sve TV mreže, trajao je 16 minuta. On je priznao da američka vojna sila ne može da reši sirijski građanski rat, ali je i objasnio zašto upotreba bojnih otrova od strane tamošnjeg režima ugrožava američke interese i, u slučaju neuspeha nove diplomatske inicijative, zahteva reakciju.„Čak i ograničeni udar će Asadu poslati poruku koju ne može da mu uruči nijedna druga nacija”, rekao je Obama. „Ne mislim da treba da uklanjamo silom još jednog diktatora, jer smo u Iraku naučili da ako to uradimo, postajemo odgovorni za sve što potom sledi. Ali precizan napad može da natera Asada – i svakog drugog diktarora – da dva puta razmisli pre nego što posegne za hemijskim oružjem.”
Napomenuo je i da, ma koliko ograničen, američki udar, zbog iskustva u Iraku i Avganistanu, „neće biti popularan”. Izneo je i kako Asadov arsenal otrova, ako on ne bude kažnjen, ugrožava Ameriku, jer bi u tom slučaju „trupe SAD bile suočene sa mogućnošću korišćenja hemijskog oružja na bojištu”. Takođe, ovo oružje bi moglo da dospe u ruke terorista i ohrabri druge nepoćudne režime da krše međunarodne norme.
Obama nije pomenuo koliko će čekati na diplomatski rasplet niti je bio siguran u ishod. „Suviše je rano za procenu da li će ova ponuda uspeti, a svaki sporazum mora da verifikuje da će Asadov režim da ispuni ono što obeća.”
Dok mediji ukazuju na činjenicu da će operacija stavljanja hemijskog oružja pod međunarodni nadzor biti logistički veoma komplikovana, Keri jeu tom pogledu bio optimističniji. Po njemu, hemijsko oružje je na teritoriji koju kontroliše režim, što znači da on može da obezbedi pristup tim skladištima. U tom procesu sve mora da bude proverljivo, a pristup svakom skladištu ne sme da bude ograničen. „Rusima smo veoma jasno stavili do znanja da ovo ne može da bude neka igra”, rekao je Keri, dodajući da je upravo zato neophodna „puna rezolucija Saveta bezbednosti” i da razjašnjavanje sa Moskvom o tome „neće biti javno”.
Da se krov ne bi podizao pre nego što su postavljeni temelji, zasad su u drugom planu i nesporne teškoće organizovanja i obezbeđivanja međunarodne inspekcije, ali se, iako je Obama bio kategoričan da „američka čizma neće kročiti na sirijsko tlo”, u medijima već pominje da će zarad bezbednosti međunarodnih inspektora biti neophodan ulazak stranih trupa u Siriju, i to u značajnom broju. U tom kontekstu „Njujork tajms” pominje jednu studiju Pentagona po kojoj bi za to bilo potrebno čak 75.000 vojnika.
Pošto se u Kongresu praktično odustalo od stavljanja na dnevni red rezolucije o davanja ovlašćenja predsedniku da pokrene vojnu intervenciju, grupa kongresmena je pokrenula incicijativu da se sačini nova, po kojoj bi intervencija u slučaju neuspeha diplomatskog rešenja na kome se upravo radi, bila automatski odobrena.
Kako se predočava, američka armada ostaje u vodama istočnog Mediterana u stanju najviše pripravnosti.
Milan Mišić
objavljeno: 12.09.2013.
Pogledaj vesti o: Twiter, Sirija
