Izvor: Politika, 06.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikolić odbio i Tadića i Koštunicu
Lider radikala je možda konačno našao recept da Srbiju oslobodi straha od desničarskog ekstremizma
Radikali, sudeći po jučerašnjoj izjavi Tomislava Nikolića, zamenika predsednika Srpske radikalne stranke, ovaj put neće biti „ključ” kojim su se do sada otvarala vrata pomirenju sukobljenih stranaka u vladajućoj koaliciji.
Nikolić je stavio tačku na dvodnevno nagađanje čitave javnosti i rekao da neće razgovarati ni sa predsednikom ni sa premijerom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije, niti će podržati koaliciju DSS-NS.
Tako je pretnja koalicijom sa radikalima u slučaju da padne vlada DS, DSS, G17 i NS, koju je do sada eksploatisao premijerski blok, makar za jedno vreme sklonjena sa „dnevnog reda”. Međutim, ne i nagoveštaj, za deo ovdašnje javnosti, skoro nezamislive saradnje demokrata sa radikalima, o kojoj već dva dana kolaju neproverene – a dobro obavešteni tvrde i netačne – informacije. Naime, glasine o susretu predsednika Srbije Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, koji je u izbornoj noći prvi, neki kažu kurtoazno, predložio Tadić, tokom poslednja dva dana u nekim medijima „podgrejavali” su nezvanični izvori prema kojima su se dvojica lidera već videla i dogovorila o saradnji koja bi razrešila zamršenu situaciju u kojoj se vlast obrela.
Iako je juče bilo onih (uglavnom stranačkih, nezvaničnih izvora) koji su bili spremni da Nikolićevu izjavu posmatraju kroz prizmu ovih glasina, logika je više naginjala pretpostavkama izrečenim u izbornim analizama da radikalima sada najviše odgovaraju izbori. Tomislav Nikolić jeste izgubio predsedničke izbore, ali je osvojio pozamašan broj glasova na koji, kako se procenjuje, može da računa i njegova stranka. Zbog toga bi on, odnosno radikali, imali više koristi da ne podrže Koštunicu, makar da mu ovaj ponudi i ulazak u vladu umesto DS. Naime, prema jednoj od nezvaničnih verzija koja je kolala u protekla dva dana, DSS i NS su na sednici Skupštine nameravali da izvrše neki vid rekonstrukcije vlade, tako što bi sa radikalima smenili neke ministre DS i tako stranku predsednika naterali da napusti vladu.
Nezvanično, mogu se čuti priče da su Nikolić i Tadić ugovorili da radikali manjinski podrže vladu DS-G17 plus. U zamenu za podršku radikali bi, prema tim krajnje neproverenim glasinama, dobili veći deo „kolača” na lokalu (Beograd), ali i, mnogo važnije mesto u desnom centru političke scene koje bi ostalo upražnjeno gubitkom uticaja premijerskog bloka.
Pa, ipak, sve da u njima nema ni trunke istine, ove glasine ponovo su otvorile tabu pitanje za neke – da li je moguća saradnja demokrata i radikala i u kom obliku.
Demokrate su pre tri godine u maju podržale zahtev radikala da se smeni Vojislav Koštunica, koji je tada vodio vladu u kojoj su se pored DSS, NS i G17 plus, nalazili i SPO, SDP uz manjinsku podršku SPS. Tada vladajuća većina odbila je predlog radikala u Skupštini za koji su demokrate glasale.
Tomislav Nikolić ovih dana je ponovio da bi, ukoliko postane premijer, u vladu pozvao sve, pa i DS ako prethodno „očisti svoje redove od kriminalaca”.
I Tadić je u više navrata govorio da bi sarađivao sa radikalima ako se ovi prethodno odreknu „negativne retorike i ekstremističke i izolacionističke politike”. I da skinu Šešeljeve bedževe.
„Ukoliko bi se javno odrekli ideje o velikoj Srbiji i Šešeljevog bedža, radikali bi možda bili prihvatljivi i za Zapad”, kaže Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa.
Međutim, Nikolić ne veruje u saradnju ove dve stranke i smatra da bi ona bila neprihvatljiva za deo javnosti koji se okuplja oko demokratskih snaga u društvu.
„Radikali i demokrate bi možda mogli da sarađuju ukoliko Evropa i Rusija zajedno izvrše nekakav pritisak jer i jednima i drugima je u interesu da se nastave evropske integracije Srbije. Rusima ide u prilog da se ovde ne ljulja brod previše”, dodaje Nikolić.
On, međutim, smatra da će i radikali proceniti da im saradnja sa demokratama ne ide naruku, jer se „izvan vlasti nalaze u ugodnoj poziciji”.
„Ako se i raspišu izbori, njima i to odgovara jer će rezultat verovatno opet biti takav da bi se našli u situaciji sličnoj ovoj. U svemu tome oni nemaju nikakvu odgovornost što je u ovom trenutku prilično lagodno”, smatra naš sagovornik.
Zajednička vlast radikala i demokrata je i prema mišljenju politikologa Zorana Stojiljkovića skoro nemoguća.
„Dogovori o nekakvom redosledu poteza između ove dve stranke u institucionalnom smislu i saradnja na pojedinačnim pitanjima su mogući, ali zajednička vlast ne. Radikali su uvek bili sistemska stranka i sa njima treba razgovarati jer drže trećinu glasačkog tela. Druga stvar je ulazak u vladu. Ove dve stranke su toliko suprotstavljene da tako nešto ne bi moglo ni da opstane”, kaže Stojiljković.
Naš sagovornik misli da je saradnja radikala i demokrata na rušenju Koštuničine vlade sasvim moguća, ali ne i saradnja na formiranju neke nove vlade.
„To je kao protivprirodni blud”, smatra Stojiljković.
Radikalima, dodaje on, ipak treba skinuti breme koje nose iz prošlosti.
„Oni mogu da postanu stranka desnog centra”, kaže Stojiljković.
„Neutralnost” za kojom je juče Nikolić posegnuo mogla bi, smatraju analitičari, i da znači da je on procenio da će na taj način najlakše osloboditi straha od radikala onaj deo glasača koji ovoj stranci nedostaje da bi se domogla vlasti. Baš ovaj strah, na kome je demokratski predsednički kandidat osvojio drugi mandat, mogao bi za duže vreme da izmeni političku scenu Srbije. Strah od radikala mogao bi desnicu i desni centar da „oslobodi” i potpuno „preda” radikalima. Ukoliko sa tog dela političke scene, kako neki prognoziraju, trajno nestane stranka premijera, koga bi ubeđenje da i sa radikalima treba sarađivati moglo skupo stajati.
Dragana Matović
[objavljeno: 07/02/2008.]
