Izvor: RTS, 08.Avg.2011, 09:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi strujni udari

Cena struje na evropskim berzama veća je za oko 25 odsto. Megavat- sat je 55 do 60 evra, a prognoze su da se ta cena može održati, najduže godinu dana. Skuplji energenti su naša sudbina u narednim decenijama, kaže profesor Nikola Rajaković.

Nuklearna katastrofa u Japanu dramatično je uzdrmala proizvodnju struje, ali i cene. Zbog ekonomske krize, ekstremnih suša i hladnoća i čestih nepogoda, zemlje se već suočavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa nestašicama. Rast cena je neminovan, jer berze reaguju na sve promene.

Posle zatvaranja nemačkih nuklearki, cena struje na evropskim berzama skočila je oko 25 odsto. Velike vrućine i manjak vode u julu, ponovo su usijale berze.

Megavat-sat je već preskup, 55 do 60 evra, a prognoze su da se ta cena može održati, najduže godinu dana.

"Nakon toga doći će do deficita i moraće da se prave elektrane na gas i onda ćemo svi faktički zavisiti od cene gasa. Ako cene nafte i gasa budu išle gore ići će i cene struje", rekao je Svetislav Bulatović, direktor trgovine strujom u kompaniji EFT (Energy Financing Team).

"Prema nekim prognozama, već 2013. godine, cena gasa biće i 70 evra po megavat-satu", ukazao je Bulatović.

Analize ukazuju da će narednih godina sa oporavkom industrije, koja je krenula u Nemačkoj, drastično rasti i cene struje, čak 40 do 50 odsto. U regionu cena megavat-sata je oko 50 evra i među najnižima je u Evropi.

Srbija ne može izbeći poskupljenje

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ni Srbija ne može izbeći poskupljenja struje, ali naglašavaju da taj proces mora biti postepen.

"To jednostavno privreda i građani neće moći da prate, ali će cene definitivno ići i mi se moramo spremati kao zemlja i kao region i Evropa da živimo sa višim cenama električne energije. Skuplji energeti su naša sudbina u narednim decenijama", rekao je Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Nedostatak proizvodnje struje iz nemačkih nuklarki nadoknađuje rad francuskih i čeških postrojenja i veća proizvodnja energije iz vetra i sunca.

Na Balkanu, manjih viškova ima samo Bugarska i Bosna i Hercegovina, dok su Grčka i Mađarska najveći uvoznici. Stručnjaci energiju već upoređuju sa hranom.

Radojka Nikolić, glavni urednik Biznis magazina kaže da su energija i hrana, dva resursa koja u makroekonomiji imaju najveće tendencije rasta.

"To je istovremeno i profitabilan posao, pa onaj ko poseduje te resurse i proizvode on će ih naplaćivati sve više. Ja se bojim da kod nas nema dovoljno svesti ni o jednoj ni o drugoj potrebi", rekla je Nikolićeva.

U Srbiji trenutno nema ni uvoza ni izvoza struje. Podmiruju se domaće potrebe jer je, kažu u EPS-u, suša smanjila proizvodnju u hidroelektranama, a termoblokovi su u remontu.

Nastavak na RTS...

Glas javnosti: Skočila cena struje u Evropi, mora i kod nas